Радиоактивни отпад на сваком кораку

Истрошене батерије, акумулатори, уља и мазива, радиоактивни и индустријски отпад умјесто да буду адекватно уништени, у Босни и Херцеговини завршавају на улици, у кантама за смеће, у природи.

Само у Федерацији БиХ има око 2.000 дивљих депонија на којима одлаже шта ко стигне. У РС такође постоји велики број опасних депонија, а њихов број нико не зна. Оно што се, пак зна је да се на њима одлаже све - од старих новина до лијекова.

А, како истичу стручњаци, најопаснији је медицински отпад. Једина институција у РС која се бави уништавањем ове врсте опасних материја је Центар за третман инфективног медицинског отпада који ради у склопу Опште болнице "Свети апостол Лука"х у Добоју.

Сваки лијек потенцијални отров

"Посебну пажњу треба посветити старим лијековима који могу затровати воду и храну и изазвати здравствене проблеме, па чак и кому, а у неким случајевима и смрт код људи. Сваки лијек може посатати отров у зависности од тога како се поступа с њим", истиче Милан Скробић, директор Клиничко-болничког центра у Бањалуци.

Посебно је, истиче, опасан радиоактивни материјал с којим је битно правилно руковати.

"Проблем је што ни за један тип опасног отпада код нас нема складиште гдје би било безбједно чувано", каже Скробић.

Свето Цвијић, виши стручни сарадник за управљање отпадом при Министарству за просторно уређење, грађевинарство и екологију РС, истиче да је на произвођачима дужност да се уништи отровни отпад.

"Према Закону о управљању отпадом произвођач има могућност привременог складиштења на мјесту настанка отпада у трајању од три године, након чега је дужан да отпад извезе с територије РС", објаснио је Цвијић.

Клиничко-болнички центар Бањалука у Заводу за нуклеарну медицину од радиоактивног материјала користи највише техницијум 99 М који има вријеме распада шест сати и након тога је нешкодљив. Такође се користи и изотоп јод 131 који има распад осам дана.

Како нам је потврдио доктор Скробић, овај материјал се у потпуности искористи и не може се десити да се у нормалним околностима нађе ван погона.

"Ови лијекови се дају интравенозно или у капсулама тако да лијек остаје у пацијенту", нагласио је Скробић.

Према његовим ријечима ова институција интерно покушава да се организује и да се ријеши медицинског отпада на начин да се инфективни отпад потапа у хемијска средстава, а након тога спаљује у властитој спалионици.

"Међутим, то није довољно. На нивоу БиХ требало би законски регулисати начин на који би одређене фирме прикупљале и извозиле отпад из наше замље, ако се већ не могу отворити таква постројења овдје", нагласио је Скробић.

Проблеми са извозом

Проблеме са услугама извоза отпада из БиХ имају и у фабрици лијекова "Хемофарм". Од почетка године, како каже, трагају за предузећем које ће се бавити тим послом.

"Сав опасни отпад који се произведе у нашој фабрици се складишти и чува док се не накупе довољне количине да би предузеће које се бави тим послом било заинтересовано да извезе тај отпад. Међутим, то ствара проблем пошто у БиХ није регистровано ниједно предузеће које се бави том дјелатношћу и морамо тражити иностране фирме које, према нашим информацијама наплаћују три марке по килограму материјала", објаснила је Драгица Бјегић, самостални стручни сарадник у обезбјеђивању квалитета у овој фирми.

Проблем са извозом имао је и КБЦ Бањалука. Прије двије године ова институција се уз помоћ њемачке фирме рјешила отпада.

"Радило се о бурадима с хемијским супстанцама па је склопљен уговор с једном њамачком фирмом која се бави детоксинацијом лијекова и то је транспортовано, а за то је плаћена прилична свота новца", рекао је Скробић.

Недостају средства

У РС су регистроване двије депоније - у Рамићима код Бањалуке и у Бијељини.

Регионална депонија у Рамићима не прима опасни отпад јер није предвиђено мјесто гдје би се одлагао.

Према ријечима Момчила Роквића, директора предузећа "Депот", на ову депонију се може одлагати само комунални отпад.

"Код нас је немогуће да заврши радиоактивни материјал или опасни отпад који се мора одлагати према одређеним правилима. За то је надлежно Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију", нагласио је Роквић.

За изградњу ових постројења неопходна су велика средстава па још нема назнака када би такав објекат могао бити изграђен.

"Постројења која би се користила за те намјене коштају пуно и РС у овом тренутку нема планирана средства за реализацију таквог пројекта. Једини начин да се то рјешава јесте привремена мјера складиштења или извоза отпада у земље западне Европе", каже Свето Цвијић.

 Сваке године инспекције на терену провјеравају начин ускладиштења отпада који је прописан Законом о управљању опасним отпадом и до сада није било већих еколошких загађења која би могла угрозити здравље људи.

Али, према тврдњама Десимира Миљића, главног републичког здравствено-санитарног инспектора, због недостатка адекватних погона инспекција се често налази у безизлазној ситуацији.

"Дешава нам се да нас поједини људи зову и питају шта да раде с мањим количинама лијекова, акумулаторима или другим отпадом који се сматра опасним. У том случају их шаљемо у Министарство које је надлежно да ријеши тај проблем", рекао је Миљић.

Додаје и да је у РС на снази забрана уградње нових громобрана који су испуњени радиоактивним пуњењем, те људи константно зову инспекцију и питају гдје да бацају старе.

"Ми не знамо да им дамо одговор. Институт у Винчи је због забране увоза нуклеарног отпада у Србију онемогућен да их прихвата и вјероватно и ти громобрани на крају заврше на дивљим депонијама", каже Миљић.

