Министри као да се спремају за трке

На тендер за прикупљање понуда за набавку 40 путничких возила за потребе Владе Србије јавиле су се три фирме, а одлука о најповољнијем понуђачу требало би да буде донета за двадесетак дана. Према пропозицијама тендера, запремина мотора ових возила није смела да буде мања од 3.000 кубика, што је понуду оваквих четвороточкаша „ограничило” на лимузине највише класе. „Политика” је покушала да утврди због чега је влада одлучила да свој возни парк обнови аутомобилима овако велике кубикаже, које поред комфора и изузетних техничких карактеристика „красе” и висока цена, велика потрошња горива, скупо одржавање и регистрација. Овакву обнову возног парка извршне власти одмах су осудили њихови претходници. Драган Тодоровић, потпредседник Српске радикалне странке и бивши вицепремијер, рекао је за „Политику” да „уопште не може да разуме” нову куповину возила за потребе Владе Србије.

– Није ми јасно зашто се влада одлучила да у пакету набави 40 возила. То је сигурно економичније, али би наjбоље било да видимо које су стварне потребе појединих државних органа. Да се разумемо, та возила сигурно јесу квалитетна. Међутим, када купујете, требало би да купујете према својим могућностима, а не жељама. У последње време се појавило толико поузданих и комфорних возила које би државни функционери могли да користе, а чија је цена неупоредиво нижа од цене возила за чију је набавку влада расписала тендер – сматра Тодоровић и наводи да је у време док је 2000. године био на функцији потпредседника владе неколико месеци користио свој „трабант”. Према његовим речима, просечна километража коју годишње пређе што службеним, страначким што приватним возилом често је већа од 100.000 километара. Ако се зна да службени аутомобили годишње прелазе огромну километражу, нова возила са више од 3.000 кубика под хаубом захтеваће и много више пара из буџета за куповину горива.

Како је за „Политику” изјавио Зоран Живковић, бивши премијер и пасионирани љубитељ аутомобила (поносни је власник олдтајмера ситроен „ајкуле” и фолксвагена „бубе”, али и „пежоа” 307), намера владе да набави возила овако велике кубикаже сведочи о „бахатости извршне власти”, а можда и о „неким провизијама”.

– Влади су таква возила потребна једино ако је решила да учествује на тркама. Регистрација тих аутомобила је прескупа, а не видим зашто би министрима биле потребне најбоље могуће перформансе возила. Док сам био премијер, а и у време док сам обављао функцију министра, и возила, чија је запремина мотора била мања од 2.000 кубика била су сасвим довољна за брзу, сигурну и удобну вожњу – казао је Живковић за наш лист.

Изузетне перформансе нових владиних четвороточкаша свакако имају своју цену, а само регистрација 40 возила велике кубикаже коштаће око 60.000 динара по ауту. Тако би за 40 владиних аутомобила требало из буџета само за регистрацију издвојити бар 32.000 евра годишње.

Према речима Милорада Љубисављевића, заменика главног и одговорног уредника специјализованог магазина „Ауто билд”, у свету су три марке аутомобила најзаступљеније када је у питању превоз државних функционера: мерцедес, BMW и ауди.

– То су пространа возила са изузетном опремом. У случају када запремина мотора прелази 3.000 кубних центиметара, таква возила дуже трају, могу да пређу велику километражу и ретко се кваре – рекао је Љубисављевић за „Политику”. Према његовој претпоставци, вероватно су приликом одређивања услова за набавку нових возила консултовани шефови возних паркова, који најбоље знају какве би карактеристике требало да имају аутомобили који за кратко време прелазе велику километражу.

Са њим се слаже и Чедомир Бркић, најтрофејнији српски рели возач, који сматра да аутомобили запремине мотора преко 3.000 кубних центиметара заиста омогућавају да се из возила извуче максимум.

– Таква возила нису јефтина за одржавање, али су поуздана, брза и безбедна. Брзина и није толико битна, јер већина савремених аутомобила има електронску блокаду при брзини од 250 километара на сат. Треба разјаснити чињеницу да су мотори чија је запремина мања од 3.000 кубика четвороцилиндрични, док већа кубикажа захтева и шестоцилиндрични мотор, који има много боље перформансе. Оне се огледају у повећању безбедности кроз еластичност у вожњи и могућности аутомобила да се понаша баш како возач заповеда. Једноставно, возило није ограничено техничким карактеристикама четвороцилиндричних мотора – покушао је Бркић лаицима да објасни оправданост велике кубикаже владиних возила.

