Александар Николић: Вратимо Србији веру у систем

О предстојећим изборима, нужним дубинско-системским променама, доласку Ђулијанија у Београд, србско-немачким и србско-руским везама, као и другим важним темама, разговарали смо са Александром Николићем, чланом председништва Српске напредне странке и координатором стручних савета те партије. Николић (1965), у погледу формалног образовања дипл. економиста, један је од оснивача СНС-а. У активну политику ушао је после дугогодишњег успешног рада у привреди, са жељом да на основу тамо стечених менаџерских искустава допринесе бољем функционисању странке и нашег друштвено-политичког система. Како наглашава на почетку интервјуа за „Видовдан“: „Сви ми, шта год причали, увек желимо да нешто постигнемо и за себе лично. Политика у том погледу није изузетак. Бављење њом има смисла да буде и средство за додатну личну афирмацију на основу позитивних резултата који се дају друштву, али неке црвене линије не смеју да се пређу. Неприхватљиво је да политичко ангажовање буде пука одскочна даска за задовољавање личних потреба. Нажалост, многи наши политички актери њу баш на тај начин доживљавају, питајући се шта друштво може да пружи њима  - а не шта они могу да дају друштву. Зато нам је тако како нам је већ дужи низ година. Држава је онаква какви су политичари који  је воде, а имали су времена да покажу шта хоће и знају. Једна ствар је дођи релативно недавно на чело државе, а друга је водити је четири или осам година. Тада нема оправдања ни изговора за лоше стање у друштву“.

Ако Вас добро схватам, кажете да је обавеза политичара да унапређују и мењају систем ако он не ваља. Штавише, чак иако ништа лоше нису учинили, одговорни су што се нису потрудили да ураде ишта добро на системском пољу?

Систем је једна од оних речи коју често чујемо и готово сви користимо – а неретко нисмо свесни њеног прецизног значења. Укратко, она означава скуп уређених делова, било да се ради о математици или политици. Стога, јасно је да је систем кључ друштвеног успеха или неуспеха. Ма колико били квалитетни елементи од којих се друштво састоји, ако друштвени систем није добро уређен, њихови ефекти биће мали. С друге стране добро устројен систем надомешћује и недостатке делова који га чине. То најбоље видимо по великим резултатима које наши људи постижу широм света. Квалитет који имају – а неоспорно је да спадамо међу талентоване народе, од спорта до физике – у сврсисходно уређеним срединама долазе до пуног изражаја. Нажалост, не и у Србији. Крајње је време да баш то мењамо. Зашто би спутавали своје потенцијале у сопственој кући, да би их испољавали у туђој? Време је да прекинемо са таквим потцењивањем себе и своје земље. А то можемо да постигнемо само тако што ћемо дати поверење новим људима, онима који имају смелости да се фокусирају на срж проблема. Долазе и одлазе политичке гарнитуре на чело државе, а систем остаје исти или се чак и додатно квари. Неке изабране политичке гарнитуре, без обзира на предизборна обећања на основу којих су добиле поверење грађана да врше дефинисане функције, не ураде ништа позитивно - али ни негативно. Неке, као ова актуелна, нанеле су огромне штете грађанима, а тиме и целокупном друштву у којем живимо. На рачун, а у име грађана, решавале су искључиво своје личне и партијске проблеме. Сада је дошло крајње време да кажемо НЕ таквој политичкој пракси.

Да ли је Србска напредна странка спремна да се стварно суочи са системским манама које спутавају живот наших грађана?

