Илегални центри за прислушкивање

Директор Безбедносно-информативне агенције (БИА) после више од годину дана, прошле недеље, поднео је извештај скупштинском Одбору за безбедност, једином телу које контролише безбедносне службе и Штити грађане од њих
 
Од седнице Одбора за безбедност Скупштине Србије на којој је директор БИА Раде Булатовић, после више од годину дана, прошле недеље поднео извештај, очекивало се много. Зато је све присутне запрепастило што је Булатовићево читање извештаја трајало непуних пет минута!
Одговарање на питања чланова Одбора и присутних посланика трајало је нешто дуже - 20-так минута. Међутим, на већину питања Булатовићев одговор био је кратак - „немамо податке“ или „не“. Највише питања поставили су радикали, нешто мање социјалисти, тачније Ивица Дачић, председник овог Одбора, и представник ЛДП Ненад Милић. Чланови Одбора из ДС и ДСС нису имали ниједно питање за Булатовића. До краја седнице остало је нејасно да ли су две владајуће странке можда боље упознате са безбедношћу земље од осталих, или су за овај извештај биле потпуно незаинтересоване?
 
Да је можда ово друго у питању, види се из понашања самих посланика, које је председавајући Дачић, као школарце, више пута опомињао да се смире, буду тиши, не телефонирају, изађу из просторије... Део присутних је после непуних сат времена (седница Одбора трајала је дуже од три) изгубио концентрацију и није испуштао мобилни из руку: слали су и примали поруке, а Риза Халими, бивши председник општине Прешево, стално је морао да прекида позиве, пошто му до краја скупа није пало на памет да искључи бар тон на телефону.
Од дуго најављиваног догађаја остао је укус разочарања. Али да би се схватило да ствар није само жалосна, већ и забрињавајућа, важно је истаћи да је, по закону, скупштински Одбор за безбедност највећа и практично једина контрола безбедносних служби, једина заштита грађана од њих.
 
Случај Толимир

Излагање првог човека БИА било је кратко, како је он сам образложио, јер је највећи део извештаја, посебно оно што се односи на хашке бегунце, државна тајна. Зато су чланови Одбора пре седнице могли да погледају материјал у канцеларији Ивице Дачића.
Ипак, и такво Булатовићево излагање изазвало је лавину питања. Нека су постављана управо да би се нашла у медијима, и сасвим су јасан сигнал да је предизборна кампања почела. Друга су, пак, оставила пуно простора за размишљање.
Питања која су посланици постављали углавном се своде на то ко све прислушкује грађане; ко прати познанике, комшије и оне који су оптужени као јатаци Ратка Младића, ако је полицијски поступак према њима завршен; да ли Србијом харају стране обавештајне службе; да ли је Хашки трибунал своју београдску канцеларију претворио у неку врсту притвора, у ком људе задржава више сати, па и више дана...
 
Радикали су највише инсистирали на детаљима хапшења генерала Здравка Толимира, овог пролећа. По тврдњама Александра Вучића и Наташе Јовановић, постоје докази да је Толимир ухапшен у Београду, а не у Граховцу. Вучић је чак тврдио да су радници БИА после хапшења, у мају ове године, упали у његов изнајмљени стан у Београду, у Улици Живојина Лукића 37, са припадницима страних обавештајних служби и вршили преметачину. Наташа Јовановић је додала да су полицајци који су позвани да обаве увиђај после тог проваљивања у стан, 31. маја, око 3.15 ноћу, сачинили службену белешку са лица места, која је после тога нестала! Такође, Четвртом општинском суду у Београду поднета је кривична пријава против НН лица због провале. Она је такође тврдила да је Толимир жив, у мртвачкој врећи пребачен у Републику Српску, па одатле у Хаг.
Вучић је посебно истакао да је један високи функционер БИА, одмах после Толимировог хапшења, информацију и целу шему хапшења дао једним дневним новинама! Тако се, рекао је Вучић, и сазнало да је Толимир ухапшен на Бежанијској коси, а постало је јасно и да информације из БИА - цуре!
 
И министар полиције Драган Јочић, на претходној седници Одбора за безбедност, која је разматрала извештај МУП, и Раде Булатовић на прошлонедељној седници, демантовали су ово и остали при ставу да је Толимир ухапшен у РС. Булатовић је био децидиран:
- Искључујем могућност да је неко илегално из БИА дао извештај медијима о Толимиру!
 
