Национална култура, језик и писмо

Из књиге
„Зашто Србија а не Европска унија“
Др Војислава Коштунице

Национална култура, језик и писмо
Поменули смо да је наша национална култура настала у крилу Цркве. Како данас процењујете стање у србској култури?  
Србију је захватила дубока политичка, економска и морална криза. Та се криза вишеструко осећа и погађа и саму културу. Пре свега, култура је осиромашила јер су државна издвајања за културу мала да мања тешко да могу бити. С друге стране, сама криза може да подстиче развој културе, јер су многа важна или најважнија дела настајала управо у преломним временима великих искушења и криза. Нема националне културе без великих дела. Многа дела важна за нашу културу настала су у најтежим временима. Већ смо помињали 1012. годину. Сетимо се тим поводом само Милана Ракића.
Пред забрињавајућом сликом глобалистичког и неолибералног насртаја на националну културу остаје да видимо каква ће бити реакција у нашој култури на пропаганду да све што је национално треба извргнути руглу и почистити гвозденом метлом. Према писаним и неписаним стандардима, према такозваном новом систему вредности које садашња власт углавном оберучке прихвата, национална култура малих народа је сама по себи анахрона. Насупрот њој стоје заступници по правилу испразне, провокативно примитивне и агресивно анационалне културе. Из својеврсног културног отпора према глобализму могу да настану важна дела за националну културу. Из безизлаза, из безнадежности снагом духа стварају се нова уметничка дела. Треба веровати у снагу духа србског народа и веровати да ће наша национална култура пронаћи прави пут за свој опстанак, самопотврђивање и развој. Наравно, култура може да се развија у временима кризе, али не може напредовати ако криза и друштвено пропадање потраје и ако држава не осмисли и не подржи дугорочну стратегију развоја националне културе.
 
Национална култура је нераздвојива од језика. Србски језик и ћирилично писмо пролазе такође својеврсну голготу и прате судбину пропадања српске државе? Долази ми пред очи једна слика. Кад странац дође у Москву не може а да не примети рекламе великих и свима познатих светских фирми на ћирилици. Кока кола и Мекдоналдс су на највећим билбордима исписани ћирилицом. И то доказује њихово међусобно поштовање, домаћина према госту и госта који поштује домаћина. Морамо се запитати зашто није тако и у нашој земљи. Узрок, наравно лежи пре свега у располућености нашег идентитета и у недостатку нашег самопоштовања. Ако сами на туђем писму исписујемо властита имена, зашто би нас неко други поштовао и од тога одвраћао.
Језик и ћирилица су нам били на уму и зато смо се побринули да у Устав јасно унесемо да су у Србији у службеној употреби србски језик и ћирилично писмо. То је темељна и обавезујућа одлука. Сада од свих нас, од целог друштва зависи колико ћемо радити на себи самима.
Могу да разумем и да се с времена на време у једном народу појављује малодушност и помисао да треба одустати од свега оног што нас разликује од других народа. Али, укидањем оног по чему се разликујемо од других народа ми заправо престајемо да постојимо, укидамо себе саме.
Док сам био председник Владе донети су Закон о  Србској енциклопедији, и Закон о Рачнику САНУ како би Србија дошла до тих важних личних исправа.
 
Војислав Коштуница