Драган Мијовић, еколошки инспектор, истиче да инспекција има проблеме и с недостатком контроле превоза отпада на територији РС.

"Наша инспекција је недавно забранила транспорт озрачених акумулатора из Црне Горе у Словенију зато што превозник није имао сву потребну документацију. Због могућности да се деси превртање камиона у било коју ријеку у РС дошло би до еколошке катастрофе", нагласио је Мијовић и објаснио да такав опасни отпад може проћи кроз РС када се обезбиједи пратња полиције, додатна осигурања камиона и здравствено-санитарне дозволе.

Од депоније до воде

Као и у РС ни у ФБиХ нема контроле опасног отпада. Он се одлаже заједно с комуналним на депоније, дивље депоније и у водотоке.

"Невладине организације су радиле истраживање од 2004. до 2007. године, и то истраживање је показало да се само пет одсто индустријског отпада адекватно збрине. Отпад се или одлаже у кругу компаније или у околиш. Нико не зна колико је таквог отпада у БиХ", каже Халида Вуковић, директор невладине организације "Фондеко".

А, отпад који се одлаже на дивље депоније долази до подземних вода и самим тим може утицати на здравље грађана.

"За рјешавања овог проблема потребно је много новца којег ми тренутно немамо", тврди Томислав Лукић, савјетник министра за околиш и туризам ФБиХ. Он сматра да ће се изградњом регионалних депонија овај проблем ако не ријешити, онда барем ублажити.

Неџад Бекрић, директор фирме "Суд-Мулл", једине у ФБиХ која се бави збрињавањем опасног отпада, каже да се у цијелој БиХ налазе велике количине опасног отпада који се вјешто скрива од јавности. Наводи да је ова фирма извозила опасни отпад док су странци то финансирали.

"Само прошле године извезли смо око 100 тона опасног отпада, док ове године нисмо ништа извезли. Како ЕУФОР и друге организације мање издвајају новца, тако и ми мање извозимо опасног отпада. Од 1996. године извезли смо на стотине тона опасног отпада из цијеле БиХ. Тог отпада још има у цијелој БиХ али из поузданих извора знам да га због трошкова, неки клинички центри и компаније скривају", упозорава Бекрић.

Томислав Лукић тврди да се опасни отпад великих компанија извози у друге земље гдје се уништава, док се медицински отпад уништава у импровизираним пећима.

Специјалне машине

Клинички центар у Сарајеву једини је који има специјалне машине за уништавање медицинског отпада. Мустафа Цуплов, министар здравства Кантона Сарајево, каже да су машине набављене у задње двије године и да су смјештене у Општој болници "Абдулах Накаш".

"Ове машине имају довољан капацитет за све здравствене установе на подручју Кантона Сарајево. Набавка ових машина ријешила је бројне проблеме у вези са збрињавањем медицинског отпада", истиче Цуплов.

У Клиничкој болници Мостар казали су да планирају набавити сличне машине.

"Недавно смо имали презентацију тих уређаја и у плану је њихова набавка. За сада медицински отпад збрињавамо преко фирме 'Суд-Мулл'", казали су у овој мостарској болници.

Томислав Лукић најваљује да би од идуће године требало почети рјешавање и проблема опасног отпада којег производе домаћинства.

"За опасни отпад, попут батерија, акумулатора и електроотпада, планирамо да од наредне године почнемо постављати посебне контејнере. Тако ћемо имати контролу над тим отпадом", објашањава Лукић.

Миодраг Дакић из НВО Центар за животну средину рјешење проблема види у доношењу стратегије о управљењу отпадом. Једна стратегија је донијета 1999. године али се не примјењује у потпуности.

"Новом или допуњеном старом стратегијом треба јасно дефинисати управљање отпадом, али још један важан фактор је производња опасног отпада коју треба свести на минимум", рекао је Дакић.

Према мишљењу Милана Скробића било би добро рјешење да се на нивоу БиХ ријеши овај проблем изградњом специјалних складишта и депонијом за прикупљање медицинског, радиоактивног и другог индустриијског отпада.

"У пројекцији реконструкције Клиничког центра Бањалука имамо план за градњу просторије за прикуп инфективног и радиоактивног материјала и то ће бити одлагано и чувано по европским моделима складиштења отпада", нагласио је Скробић.

Санација мостарске депоније

Да све ипак није тако црно, доказује и пројекат санације једне од највећих и најопаснијих дивљих депонија у ФБиХ која се налази на остацима површинског копа Рудника "Виховићи" у Мостару. На ову депонију одлаган је и опасни отпад због чега је она постала загађивач Мостарске регије и комплетне долине Неретве. Андрија Шкобић из Управе града Мостара, каже да је прошле године завршена студија изводљивости и да су утврђени начини рјешавања проблема.

"Већ смо оградили терен и напртавили прилазни пут. Да би се санирала депонија Виховићи, потребно је прије свега угасити угљен који на великим дубинама због додира с кисиком гори и ослобађа метан који је опасан и штетан. Расписан је тендер за фирму која ће урадити тај посао. Претпостављамо да ће пројекат санације отпада са стабилизацијом тла бити завршен до краја идуће године", каже Шкобић додавши да ће за овај пројекат бити утрошено око пет милиона КМ.

Он истиче да је поребно направити студију о опасном отпаду за цијелу БиХ како би грађани били заштићени.

"Одговорно тврдим да су у БиХ долазили камиони са опасним отпадом из западних земаља. Било би добро знати гдје је завршио тај отпад. Хвалимо се да смо богати водом, а нико се не пита да ли је та вода отрована. Колико је људи обољело од тих отрова, нико не зна и нико се и не пита", упозорио је Андрија Шкобић.