Ипак, будући да је максимална дозвољена брзина кретања возила на српским друмовима 120 километара на сат, остаје нејасно због чега је влада инсистирала на оваквом типу аутомобила, будући да је журба појединих министара последњих година имала и кобне последице (Катарина Марић (32) погинула је 15. маја 2003. године када је на њу налетео џип српске владе, који је користио министар пољопривреде Драган Веселинов).

Влада неће куповати прескупа возила

Како је за „Политику” објаснио Миливоје Михајловић, шеф владине Канцеларије за сарадњу с медијима, за превоз државних функционера тренутно се користе 84 возила из возног парка Управе за заједничке послове републичких органа, чија је просечна старост готово 10 година и просечна километража око 361.000 километара.

– Нека од возила којима се сада превозе функционери небезбедна су, а и трошкови одржавања су већи него код возила која су под гаранцијом. Не знам због чега је одлучено да се набаве возила преко 3.000 кубика, вероватно је у питању безбедност. Претпостављам да влада неће куповати прескупа возила – рекао је Михајловић за наш лист и додао да влада није ослобођена обавезе плаћања пореза и ПДВ-а. Иначе, аутомобилима из возног парка Управе за заједничке послове пружа се услуга превоза Народној скупштини Србије, Кабинету председника државе, влади, министарствима, Врховном, Уставном и Трговинском суду, као и Окружном суду (Специјална тужилаштва за ратне злочине и организовани криминал). Ова возила користе и Републичко јавно правобранилаштво, дирекције, агенције и друге посебне организације.

Возни парк словеначке владе

Љубљана - Иако се званична Љубљана вербално слаже са директивама које стижу из Брисела да се, што се возног парка тиче, мора окренути штедљивијим машинама које мање демонстрирају државно благостање, а више доказују освешћеност о потреби да се смањи емисија гасова у атмосферу који утичу на глобално отопљавање, флота службених аутомобила чланова словеначке владе показује да је такво слагање и залагање декларативно, а пракса нешто сасвим друго. Од 17 аутомобила у којима се возе министри, чак 11 је марке „ауди” А6, а међу шест дизелаша од 3.000 кубика које користе министри правосуђа, одбране, привреде, саобраћаја, просвете и здравства ниједан није старији од три године, са изузетком „аудија” А6 (2.4) из 1999. године који превози министра финансија Андреја Бајука.

Службено возило шефа владе Јанеза Јанше је „мерцедес” С 600 са бензинским мотором из 2001, а најбоље аутомобиле („ауди” А8 из 2005) добили су министар полиције Драгутин Мате и министар спољних послова Димитриј Рупел. Два аутомобила су из 2007. (за министре одбране и просвете), а најскромније су прошли министарка за рад и социјалну политику Марјета Цотман („рено велсатис” 3.0 из 2003), те министар пољопривреде и шумарства Изток Јарц („пежо 607”, произведен 2001). Влада осим тога, располаже и са два хибридна возила „тојота пријус”, сазнајемо од портпарола Јаншиног кабинета Валентина Хајдињака, од којих је једно задужило министарство за околину, а друго министарство спољно - да подсетимо, око тог хибридног примерка је пре пар месеци избио скандал jer је откривено да службени возач њиме превози по бакалук министрову супругу Марјетицу Рупел.

Иначе, ако би се направио инвентар свих државних аутомобила (од државних секретара до курира) цифра би се попела на око 10.000 возила; ту треба подсетити да је Словенија држава са око два милиона становника.

Међутим, Словенија је јула 1999. усвојила и посебну уредбу о коришћењу службених аутомобила у органима државне управе, која до детаља одређује ко сме и на који начин да добије на коришћење службени ауто. За нас је занимљива дефиниција члана 5. поменуте уредбе, која одређује да се „употреба службеног аута за превоз на посао и са посла третира као употреба службеног аута у приватне сврхе”.