У предизборној кампањи манир наших актуелних политичара, а посебно оних који врше власт или учествују у њој, је да се грађанима нуде све и свашта, и то већ „сутра“. При томе, разуме се, без много рада, као да ће бољи живот доћи сам од себе. СНС нема намеру тако да поступа. Најлакше би нам било да обећамо сваком пунолетном грађанину по десет хиљада евра у бесплатним акцијама или отварање, на пример, фабрике Ербаса и Волвоа у Србији, у којима би, малтене преко ноћи, уз високе плате било запослено више десетина хиљада људи. СНС није тако радила, није ништа обећавала на такав начин. Нећемо то да радимо. Нећемо да ниподаштавамо интелигенцију грађана Србије.  Доста је било причања бајки овом нашем намученом народу. Хоћемо да му помогнемо да сам себи, на индивидуалном али и на националном нивоу, ствара све што му је потребно. За то има способност, само му је потребан добар систем. Уверени смо да можемо заједно са осталим грађанима, у реалном року, да у Србији изградимо такав плодотворан и савремен и политички, и правни, и економски и сваки други облик савременог друштвеног система. Тада ће у Србију брзо доћи многе водеће светске компаније. СНС жели да спроведе системске промене, које би то омогућиле, које би свакоме од нас пружиле прилику да у повољном окружењу, подржани од стране држава па и друштва у целини, решавамо своје проблеме. Значи, да децидирано одговорим на ваше питање: не да смо спремни да се суочимо са системским манама већ обећавамо да ћемо баш то учинити! То је једини начин да Србија стварно крене напред, а не да има илузију да је тако док скаче у месту или чак клизи уназад. Као координатор стручних савета СНС-а, где је сконцентрисан експертски део странке, тврдим вам да смо у стању да покренемо Србију! Грађанима Србије ништа више од тога не треба. СНС је управо на себи показала какав систем жели да се успостави. Захваљујући пре свега визији, лидерским способностима, знању, искуству и енергији Томислава Николића, Александара Вучића, и осталих чланова највишег руководства странке, који су сагледавајући стање у коме се Србија налази, у жељи да се изнађу решења за прогресивне и сврсисходне промене, са променама отпочели прво у странци у којој се налазе. Окупили су све патриотски опредељене грађане Србије, који својим знањем, хтењем и искуством желе добробит свим грађанима Србије. СНС није затворен систем, то је странка отворена за све грађане који желе и траже неопходност даљег заустављања посрнућа, корупције, организованог криминала и свих осталих негативних ствари у Србији и бољитак и прогрес за све грађане Србије.

Неопходно је привући стране инвестиције да би покренули приведу. Како мислите да то постигнете?

Поново смо код магичне речи систем. Влада може улагачима да, као до сада, даје било какве субвенције, али то није довољно за велики инвестициони замах. Понеког озбиљног инвеститора тако ће привући, али много неће постићи. Инвестициони капитал пре свега занима сигурност. И без икаквих субвенција долази тамо где му се нуди добро политичко и правно окружење, односно где му се пружа предвидљивост и стабилност пореске политике и свега другог. Стварном, а не тек имагинарном и „позерском“ борбом против корупције, криминала, бирократске инерције и других системских девијација, много више се ради на привлачењу страног капитала, него давањем субвенција. На крају крајева, наша дијаспора располаже великим финансијским средствима стеченим тешким вишегодишњим радом, и сваке године шаље својим рођацима милијарде долара које одлазе у потрошњу, али зато мало инвестира у пословне подухвате у Србији. Наша дијаспора зна да смо постали држава у којој капитал не да нема велике шансе да се оплоди, већ је и несигуран. Никада се не зна када ће неко из управних структура почети да им отежава рад како би се лично окористио. То је огроман проблем који одмах морамо да решимо и без кога неће бити озбиљних инвестиција у Србији. Њега ће СНС одлучно решавати и, између осталог и на тај начин, привлачити озбиљне стране улагаче, односно стимулисати домаће инвестирање, и то пре свега, у индустријску производњу и  пољопривреду. Не можемо само да тргујемо и бавимо се услугама. Али не  можемо ни да размишљамо на стари начин: када ћемо добити плату. Њих морамо сами да зарадио а на држави је да нам то омогући.

Недавно је Београд посетио Рудолф Ђулијани, најуспешнији градоначелник у историји Њујорка. Он је дошао да са врхом СНС подели своја искуства у вези са креирањем доброг системског амбијента, али и да се упозна са развојним потенцијалима Београда. Реците нам нешто о томе?

