Седам чуда Србије
Уз све хвале и похвале за Магазинову акцију, дипл. инж. Мирјана Стојановић из Београда од природних вредности гласа за Ђердапску клисуру и Национални парк „Ђердап“, Стару планину, Ђавољу варош, Тару и кањон Дрине. Што се градитељских чуда тиче, наша читатељка гласове даје београдском храму св. Саве, Калемегдану, Лепенском виру и посебно ХЕПС Ђердап.
Јелена Чеперковић, професор из Врњачке Бање, пише да је сигурна да листе седам природних и седам градитељских чуда неће бити лако направити јер је „Србија земља мале површине, али има толико тога што је вредно пажње и дивљења“. Листи досадашњих предлога она додаје манастир Милешеву и фреску Бели анђео, коју због лепоте и уметничке вредности многи сматрају српском Мона Лизом.
За нашег читаоца мр Ранка Ивковића из Београда дилеме нема – испосница Св. Саве, пећински комплекс озидан крајем 12. века у литици на планини Радочело, високо изнад реке Студенице, једно је од најчуднијих и најзанимљивијих места у Србији, које због свог изгледа, историјског и културног значаја заслужује да буде увршћено у седам чуда Србије.
Акција бирајмо седам природних и градитељских лепота је својеврсно путовање кроз Србију и њену историју, а на том пропутовању својим текстом и фотографијама Иван Чанчар из Новог Београда нас је одвео до Рајачких пивница. Изнад села Рајац, у близини Неготина, постоје пивнице рајачке. То је комплекс винских подрума: њих 270, некад их је било преко триста. Грађени су од тесаног камена, од брвана или бодрика. Због одржавања сталне температуре, подруми су од један до два метра укопани у земљу, док су на спрату просторије за боравак виноградара у доба бербе и неговања вина. Куће су ушорене и повезане уским кратким сокацима и трговима. То је истински мали камени град у ком се прави и чува вино. Сваки путник намерник може да сврати у неку од пивница и проба вино које се још увек производи по старим традиционалним рецептурама.
Познато је да виноградарство у Тимочкој крајини има дугу традицију. За време римског цара Марка Аурелија на овим просторима је узгајана винова лоза која је давала одлична, висококвалитетна вина, а када је почетком 19. века филоксера (болест винове лозе) похарала већину винограда у Европи, крајинска вина избијају у први план.
Некада се вино правило у преко триста пивница, данас функционише свега шездесетак. Била би огромна штета, право „чудо“ да због људског немара и незаинтересованости пивнице заувек нестану и тако будућа поколења неправедно буду ускраћена за сазнање о старом винском каменграду, делу блиставе историје и традиције справљања боговског напитка.
- Извор
- Магазин
Коментара (1) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Руски председник предложио је тестирање западних одбрамбених система против нове руске хиперсоничне ракете
Србски научник, писац, дипломата и политичар Владимир Кршљањин је током свог децембарског говора на МГИМО универзитету Министарства спољних послова Русије на Међународној конференцији \"НАТО: 25 година експанзије\" тврдио да...
Кијев је прекршио „правила ратовања“ циљајући високог војног официра у Москви, изјавио је Кит Келог
Руске снаге су током дана извеле серију удара на инфраструктуру и индустријске објекте противника у неколико региона Украјине. Украјинске формације су, с друге стране, крстарећим ракетама Storm Shadow напале...
Новоизабрани председник САД одбио је да коментарише да ли је већ било контаката са Кремљом
Исхрана на радном месту је један од кључних фактора који утичу на продуктивност, здравље и опште задовољство запослених. Квалитетни оброци не само да пружају енергију неопходну за рад, већ...
Остале новости из рубрике »