Година после Фукушиме: превладавање синдрома

Минутом ћутања у Јапану је у недељу 11. марта указана почаст жртвама Великог источног земљотреса. Тачно пре годину дана у 14:46 по локалном времену острва су потресли земљотреси јачине 9 степени, затим се на обалу обрушио цунами висок 10 метара. У будистичком храму Ситенодзи гори 16 хиљада свећа — по једна за сваког погинулог у овој катастрофи.

16 хиљада је званично признати број жртава прошлогодишње трагедије у Јапану. Још 3000 људи до сада се сматра несталим, мада је годину дана после несреће јасно да нема наде у њихов повратак. 11. марта 2011. године земљотрес и цунами разорили су око 330 хиљада кућа. Највише су пострадале префектуре Ивате, Мијаги и Фукушима. Обала до данас није потпуно рашчишћена од рушевина.

Минут ћутања био је проглашен и у нуклеарној централи Фукушима-1. Ударац цунамија је изазвао хаварију на нуклеарци, после чега је регион био подвргнут радиоактивној контаминацији. Око 160 хиљада становника тада је било приморано да напусти своје домове. Системи централе балансирали су на ивици експлозије. Због тога чуди реакција оператера централе, компаније ТЕРСО, на хаварију, истакао је у интервјуу за Глас Русије заменик директора Савезног научно-истраживачког института нуклеарне машиноградње Игор Остерцов:

Они су имали време, најмање 24 сата, како би све обновили. Није проблем довући струју. Али првих дана понашали су се просто фантастично несхватљиво. А затим су започеле експлозије, ситуација је постала необично тешка. На крају су после формирања експлозивне смесе били уништени омотачи, затим је реактор процурео. И започело је интензивно избацивање радиоактивне воде у океан.

После процуривања радијације са Фукушиме, у води, земљи и намирницама пронађен је радиоактивни цезиј. А буквално ових дана јапански лекари су објавили да је у зони од 30 километара пронађен плутинијум-214. Период полураспада овог елемента износи 14 година, што је релативно мало. Ипак опасност представља високотоксични америцијум-214, који је продукт распада плутонијума. Њега лако усвајају махунарке у које спада и соја која се много користи у Јапану и може да доспе у човеков организам. Осим тога, по подацима лекара, преко 60 становника региона око нуклеарне централе Фукушима има озрачену штитну жлезду. Извор је постао радиоактивни јод чије је процуривање забележено убрзо после катастрофе.

Није само Јапан пострадао од хаварије у нуклеарној централи. Последице катастрофе, као и у случају Чернобиља, осетио је скоро читав свет, подвлачи чувени научник еколог Алексеј Јаблоков:

Основни део радионуклида је отишао у океан. Ова радиоактивност се неће растворити без трага. Сада половина рибе која се продаје у источном делу Јапана има радионуклиде са Фукушиме. Они су преко океана стигли до Америке и Европе. Чак је у Литванији пронађен фукушимски плутонију. Загађење је дотакло средњи део Камчатке и Чукотку.

Јапански научници су ових дана прецизирали: после хаварије на нуклеарци у Тихи океан је доспело 6 пута више радиоактивних изотопа цезијума него што се сматрало раније. Цезију-137 је најопаснији елемент са Фукушиме-1, зато што се он нагомилава у организму, изазива оштећење мишића и рак.

Осим еколошких и хуманитарних, јапанска катастрофа је имала и еколошке последице. Штета коју је земљи нанео цунами процењује се на 200 милијарди долара, а узимајући у обзир хаварију на нуклеарној централи — на 500 милијарди. Осим тога, Фукушима је натерала водеће земље да ревидирају своје програме развоја цивилне нуклеарне енергије. Неке од њих, на пример Немачка, решиле су да одустану од нуклеарне енергетике уопште.

Ипак, како истичу експерти, за годину која је прошла после катастрофе, свет је успео да превлада синдром Фукушиме. Француска, која је почела да затвара своје нуклеарне централе, решила је да продужи рок експлуатације реактора до 40 година. Париз сматра да је сасвим незамисливо одустајање од нуклеарне енергетике. Слична тенденција постоји у у САД. 9. фебруара Комисија за нуклеарну регулативу први пут у последњих 30 година одобрила је изградњу нових нуклеарних реактора. Русија, је по свему судећи на добитку: Мосвка не само да није одустала од изградње нових атомских централа, већ је поставила и врло амбициозне циљеве. Главно је не заборавити да је безбедост изнад свега.