Три велике државе поиграваjу мишићима на фону пустих острва

Русија и Кина су у недељу почели заједничке шестодневне маневре ратне морнарице у Жутом мору код источне обале Кине. Маневри су се временски поклопили са новим заоштравањем територијалног спора између Кине и њених суседа, посебно Филипинима и Вјетнамом.

Предмет спора су пуста острва и атоли у Јужно кинеском мору, који се налазе у зони веома богатих подводних налазишта нафте и гаса.

Шест земаља југоисточне Азије имају аспирације на острва архипелага Спратли у Јужно кинеском мору, где су откривена богата налазишта нафте и гаса. Та чињеница стално проузрокује пораст затегнутости у овом региону и покушаје окупације острва, коралних рифова и спрудова.

Средином априла, конфликт између Кине и Филипина умало се није претворио у отворени војни сукоб. Војни брод филипинске Ратне морнарице открио је у близини рифа Скарборо – његов кинески назив је острво Хуанјан – кинеске рибарске бродове. Ускоро су пристигли бродови обалске страже Кине који нису дозволили филипинцима да их заплене.

У случају отвореног војног сукоба са Кином, Филипини не би имали никакве шансе, међутим они су стари савезници САД, који су их и подржали у овом територијалном спору тако што су упутили у овај регион борбене бродове и јединицу маринаца. У исто време тамо су започети заједнички војни маневри морнарица горе наведених земаља уз учешће Јапана, Аустралије и Јужне Кореје.

Разуме се да Кина није била вољна да се повуче и обавестила је о почетку маневара у спорним водама. Не би у томе било ништа зачуђујуће, уколико се у целу ситуацију неочекивано није укључио трећи играч – Русија.

Москва и Пекинг формално нису савезници, али заједнички одржавају маневре у опасној близини снага ратне морнарице САД, притом Кина је упутила преко 4000 војника и 16 бродова, од којих је 5 ракетних разарача, 5 ракетних фрегата, 5 ракетних чамаца, брод подршке и брод војне болнице. На страни Кине у маневрима су заступљени и 13 авиона и 5 бродских хеликоптера.

Русија је упутила четири борбена брода Тихоокеанске флоте: ракетну крстарицу „Варјаг“, велике противподморничке бродове „Адмирал Виноградов“ и „Маршал Шапошников“; као велики противподморнички брод  Северне флоте „Адмирал Трибуц“. У региону се налазе и бродови подршке „МБ-37“ и „Печенга“.

На тај начин, код обала неколицине ненасељених острва у Пацифику настала је невиђена гужва – тамо су се нагурали војне морнарице седам држава, од којих су три – велике државе.

Притом и Москва са Пекингом, и Вашингтон са савезницима уверавају да су њихови маневри били унапред планирани, и нису претња и немају везе са територијалним спором.

У таквим изјавама, нема сумње, има доста лукавости, али је очигледно и то, да три великих играча у овој конфликтној ситуацији имају своје циљеве.

Што се Кине тиче све је мање-више јасно: њена жеља да стави под контролу богата налазишта ако нису наизглед, на неки начин поштена, онда су у сваком случају је разумљива. Осим тога Пекинг високо поштује свој значај, и у датој ситуацији му не одговара да се повуче.

Учешће Русије у овом необјављеном конфликту на први поглед делује чудно: Москва у сваком случају не може да претендује на овај нафтоносни регион. Али Русија има, можда и не толико очигледне, међутим не мање важне резоне: прво, да напомене свету, да је она такође велика држава и да је  у стању да решава војно-политичке задатке у било којим деловима света, а друго, и то је основно, да демонстрира - да Москва и Пекинг уопште нису стратешки супарници и потпуно су способни на сарадњу и „експлозивним“ ситуацијама.

Али најзанимљивији је аспект конфликта и мотивима САД. Сасвим скоро је Пентагон најавио план повећања снага у Азији. У складу са новом одбрамбеном стратегијом, коју је презентирао председник Барак Обама почетком године, Сједињене Државе врше премештање својих снага у свету. Тако је било саопштено о незнатном смањењу европског контингента америчких снага, али истовремено границе Европске заједнице, као и блискоисточни регион, биће ојачани противракетном одбраном.

Посебан аспект војне стратегије тиче се прерасподеле снага у корист Азијског и Пацифичког региона. У штампи су већ изнете претпоставке, да ће на размештање система противракетне одбране у Азији  Кина одреаговати на такав начин, да ће се протести Русије чинити као „обична играрија“.

Можда је данашња војнопоморска гужва у једном засебно узетом делићу Пацифика почетак великог конфликта, али не око малих и беспомоћних Филипина него на релацији САД – Кина.

А Русија, својим посредним учешћем у локалном конфликту, једноставно паметно користи повољну прилику, да не би остала по страни у предстојећој великој игри.