Иако је недавни договор лидера шест политичких странака о расподели војне имовине произвео бројне спекулације како су, наводно, тим споразумом широм отворена врата БиХ да најкасније за две године добије пуноправно чланство у Северноатлантској војној алијанси, бројни аналитичари истичу да од тога нема ништа јер је, како кажу, чланство у НАТО изузетно скупо, а у БиХ је све мање новца чак и за најосновније финансирање заједничких Оружаних снага.
Бесмислена еуфорија
Војно-политички аналитичар из Београда Мирослав Лазански каже за Пресс РС да је логично да се у Сарајеву стално прича о неопходности уласка у НАТО, јер се на тај начин покушава прогурати теза о унитарној БиХ која једино као целина може постати члан алијансе.
- Међутим, убеђен сам да ће их еуфорија брзо проћи кад саберу колико кошта чланство у тој организацији. Ако оставимо по страни то што је председник РС Милорад Додик изјавио да ће грађани Српске на референдуму одлучити да ли пристају да БиХ уђе у НАТО, а резултати тог изјашњавања су, верујем, свима унапред познати, не знам да ли су поборници учлањења свесни колико кошта једно такво „задовољство" - каже Лазански.
Наводећи пример Хрватске, која је 2009. године добила пуноправно чланство у алијанси и која је већ у првој години имала трошкове мерене десетинама милиона долара само за финансирање своје минијатурне војне мисије у Авганистану, Лазански истиче да је то само мањи део рачуна који САД испостављају свим новим чланицама које долазе из источне Европе.
- Према званичним проценама из Загреба, само за финансирање 300 војника хрватске војске који учествују у америчкој кампањи у Авганистану годишње оде око 40 милиона долара! Ту затим имате и обавезу сваке државе чланице да у касу НАТО-а сваке године уплаћује тзв. котизацију, односно чланарину у савезу која би за БиХ, узимајући у обзир њену слабу економију, вероватно износила „великодушних" четири до пет милиона долара. Кад томе додате и неопходност усклађивања националног наоружања с НАТО стандардима, које би у случају БиХ такође коштало неколико десетина милиона долара, набере се поприлична цифра. Не знам да у БиХ има толико новца за расипање - каже Лазански.
Да је најава брзог пријема БиХ у НАТО најобичнија фикција, без икаквог утемељења у реалном стању у којем се налазе не само заједничке Оружане снаге, већ и цела бх. економија, сматра и Гостимир Поповић, војни аналитичар из Бањалуке.
Прескупа авантура
Наводећи да би само за прилагођавање ратног ваздухопловства Оружаних снага БиХ НАТО стандардима требало издвојити најмање 25 милиона долара, Поповић додаје да би за реконструкцију комплетног наоружања било потребно обезбедити суму која је недостижна чак и за много развијеније земље.
- И ја ћу се позвати на пример Хрватске, чије је РВ и ПВО неколико пута квалитетније од овог у БиХ. Кад су пре неколико година Хрвати, по наговору Американаца, решили да модернизују своје ваздушне снаге и из употребе искључе авионе „миг 21", Американци су им понудили да купе 15 половних авиона типа Ф-16 по цени од 70 милиона долара. Чак и за те половне кршеве Хрвати нису имали пара! У случају БиХ вероватно би нам понудили нешто мањи број авиона, али чак и да се ради о само пет авиона Ф-16, њихова цена не може ићи испод 25 милиона долара. За модернизацију комплетних ОС БиХ потребно је више од 100 милиона долара! Ко ће овде наћи толике паре - пита Поповић.
С друге стране, у Министарству одбране БиХ тврде да још немају тачне процене колико би чланство у НАТО-у коштало овдашње пореске обвезнике. Заменик министра одбране БиХ Мирко Околић за Пресс РС признаје да се ради о огромним цифрама.
- Тренутно је немогуће проценити колико би нас чланство коштало. Опет, добар показатељ може да нам буде чланство у Партнерству за мир, где сваке године имамо милионске трошкове за учешће наших трупа у НАТО мисијама. Чланство у НАТО-у није само политичко, већ је и економско питање које морамо озбиљно размотрити - каже Околић.
Шолаја: Русија преко РС брани своје циљеве!
Директор Центра за међународне односе из Бањалуке Милош Шолаја сматра да је БиХ, упркос оптимистичним предвиђањима из Сарајева, још далеко од добијања статуса пуноправног члана НАТО-а.
- Геополитички односи у свету, а посебно на овим просторима, знатно су се променили последњих година. Овде имамо све веће присуство и утицај Русије, која преко Републике Српске брани своје геостратешке циљеве. Узимајући у обзир негативно расположење које међу већином Срба још постоји према НАТО-у, не верујем да ће процес прикључења ићи брзо и лако - каже Шолаја..
