Србији 335 милиона евра, БиХ троструко мање

Тачније, Србији иде више од пола овог новца, односно 335 милона евра.
Донаторска конференција под називом "Трајна рјешења за избјеглице и расељене особе" требала би прикупити 583 милиона еура, а осим представника земаља регије присуствоваће јој и истакнути чланови међународних организација.
Када су у питању предвиђена средства за БиХ од донаторске конференције, наша земља је при крају реализације око 50 милиона евра у циљу рјешавања питања колективних центара и то путем Развојне банке Вијећа Европе, потом кредитних средстава ОПЕЦ Фонда за интерно расељене у износу од око 20 милиона еура и 18 милиона долара од помоћи Саудијске Арабије.
"Оно што БиХ може очекивати до краја ове године је додатних 150 милиона КМ за рјешавање питања прогнаних унутар земље и тим смо задовољни. Имамо обећање већ од Европске комисије да је осигурано око 65 милиона евра за ову донаторску конференцију. Задовољство ми је да је први пут постигнут политички договор и створен овакав амбијент када је ријеч о једној тако осјетљивој теми, први пут да се о овако осјетљивом политичком питању постигне консензус”, рекао је министар Љубић.
Но, не мисле сви као министар и нису задовољни као он, јер БиХ, која је највише страдала у рату и чији су грађани, већином бошњачке националности, најбројнији међу онима који су морали присилно напустити своје домове, добит ће троструко мање у односу на Србију.
На новинарско питање да ли се овдје ради о "хуманом пресељењу" с обзиром на то да Србији, у којој је највише избјеглица из Хрватске, иде највише средстава, амбасадор Хрватске у БиХ Тончи Станичић казао је: "Не вјерујем да сте то рекли у злој намјери, али повезивати тезу о 'хуманом пресељењу' са овим је лоша ствар и она неће утјецати ни на који начин на наш пут према ЕУ. Волио бих да се на конференцију не гледа тако, ко је ту прошао боље и коме то иде на штету, него управо супротно. Циљеви и резултати конференције не иду никоме на штету. Ово је једно изузетно тешко хуманитарно питање са тешким политичким консеквенцама за регију и односе између наших земаља и врло је близу коначног рјешења. УНХЦР је поставио врло високе критерије у вези с тим на шта се ова конференција односи и ко ће бити корисници средстава. Конференција рјешава проблеме избјеглица, али не рјешава све друге посљедице рата којима и данас свједочимо".
Слично је реагирао и амбасадор Србије у БиХ Нинослав Стојадиновић, који је рекао да не треба користити термине попут "хумано пресељење" јер су то "неки реликти прошлости из '90-их када су неки званичници република у СФРЈ имали идеје о хуманом пресељењу" те да се овдје ради о критеријима УНХЦР-а који је направио процјену.
Министар Љубић је рекао да БиХ, у односу на друге земље у регији, има највише интерно расељених грађана те да ће наша земља на конференцији искористити прилику да кроз лобирање покуша добити још средстава за ову популацију.
На питање зашто је Србија добила највише новца, Љубић је одговорио да је донаторска конференција, односно Београдска декларација која је потписана 7. новембра 2011. у припреми конференције, имала за циљ да ријеши питање избјеглица из ове четири земље те да је због тога Србија у овим средствима донорске конференције добила највећи износ. Иначе, потписник у име БиХ у Београду је био бивши министар вањских послова Свен Алкалај.
Како је рекао министар Љубић, од укупног износа од 583 милиона евра, с тим да су урачунате контрибуције сваке земље, а оно што се очекује од донаторске конференције је прикупљање 508 милиона, БиХ би требало припасти нешто мање од 100 милиона, Хрватској око 100, Црној Гори око 25 милиона и Србији 308, када да се одбију домаће контрибуције. Свој допринос у донацијама морају дати и ове четири земље у којима ће избјеглице бити стамбено збринуте, а ради се о износу од 82 милиона евра. Србија ће из свог буџета издвојити 33 милиона, БиХ која ће добити три пута мање мора донирати 15 милиона, Хрватска даје 29 милиона, а Црна Гора четири милиона евра.
Новац који ће БиХ добити требао би ријешити питање крова над главом за 3.000 интерно расељених особа.