Илегални прислушни центри

Јовановићева је изнела и случај пуковника Станка Ристића, који је већ затваран у београдском Централном затвору, због оптужби да је јатак генерала Младића. Пуковника Ристића, по речима Наташе Јовановић, од изласка из ЦЗ стално неко прати, испред његове куће смењују се бели „пунто“, „шкода фабиа“, бела „опел астра“ и још нека кола, узнемиравају га телефоном, он и супруга налазили су трагове непознатих стопа по стану кад се врате из шетње, а нестало је и 10-так фотографија из Ристићевог албума.
 
На ово се надовезао посланик СРС Бранимир Ђокић, познати хармоникаш:
- Као прве комшије породице Ратка Младића, супруга и ја смо привођени прошле године на информативни разговор и шест сати је трајао претрес нашег стана. Од тада, за годину и по, није се променило ништа. Под сталним смо притиском, неко нас нон-стоп прати, прате и моје пријатеље и музичаре са којима контактирам. Доживели смо и упад у Удружење естрадних уметника, чији сам председник. Однет је компјутер са комплетном базом података о музичарима. Одмах смо позвали полицију, али до данас нисмо добили одговор ко стоји иза провале. Тражим да се супрузи и мени, као и нашим пријатељима, омогући да нормално живимо. Када је супруга била на саслушању и поменула да је неко прати, рекли су јој: „Да ли знате ко су ти људи? То што вире из траве, не значи да су наши!“ Већ су се четири породице иселиле из те улице. Продале су или издале станове јер не могу да живе под притиском. Цела улица се снима. Ако БИА то ради, кажите ми да бар знам да сам безбедан јер ме ви чувате. Ако то нисте ви, одговорите ми ко ме онда прати. Не бих желео да се неко поиграва са нама, па да на крају интимне фотографије супруге и мене заврше у таблоидима!
 
Ивица Дачић је на ово додао да је Одбор добио представку Јова Ђога, такође оптуженог да је Младићев јатак, да је праћен и прислушкиван. Директор БИА је на све ове случајеве одговорио одрично, односно да БИА „не врши никакве радње у односу на Ристића, Ђога, Ђокића и друга поменута лица“. С обзиром да се против неких од њих већ води поступак, БИА, како тврди њен директор, не би смела ни да их позове на разговор без одобрења председника кривичног судског већа. Остало је питање на које ни посланици ни јавност ипак нису добили одговор - ко онда прати и прислушкује грађане Србије?!
 
Нешто слично упитали су и посланици. Радикал Петар Јојић чак је извадио из џепа нешто за шта је рекао да је бубица за прислушкивање, нађена у посланичком клубу његове странке. Више посланика питало је да ли се и по чијем налогу прислушкују народни представници и посланички клубови, колико се грађана у Србији илегално прати и прислушкује, без одобрења надлежног суда, да ли постоје паралелни центри за прислушкивање мимо БИА, и да ли један такав центар има и брат од стрица председника Србије Бориса Тадића, Ранко Тадић. Овај центар, наводно, смештен је делом у згради Председништва, а делом у кафићу преко пута Спортског центра 25. мај, одакле се прислушкују политички опоненти председника.
 
Државна тајна

Посланици су питали и да ли и које стране службе вршљају по Србији, какве мере БИА предузима против њих, да ли ради нешто по том питању у њиховим земљама, и да ли је БИА добила техничку помоћ појединих држава, које су сада незадовољне јер она није искоришћена за оно за шта је намењена, већ за прислушкивање политичких противника.
Булатовић је одговорио да се не прислушкује ниједан народни посланик, нити посланички клуб, да у Србији вероватно постоје илегални центри за прислушкивање, јер их није компликовано направити, али да БИА о томе нема сазнања, баш као што нема сазнања ни да иза једног таквог центра стоји рођак председника Републике.
Што се тиче страних обавештајних служби, Булатовић на то питање, као и на низ других, није могао да одговори јер су - државна тајна.
 
На седници Одбора најмање је било речи о горућим темама у земљи - стању на југу Србије и расплету косовског чвора. У уводном делу шеф БИА потенцирао је то као кључне проблеме, али су информације које је дао биле на нивоу свакодневних вести у штампи. Признао је да БИА има сазнања да терористичка организација АНА, о чему је НТ већ писао, скупља новац, наоружање, организује обуку. ОВК је почела психолошко-пропагандни и медијски рат, а на Косово пристижу контингенти савременог наоружања. Истакао је и везу вехабија са екстремистима, који се, како је речено, спремају за терористичко деловање и траже међународну подршку, поменуо могуће сукобе после 10. децембра на југу Србије, као врсту притиска за давање независности КиМ, опасне тензије унутар Исламске заједнице, нестабилност у Рашкој...
 