Нема потребе да вам опширније причам ко је Ђулијани и шта је он постигао у Њујорку. Наша јавност то добро зна. Управо због тога је режим панично реаговао када је он дошао у Београд да се сретне са Александром Вучићем, будућим градоначелником Београда, као и са другим функционерима СНС-а. Само хоћу да истакнем да је Ђулијани живи пример свега онога о чему смо разговарали у вези са системским предусловима за напредак. Он је, сагледавањем проблема и пропуста система у којем је живео и радио, брзо уредио Њујорк тако да је постао много боље место за живот његових становника. Тиме је створио и одличну базу за развој економских активности. Наравно, реформски посао почео је од врха, а не од дна. Прво је преуредио администрацију па је тек онда на тим основама почео да „чисти“ и запуштена дворишта заједно са обичним грађанима. Тако мора да се ради и код нас. Власт која неће толерисати неспособност и неморал у својим редовима имаће кредибилитет да се суочи са свим оним манама нашег друштва које га озбиљно оптерећују. Када ствари не функционишу на врху, као што је код нас сада случај, и најбољи пројекти остају пуко слово на папиру. Грађани онда не верују политичарима који воде државу, а они нису компетентни да било шта добро ураде за друштво, чак и када непосредно пред изборе (из пропагандних разлога) то привремено и пожеле. Онда све остаје само на обећањима …

Често се чује да су Срби сувише посвећени причи о заштити националних интереса, па „немају времена“ да дубински ојачају своју државу, како би свима нама квалитет живота био бољи. Шта мислите о таквим тврдњама?

Добар систем значи да је и држава јака, а само таква држава може успешно да штити своје виталне интересе. Лош систем, то смо се ваљда до сада уверили, нужно подразумева да је држава слаба и неуспешна када се ради о заштити националних интереса или било чему другом, ма колико се афирмативно о свему томе говорило. Системска и систематска дела, а не помпезне речи чине једну нацију моћном. Нема јаке државе и срећне нације док су све институције у њој понижене, па и разорене. Дижући њих бранимо и територијални интегритет земље. Поткопавајући их призивамо несрећу када се ради и о целовитости државе. Када то схватимо, и почнемо да бранимо границе и национални понос градећи напредну земљу, освануће нам бољи дани. Не да више нико олако неће ни помишљати да нас угрожава, већ ћемо побољшати и неке позиције које су сада готово изгубљене. Што се тиче вашег питања, на основу реченог, јасно вам је да се са тезом коју сте поменули  ипак у потпуности не слажем. Заблуда је да државе успех на једном плану морају да плаћају жртвама на другом. То су спојени судови. Ако „дубински“ ојачавамо своју државу, да поновим, ми повећавамо њен капацитет да штити своје виталне интересе, а ако њих паметно бранимо, показујемо да смо озбиљни и да смо спремни да станемо и иза интереса сваког инвеститора који дође у Србију. Тако уливамо додато гориво у мотор јачања привредног, економског, финансијског и политичког подсистема, са свим последицама које то има на стандард грађана, али и снагу државе и њему моћ да штити своје виталне националне интересе. Добар систем је то дубински и на површини, споља и изнутра, а лош је такође свеобухватно такав, са свим последицама које то има по садашњост и будућност нације.

Србија се налази на простору где се укрштају геополитички утицаји. Изложени смо ветровима који могу да буду опасни, али и корисни ако се на прави начин поставе национална „једра“. Ви се у складу са тим залажете за јачање србско-немачких и србско-руских веза. Појасните нам зашто мислите да је баш то за нас добитна спољнополитичка комбинација?

