И делфини су људи

Страни научници предлажу да се делфинима доделе људска права. Они су уверени да ти сисари имају довољну памет да би људи поступали с њима као себи сличним. Активисти очувања природе позивају да се усвоји Повеља права  китова, чије би одредбе уважавала међународна и национална законодавства. Многе врсте тих дивних бића су унете у Црвену књигу, забрањено је њихово истребљивање. Међутим, заштитници животиња сматрају да одржавање делфина у заточеништву није етично, те недопустиво.

Таква необична одлука  је усвојена у канадском Ванкуверу на годишњој скупштини Америчког удружења за унапређење науке. У Повељи права  китова помиње се право сваке животиње породице китова на живот и «људски» поступак према њима. Они не смеју да буду у заточеништу, не сме се их експлоатисати, поступати с њима сурово, лишавати природне средине, они не смеју бити својина неке државе, корпорације, групе људи или једног човека.

Према мишлењу низа страних стручњака, сложеност мозга делфина и китова је слична људској. Зато китови имају самосвест која је слична homo sapiens. Професор етике Том Вајт из Лос-Анђелеса сматра да намерно убиство таквог индивида је етички слично намерном убиству људског бића.

Шеф лабораторије морских сисара Института океанологије РАН Всеволод Бељкович ипак сматра да не вреди поистовећивање делфина и људи.

Делфини су високоразвијена бића. Она имају емоције, одличну меморију, систем комуникације, везе. Међутим, о самосвести ништа не могу да кажем, - сумња биолог. – Све животиње имају велике способности, међу њима нема будала, све су емотивне, свакако, свако на свој начин. Њихови осећаји и могућности су адаптирани за услове где живи  животиња.

Заштитници права делфина инсистирају да та бића пате у заточеништву. У природној средини њиховог живлења - у мору - слана вода обезбеђује сталну санацију њихове коже. У делфинаријуму ту улогу игра хлор, од којег настају кожна оболења, што више, делфини губе вид. Ти крупни сисари не могу да се нормално крећу у ограниченом простору. У природи делфини током даноноћја савладавају око 160 километара и роне на дубину од 200 метара. Ниједан делфинаријум не може да им обезбеди такве могућности. Всеволод Бељкович сматра  да треба имати убедљива образложења за одржавање  било које животиње, па и делфина, у условима заточеништва.

Која су то образложења? Милиони људи никада неће видети ту животињу ако им се она не покаже. Не могу сви пловити морем и гледати делфине! Зато је једини начин делфинаријум. То је важно, јер је немогуће волети апстрактно. Треба тог делфина видети, помазити, схватити конкретно да је то дивно створење. Међутим, одржавати делфина у делфинаријуму могуће је само уз уважавање потребних услова – обима воде и њеног квалитета.

Према речима руског научника, у САД-у од 1972. године важи закон, који признаје морске сисаре за дивне творевине природе, које се не сме убијати, ловити, продавати итд. Зато није разумљиво зашто је потребна  дорпунска повеља права китова. Поред тога, ако се у оквиру тог документа усвоји програм продубљеног истраживања тих животиња, онда би се та изјава могла само поздравати. Када се упореди он, шта смо знали о делфинима пре 10 година и данас, напредак је веома слаб, - констатује стручњак. – Те животиње остају за нас загонетка.