Нови старт рестартовња у Кемп-Дејвиду?

У уторак председник САД Барак Обама прецизирао је дневни ред састанка са новоизабраним председником Русије Владимиром Путином за крај маја у Кемп-Дејвиду у САД. То је даље смањење нуклеарних арсенала. Очигледно биће означен нови старт рестартовања које је очигледно почело да посустаје.

Обама је изјавио ово иступајући пред студентима у Сеулу, где је стигао ради учешћа у самиту о нуклеарној безбедности. Такође заменик помоћника председника САД за националну безбедност Бен Родс потврдио је да је у току састанка у Сеулу са Дмитријем Медведевом председник САД предложио свом руском колеги да приступе преговорима о смањењу непостављених стратешких нуклеарних бојевих глава и тактичког нуклеарног наоружања које не потпада под дејство Споразума о стратешком наоружању. Желимо да се крећемо даље у послу смањења нуклеарног наоружања. Ми желио и даље да сарађујемо са Русијом, изјавио је Родс. Такође желимо да наставимо разматрање противракетне одбране на тај начин да нам то омогући да постигнемо прогрес по датом питању.

У децембру 2010. године приликом ратификације Споразума СТАРТ-3 амерички конгрес је затражио да се преговара са Русијом о даљем смањењу нуклеарног наоружања, пре свега тактичког. А у фебруару ове године Вашингтон пост је саопштио да је Бела кућа дала наредбу да се припреме варијанте новог споразума о смањењу стратешког наоружања између САД и Русије. По тврђењу агенције АР, САД су разматрале варијанте потенцијално дубоких смањења псотављеног нуклеарног наоружања даљњег домета, укључујући могућност довођења броја постављених нуклеарних бојевих глава од 1100 до 300-400. Сада максимална граница износи 1550 бојевих глава за сваку страну.

Одговор из Москве стигао је прилично брзо. 24. фебруара Владимир Путин на састанку са експертима у области безбедности изјавио је да даљи кораци у области нуклеарне безбедности треба да носе већ комплексни карактер и у току тог процеса треба да учествују све нуклеарне државе. Не можемо да се бескрајно разоружавамо док се неке друге нуклеарне државе наоружавају. То је искључено!

Осим тога, Путин је ставио до знања да нуклеарно разоружање не треба да постане средство за постизање предности у другим видовима наоружања. Он је подвукао да Русија треба да створи паритет у области високопрецизног оружја, које је по својим могућностима упоредиво са оружјем за масовно уништавање. Ми ћемо од нуклеарног наоружања одустати тек онда када будемо имали у наоружању сличне комплексе.

И што је најважније, Русија разматра процесе разоружања у сфери офанзивног наоружања у нераскидивој вези са стратешком одбраном. Ова теза је била потврђена у совјетско-америчком споразуму о ПРо 1972. године, из којег су САД иступиле за време администрације Џорџа Буша млађег. Ипак, овај став је записан у преамбулу СТАРТ-3, зато је повезивање смањења наоружања са преговорима о ПРО неизбежна.

У историји руско-америчких односа строга конфронтација појављује се не први пут. За време перестројке лидер СССР Михаил Горбачов морао је да решава сложено питање о супротстављању Стратешкој одбрамбеној иницијативи Рондалда Регана која је подразумевала вишеешалонску ПРО са елементима космичког базирања. У току састанка Горбачова и Регана у Рејкавику у октобру 1986. године договор о пакетном решавању проблема ПРО и Стратешког наоружања био је прилично близак. Али није успело. СССР није био спреман за њега, сматрајући да је Стратешка одбрамбена иницијатива нешто из области фантастике.

Ипак сада Москва разматра претњу као сасвим реалну. На територији САД већ су направљена два ешалона ПРО, у планове се укључује Европа, да не говоримо већ о системима поморског базирања. На прагу су и разраде противракетног оружја по новим физичким принципима.

Ипак није чињеница да ће у Кемп-Дејвиду Москва и Вашингтон ући у клинч поводом тематике разоружања. Репортерима ТВ калана АВС пошло је за руком да сниме део разговора Барака Обаме и председника Русије Дмитрија Медведева у Сеулу, који очигледно није био намењен туђим ушима. Обама је замолио Медведева да пренесе Путину молбу да не форсира решење проблема ПРО. Председник САД је између осталог рекао: Што се тиче свих тих питања, посебно о ПРО, све то може бити решено, али главно је да ми он да простор за маневар. То су моји последњих избори. После њих ћу бити флексибилнији, цитира Еј-Би-Си домаћина Беле куће.

Наравно, предизборна борба у САД врши озбиљан утицај на спољну политику земље. Кандиат Републиканске странке Мит Ромни, критикујући Обамину изјаву, назвао је Русију главним геополитичким противником САД. Разуме се, Ромнију, који по последњим анкетирањима заостаје за Обамом за 10%, сличне реторичке вежбе потребне су као ваздух. Ипак Обама и Путин 10. марта већ су се договорили у телефонском разговору да ће пропагандне трикове предизборних кампања оставити ван разматрања.

И разуме се, ексцентричне изјаве Обаминих конкурената неће стварати атмосферу на преговорима у Кемп-Дејвиду. Она је неопходна и Обами, који озбиљно рачуна на поновни избор и треба да представи јасни спољнополитички програм за наредни мандат, и Путину, који започиње 6-годишњи председнички циклус. Конфронтација није потребна никоме.