Немачка је економска локомотива Европе. У овој ери опште лакомислености, хедонистичког живота на рачун сутрашњег дана, умногоме је сачувала „старински“ однос према раду и штедњи. Она је једна од ретких држава у свету која се олако не коцка са својом економском будућношћу због необуздане жеље да данас има што лепши живот са што мање рада. Шта је онда природније него да са таквом државом покушамо да развијамо стратешко-партнерске везе? Поготово што смо у сфери њеног интересовања и већ сада, уосталом као и током целокупне наше историје, на њу изузетно упућени у привредном погледу. Што се Русије тиче, она је наш историјски пријатељ. Излишно је да се много бавимо свим факторима због чега је тако. Добро је познато каква је наша етничка и верска блискост са Русима, тако и подршка коју у вези са очувањем територијалног интегритета добијамо од Москве. Када се на то надовеже и енергетска улога коју Русија има у европским па и светским размерама, а не само код нас, не остаје ни мало простора за премишљање око тога да ли је суштински битно да нам и она буде стратешки партнер. Коначно, Москва и Берлин имају изузетне економске и политичке односе, који ће у будућности бити још бољи. Без обзира што је Немачка чланица НАТО-а и ЕУ, а Русија је центар економских и војно-политичких интегративних процеса на постсовјетксом простору, те моћне силе развијају и даље унапређују стратешко-партнерске односе. Шта је онда логичније него да ми тражимо своје место између њих? Од тога биће нам боље у погледу много чега, а ни на који начин горе.

У оквиру делегације СНС-а, недавно сте боравили у Берлину и Хамбургу. Да ли је то део припреме ваше странке и њеног руководства за вођење нове, много активније спољне политике Србије, пошто, као што очекујте, дођете на власт?

Када би сваки од значајних србских политичара, у националном интересу, успоставио оперативне контакте са релевантним политичарима са Запада и Истока, већ то би утрло пут за убрзано кретање Србије ка бољем државном и личном животу њених грађана. Није битно да ли се политичари налазе у власти или опозицији, дужни су да поступају одговорно и државотворно. Ипак, када неко делује са позиција власти, у свему томе мора да постоји и додатни квалитет, као и квантитет. Тада посвећено и систематски мора да ради на плану стратешког умрежавања Србије са релевантним међународним чиниоцима од којих зависи наша судбина. У светлу припрема за енергичан државнички рад тог типа, како би унапредили не само наше привредно-развојне шансе, већ и потенцијал да се боримо за виталне државне интересе, треба гледати на посету делегације СНС Немачкој. Али у њој постоји и ниво који је већ сада оперативан, а који сам поменуо на почетку одговора. Уверен сам да смо већ сада, и из опозиционе перспективе, на неки начин допринели побољшању србско-немачких односа и привлачењу инвеститора са те стране.

За крај нашег разговора, како оцењујете предстојеће изборне резултате? Истраживања показују да је СНС у извесној предности, али да је, наводно, ипак могућа постизборна пат позиција?

Нисам сигуран у кредибилитет већине истраживања, па самим тим у њих и не верујем превише. Ипак, она показују извесне трендове, али у околностима када је велики део бирачког тела без чврстих  партијских опредељења, а са друге стране, незадовољан постојећим стањем, могућа су велика изненађења. Без обзира на сву пропаганду власти, којој је изложен наш народ, он је више пута показао да својом зрелошћу многе може да изненади. Верујем да ће овај пут прорадити онај наш познати, неретко спасоносни инат. Грађани ће издржати сву медијску тортуру којој су изложени, масовно изаћи на изборе и определити се за промене. А најбољи гарант да ће до њих, на суштинском нивоу доћи, представља СНС. Уверен сам, владајући блок и њихови прикривени помагачи доживеће дебакл, а СНС ће бити и на парламентарно-председничком као и локалном нивоу кључни политички фактор. Неће проћи много времена после тога пре него што ћемо покренути Србију. Вратићемо људима веру у систем, у институције. Наш народ је виталан и то му је, у условима стручног и поштеног вођења државе које сада нема, довољно да крене путем препорода земље, нације и личних живота! Политичари су ту да буду помагачи грађанима, да створе амбијент да се испољи њихова креативна енергија, а не да им „продају“ илузију да за њих могу да обаве сав посао. Сви заједно морамо и можемо да дигнемо и покренемо Србију, Београд и друге њене градове и села! Уверен сам да ћемо тај посао отпочети већ 6. маја ове године!
 
 
Разговарао: Милован Балабан