Риза Халими, народни посланик са југа Србије и бивши председник општине Прешево, одговорио је да се нестабилност на југу предимензионира, и да расплет статуса Косова никако не треба везивати за ситуацију на југу, „јер она нема ни тај значај, ни тај призвук“.
Одговарајући на питања посланика, Раде Булатовић је још рекао да нема никаквих поузданих информација да ће Скупштина Косова једнострано прогласити независност, мада се нешто слично очекује, и да не може да каже шта ће безбедносне структуре у Србији предузети.
Једино питање на које није желео да одговори поставио је Ненад Милић (ЛДП), бивши помоћник ексминистра полиције Душана Михајловића. Било је то питање да ли се спрема за одлазак на амбасадорско место и да ли ће то утицати на рад БИА.
 
Полицајац легитимисао репортера НТ

Представници СРС у Одбору за безбедност поставили су Радету Булатовићу питање да ли БИА има сазнања да је канцеларија Хашког трибунала у Београду, у Јеврема Грујића 11, претворена у неку врсту притвора, јер тамо и по неколико дана задржавају људе које позивају на преговоре да буду сведоци у Хагу. Директор БИА одговорио је да му тако нешто није познато и да ниједна институција не може да организује паралелни притвор у Србији.
 
Репортери НТ покушали су на лицу места да се увере колико је све то тачно. Зграда Трибунала на Дедињу опасана је високим зидом. Пошто ју је неколико пута сликао, репортера НТ легитимисао је веома млад, голобради полицајац, који се одједном однекуд појавио. Узео му је личну карту и позвао претпостављене да види шта да ради. Рекао је да је сликање забрањено јер је „то зграда амбасаде“. На примедбу да нигде нема знака „забрањено сликање“, полицајац је одбрусио да не мора ни да га буде. Ствар се на крају завршила тако што је репортер звао обезбеђење зграде преко интерфона. Дозволили су му да слика само зид и улазна врата.
Када је наш фоторепортер окончао фотографисање, полицајац га је поново пресрео и још једном му узео податке, овога пута шаљући их неком преко СМС.
Редакција НТ контактирала је и хашку канцеларију у Београду са питањем да ли желе да одговоре на оптужбе радикала. У име канцеларије обратио нам се господин Матијас Хелман, који је рекао да оптужбе нису тачне, да то није никакав затвор, да нема ћелија, и да нико не затвара људе.
- Овде је само канцеларијски простор - рекао је господин Хелман.
 
Гурали се око Младићеве породице, сад перу руке

Репортер НТ кратко је поразговарао и са Бранимиром Ђокићем, послаником СРС, првим комшијом породице Ратка Младића у београдској улици Благоја Паровића. Ђокић је потврдио да њега, породицу и пријатеље непозната лица стално прате:
- Испред наше куће не стоје само кола, већ сам приметио и да ме следе када идем на посао, у РТС, на пут... Исто ми причају и најближи пријатељи, колеге музичари, супруга, рођаци. То не траје 15 дана, траје дуже од годину. Стално се врти 10-15 кола, од „југа“, преко „пунта“, разних модела „форда“, до „опела“ и других. Први сам се доселио у ту улицу, пре него што је било ко дошао, па и Младићи. Да ли сада треба да се иселим? Или треба сви да трпимо свакодневни притисак!
 
Ђокић је поставио јавности исто питање које је могло да се чује по кулоарима и после седнице Одбора за безбедност: ко га прати ако то не ради БИА, по чијем налогу и ко је о томе обавештен?
- Увек сам се дружио са свима, од бравара до лекара, па и полицајаца. Тако сам се дружио и са Младићевом породицом, јер смо прве комшије. И нормално је да се људи друже са комшијама. Никада ми није падало на памет да питам ко је ко, за кога ради, о кога се огрешио. Нисам тако гледао људе и немам намеру ни да почнем. Разни су се гурали да се упознају са Младићевом породицом, да им први закуцају на врата, а сада перу руке као да их нико није познавао. Ја нисам такав - рекао је Ђокић