НАТО на Балкану стиче апетит

Нацрт закона о ширењу НАТО-а, позван да се убрза прикључење алијанси БиХ, БЈР Македоније, Црне Горе, као и Грузије, поднет је у петак Конгресу САД. Његов аутор је познати сенатор-републиканац од државе Индијана Ричард Лугар.  У нацрту закона се констатује да САД настављају да подржавају политику отворених врата према пријему нових чланица.

Документ, који је припремио сенатор Лугар, позива председника Обаму да пружи стриктну путну карту за чланство у НАТО наведених држава на самиту алијансе у Чикагу у мају ове године. Ширење НАТО је кључни елемент, који доприноси учвршћењу стабилности и спровођењу политичких реформи у новим демократијама Централне и Источне Европе, као и на Балкану, - изјавио је  аутор. – Перспективе чланства у НАТО пакту не само да су учврстили регионалну безбедност, већ и помажу земљама да постану блиски партнери САД у сфери економије и националне безбедности.

Шта се крије иза лепих речи сенатора: једноставна и разумљива тежња да САД учврсте своју војну присутност у стратешки важном региону или САД имају неке далеке планове? У било ком случају документ одражава интересе САД. Међутим, у којој мери су за њега заинтересоване балканске државе? То смо питање поставили ауторитативном руском балканисти Георгију Енгелгардту.

Власти БЈР Македоније и Црне Горе су озбиљно заинтересоване за интеграцију својих земаља у НАТО. Оне то третирају као елемент свог напредовања за прикључење ЕУ. Рецимо, за БЈР Македонију, која је стекла статус кандидата још пре 7 година, а која све до сада не може да почне преговоре, то је корак  напред. Међутим, за БиХ је то уствари веома сложено питање: мишлења  поводом интеграције у НАТО су дијаметрално супротна. За  евроатлантску интеграцију је увек иступао Врховни представник међународне заједнице у БиХ. Ту су идеју подржавали и подржавају Муслимани и Хрвати. Међутим, Срби и њихова аутономна заједница, Република Србска, расположени су веома негативно према учлањивању Босне  у НАТО. Дакле, како ће Босна као целина одлучивати и правити реалне кораке за интеграцију у НАТО, за сада није јасно.

Према неким информацијама, посебно поглавље нацрта закона посвећено је нуклеарним снагама САД у Европи. У њему, између осталог, проглашава се да савезници у НАТО-у морају да прошире систем уздржавања у циљу борбе против низа опасности 21. века, између осталог, путем разраде ПРО. На будућим преговорима, - говори се у документу, -  неопходно је убедити РФ да повећа транспарентност у питањима нестратешких нуклеарних наоружања у Европи, те помери та наоружања даље од територија земаља-чланица НАТО. Та је идеја  изазвала код руског експерта-балканисте Георгија Енгелгардта неке сумње.

Свакако, за САД је од великог значаја да би све владе подржале политику ширења НАТО или  стварање  ПРО, те, природно, подржали тај нацрт на међународним и европским форумима. У случају неопходности би пружили своју територију за базирање елемената система ПРО. Очигледно је да ће владе БЈР Македоније и Црне Горе бити спремне да пристану на то. Међутим, што се тиче БиХ, муслимански и хрватски део ће вероватно то прихватити благонаклоно, међутим, Срби (бар због своје историје – Срби у Републици Србској су били подвргавани бомбардовањима НАТО-а пре 18 година, те Срби у Србији 1999. године)  ће бити против, рецимо, пружања територије за објекте. То изазива велика питања.

Међутим,  најозбиљније питање: да ли је случајно што је нацрт закона о ширењу НАТО поднет уочи годишњице НАТО-ве агресије против Југославије, вероватно ће остати без одговора.

Иначе, када је реч о великим новчаним износима, незгодна питања  нестају. Сетимо се, још  пре 4 године влада САД је издвојила 66,5 милиона долара за модернизацију бугарских војних база, које Вашингтон сматра стратешким објектима за борбу против међународног тероризма. Снагама НАТО је армија релативно мале по својој територији Бугарске  постала једна од најјачих на Балкану. Новац, као што се каже, не смрди.