Хоће ли васкрснути мамута?

Руски научници не искључују могућност клонирања древних животиња. Остаци мамута, бизона и коња пронађени су на лето 2011. године у једном од региона Јакутије. Између осталог, не треба очекивати појаву парка из доба Јуре, говоре стручњаци. Истраживања могу да трају више деценија.

Пре свега, биће одабрани узорци за вршење генетичких истраживања. То је неопходно како би се одредио пол реликтне животиње, као и могуће сродство са савременим сисарима дате врсте. А клонирање одумрлих становника Јакутије технички је немогуће за сада, објашњава старији научни сарадник Палеонтолошког института РАН Јевгениј Машченко:

То је врло сложен процес који спаја не само технолошко секвестирање ДНК, већ и стварање радног молекула. Радни молекул ДНК разликује се од дешифрованог молекула по томе што је жив и може да ради. Без обзира на то што ово не може да буде сад урађено, то не значи да истраживања треба обуставити. Узорци треба да се одабирају. Са њима треба радити, одредити састав једра ДНК мамута, зато што је он врло лоше проучен. Једро ДНК добро се чува за разлику од митонодријалног ДНК. Оно се не може издвојити из ћелија длаке, за разлику од митохондријалног. И овај посао ће трајати 10-15, а можда и 20 година.

Данас је научницима пошло за руком да утврде само приближну старост животиња нађених у вечитом леду, као и узрок погибије. Женка мамут имала је највише 4 године, исто толико и древни бизон, а коњ око 6 година. Шта је убило бизона не зна се, никакве повреде на телу животиње нису нађене, а два друга реликта су постала жртве грабљиваца, највероватније лавова који су живели у тим пределима пре 10-20 хиљада година. Ако су од мамута и коња остали само делови тела, бизон се сачувао у потпуности — то је други сличан проналазак у свету. Шта више, непроцењиве информације за научнике може да да садржај његовог желудца, говори Јевгениј Машченко:

Била је изведена локална обдукција, како би се из желудца извукли узорци биљака који су могли тамо да се нађу. Имали смо среће, унутрашњи органи су добро очувати и из желудца је узето око 500 грама непревареног биља које је животиња појела пред смрт. Палеоботаничари ће видети шта је тамо. Ако се тамо нађу плодови биљака, може се одредити да је животиња угинула на јесен. А ако буду само вегетативне клице, може се говорити да се то десило на пролеће.

Разуме се, проучавање тих биљака ће омогућити да се више сазна и о томе како је у то далеко време изгледао овдашњи пејзаж. А можда ће се појавити шанса да се одгаје фрагменти нестале флоре. Тим пре што се недавно сличан експеримент руских палеоботаничара завршио успехом. Пошло им је за руком да одгаје древни жбун чије семе је било нађено у јазбинама праисторијских текуница.

Мада плеистоценску фауну истражују већ скоро сто година, остаје много нерешених питања. Између осталог зашто су мамути — једини међу својом сабраћом слоновима који воле топлоту, могли да се прилагоде условима живота у хладној клими. Нејасно је и одакле се у Јакутији појавила локална пасмина коња. Да ли је она била довезена овде у 15. веку или је то локална аборигенска пасмина која је преживела ледено доба и затим се припитомила. Изучавање остатака животиња, убеђени су палеонтолози, омогућиће да се одговори на ова и друга питања која занимају научнике читавог света. Руски стручњаци обећавају да ће дати узорке проналазака колегама из других земаља — САД, Француске, Данске и Шпаније. А на лето у Јакутију ће допутовати јапански стручњак. Његов циљ је да одабере узорке мамута како би их користио за свој рад о усавршавању методике клонирања.