О месту Русије у европском дому
Господине Ерлер, шта је по вашем мишљењу испало од појма „руска соба у европском дому“?
Данас о заједничком европском дому не говоре више тако често као у доба Горбачова, али он до сада постоји. Тачније заједнички европски интереси, и између Русије и ЕУ одвија се тесна сарадња, са годишњим руским самитима, са чувене четири „заједничке собе“ – спољна безбебедност, унутрашња безбедност, економски односи, сфере културе и науке.
Руско-немачки односи у последњој деценији налазе се у динамичном развоју. Испоствило се да они могу да превладавају кризе. Очекујемо да Русија да свој допринос превладавању економске и финансисјке кризе. Она има велике резерве, она је важан партнер. Надамо се такође да побољшамо разумевање у погледу заједничке безбедности. До данас остаје повод за узнемиреност тема противракетне одбране, надајмо се да ће предстојећи самит НАТО-а одредити у том правцу прве кораке. Веома се надам са ће поћи за руком да се постигне консензус са Русијом.
Што се тиче сарадње у енергетској сфери, ЕУ је учинила зависним од руских испорука нафте и гаса 30-35% сфере енергетике. Алтернативе за ову зависност практично нема, зато морам да нађемо начин да одржавамо добре односе. Са друге стране, не можемо једни друге да уцењујемо – приликом покушаја уцене можемо само да наудимо себи. Закључак је: потребан је само дијалог о најповољнијој форми сарадње и он мора да се заснива на поверењу.
Шта очекујете од Владимира Путина у његовом наредном председничком мандату?
Занима ме да ли ће он прихватити концепције које је развијао његов претходник Дмитриј Медведев и да ли ће се ухватити за спасилачки колут под називом Партнерство ради модернизације.
Господине Ерлер, као што је познато, ваш реферат Солидарна и социјална Европа: путеви превладавања кризе, изазвао је велики одјек. Које су основне идеје ваших истраживања?
Последњих година финансијски свет претрпео је структурне промене. Актуална глобализација заједно са одређеним поступцима финансиса омогућили су америчкој кризи да постане главобоља европљана. На крају се у Европи развија банкарска криза која је повукла за собом кризу економије. Она је у првом реду погодила земље са високим државним дугом. Сматрам да је потребно разрађивати механизме заштите. Берзански и банкарски шпекуланти морају да учествују у покривању насталих трошкова. За сиромашне државе треба израдити програме обнове економије. Недовољно је пратити то да оне доведу у ред своје буџете и да се труде да штеде, треба им предлагати економске стратегије које ће омогућити да се постигне напредак и благостање.
На крају хтели бисмо да сазнамо шта је за вас и за ваше сународнике назјанимљивије у раду радиокомпаније Глас Русије?
Као прво, све што је повезано са свакодневним животом Русије. Да ли људи иду на културне манифестације, да ли се баве спортом и какав хоби имају. Стално се суочавам са тим да Немци тешко могу да замисле свакодневни живот у Русији. Питања свакодневице су увек занимљива. Немце такође занимају политичке новости. Желимо да знамо шта ће бити са протестним покретом у Русији, да ли ће се наставити грађанске акције или ће оне јењавају после председничких избора. Како се власт односи према активистима покрета? Какве лекције се могу извући из догађаја између 4. децембра и 4. марта, у ком формату се одвијају политичке дискусије: негде у кулоарима или на владином нивоу. Ове теме су врло важне.
Био је то ексклузивни интервју са замеником председника фракције СДПГ у немачком парламенту Гернотом Ерлером.
- Извор
- Голос России, фото: © Flickr.com/duncan/cc-by-nc/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Војно-индустријски објекат у Кијеву погођен је високопрецизним оружјем, саопштило је Министарство одбране у Москви.
Руске снаге извеле су масовне ударе на украјинску инфраструктуру у Кијевској области. Погодци су забележени како у самом Кијеву, тако и у оближњим насељима. У Бориспољу је током напада...
Грађани Србије имају најповољније мишљење о Русији, док је најнеповољније мишљење о НATO-у, показују ексклузивна истраживања Ипсоса за РТС.
Влада у Триполију, која у ствари контролише тек половину Либије, обзнанила је да неће дозволити прераспоређивање руских снага и наоружања који су, после пада режима Башара ел Асада, остали...
Руски председник предложио је тестирање западних одбрамбених система против нове руске хиперсоничне ракете
Остале новости из рубрике »