КАТАРИНА ТРЊАКОВИЋ - МЕЊАМО СРБИЈУ НА БОЉЕ

. Колико је Србија данас другачија?
Мени није лако поредити Србију некад и сад, јер ја не памтим битно другачију Србију. Као “ратно” дете, “хиперинфлацијско” “визно”, могу да кажем да је из моје перспективе данас свакако другачије и боље, али само зато што ја за много боље ни не знам. Међутим, слушајући и учећи од својих најближих, од партијских колега, учећи кроз активизам који ме је повезао не само с људима широм наше земље, већ и из бивших југословенских република, велика и тешка књига звана ПРЕДРАСУДЕ и ФОБИЈЕ почела је да се отвара. Има, наравно, области, тема и права која никад пре нису постојала, зашто што нису просто ни била формулисана. Постоје и ствари које су некада биле много боље, па су се отеле, подржавиле, централизовале. Србија је раније, затварајући себе, последично затварала и многе људе, а касније и читаво друштво, у такав ментални гето, у којем су појединац, његове потребе и права били небитни. Цео тај процес изолације и самоизолације зачињаван је редовним дозама самољубља, у коме су карактеристике добар-лош мерене искључиво кантаром патриотизма. Наравно да смо били претворени у друштво предрасуда и фобија. И оно што је тим дахом затровано за само неколико ранијих година, и данас се тешко исправља, нарочито у малим срединама као што је наша.


2. Колико Ти доприносиш променама у Србији?
Ја верујем у то да сваки појединац чак и најмањим друштвеним активизмом може допринети, у великој мери, променама у Србији. Бављење омладинском политиком, питањима мањина и пре свега ЛГБТ питањима, су ствари које искрено волим да радим и којима бих наставила да се бавим по повратку из САД-а. Сматрам да ако сам бар једну особу навела да размисли и да се запита да ли стварно може и сме да се зажмури на оволику количину хомофобије и фашизма у Војводини и Србији, онда сам учинила много.

3. Шта је потребно да се млади покрену?
Све је ствар личне перцепције и мотивације. Пријатељ чију памет веома поштујем једном приликом ми је рекао да је политика алат који треба да искористимо најбоље што можемо како би неки проблем решили, а ако немамо ни један проблем, што је готово невероватно, онда нам политика и не треба. Врло је уочљиво са каквим проблемима се млади данас сусрећу. Ако ти исти проблеми не могу да покрену младе и да их наведу да учине нешто, пре свега за себе, онда не знам шта може. Код нас су прилике такве да у постконфликтном, послератном периоду, осакаћеном додатно и тешком економском кризом и транзицијом, млади су неретко принуђени да се баве свим другим стварима, осим самима собом. Образовни систем још увек је у фази (лоше) реформе, наука је сектор у који се најмање инвестира, имамо хиперпроизводњу студената у односу на радна места, али и у односу на потражњу образовних профила на домаћем тржишту, а опет све то услед инвазије приватних универзитета који су недавно изједначени са државним. О “сумњивим” дипломама да и не говорим, јер истраживања показују да се испити, чак и након афере “Индекс” и даље купују, као и дипломе. Сматрам да је неформално образовање и стицање вештина кроз исто, веома важно, јер ће нам оно помоћи да сагледамо ствари из неког другог угла, да боље разумемо проблеме са којима се свакодневно срећемо и да брже сагледамо могућнсти за њихово решавање.

4. Има ли сличности измедју НВО активизма и активног политичког рада?
Из перспективе чланице једне изузетно озбиљне НВО која се бави промоцијом и заштитом људских права лезбејки, гејева, бисексуалних и трансродних (ЛГБТ) особа, као и људских права свих грађана и грађанки Србије, могу да кажем да има. Геј стрејт алијанса је након расписивања локалних, покрајинских и парламентарних избора покренула ГОТВ кампању #БитноЈе која ће се у периоду који предстоји базирати на мониторингу предизборних кампања политичких партија у Србији. Сви знамо да ће се унапређењем економског положаја Србије бавити предизборни програми већине странака али не смемо заборавити ни питање људске безбедности, смањење мржње над мањинама, поштовање људских права и давање једнаке шансе за све грађанке и грађане ове земље без обзира на њихово сексуално опредељење, националност, вероисповест или другу различитост. Циљ кампање је да ЛГБТ популација у Србији стекне јасан увид у ставове политичких странака, група и коалиција који се тичу њеног положаја и на изборима подржи оне којима је ово питање битно. И један и други рад имају мисију да покрећу и, у најбољем исходу, решавају проблеме, ситуације, иницијативе. Оваква врста активизма нужно производи реузултат, било позитиван или негативан, реакцију или контрареакцију, али просто помера људе, стања и ситуације.
 
5. Твој главни мотив је...
Доследност, истрајност и вера у идеју. Вера да ће све то што радим донети добро грађанкама и грађанима Војводине а самим тим и Србије. Чињеница да као чланови и чланице Лиде социјалдемократа Војводине никада нисмо издали сами себе, да никада нисмо издали оно у шта верујемо и никада нисмо одустали од онога што смо себи прописали као свој програм и свој циљ јесте оно што покреће како мене тако и људе који знају да Војводини може да буде боље.