Дејтон, дванаест година после

Дванаест година после потписивања Дејтонског споразума Босну и Херцеговину (БиХ) потреса политичка криза, Европска Унија изражава забринутост, аналитичари тврде да се БиХ вратила на почетак ратних сукоба, а лидери политичких странака баш никако да се договоре о битним реформама за улазак у Европску унију.

Споразумом, који је пре тачно дванаест година, парафиран у војној бази Рајт-Петерсон у америчком градићу Дејтон после тронедељних преговора челника БиХ, Хрватске и Савезне Републике Југославије, уз посредовање САД, БиХ је подељена на два ентитета, Федерацију БиХ и Републику Српску.

Парафирањем мировног споразума за Босну и Херцеговину (БиХ) 21. новембра 1995. године, званично је окончан троипогодишњи рат у тој бившој југословенској републици.
Споразум су, у присуству тадашњег државног секретара САД Ворена Кристофера, парафирали тадашњи председници БиХ Алија Изетбеговић, Хрватске Фрањо Туђман и Србије Слободан Милошевић.

Мировни споразум су три седмице касније, 14. децембра 1995. Милошевић, Туђман и Изетбеговић званично потписали у Јелисејској палати у Паризу. Потписници су се обавезали да међусобне односе регулишу према Повељи УН, Завршном хелсиншком акту и другим документима ОЕБС-а, као и на међусобно поштовање суверенитета и решавање неспоразума искључиво на мирољубив начун. Сва тројица главних актера Дејтонског споразума Туђман, Изетбеговић и Милошевић су у међувремену преминули.

Југословенски парламент је 13. новембра 2002. ратификовао Дејтонски споразум, чиме је СР Југославија јасно поручила суседима да нема територијалних претензија према БИХ и да се у потпуности придржава одредби из Дејтона.

Првих пет година након потписивања споразума, у Дејтону је сваког новембра међународним скуповима обележавана годишњица окончања рата у БиХ.
Последњи пут представници држава потписница и међународни посредници окупили су се у Рајт-Петерсону у новембру 2000, али обележавању јубилеја тада није присуствовао нико од потписника.

Последњих година политицари у БиХ, међународни представници и поједине међународне институције указивали су на потребу ревизије Дејтонског споразума. Нови, шести по реду високи представник за БиХ, словачки дипломата Мирослав Лајчак, преузимајући ту дужност у јулу ове године, изразио је забринутост стањем у БиХ, уз оцену да је "БиХ сада најудаљенија од Европе у односу на све државе региона" јер су у тој држави стали реформски процеси (полиција, уставне промене) који су основни услов за потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању.

Пре две године у Бриселу је одржана конференција о уставним променама у БиХ, на којој лидери осам највећих политичких странака из БиХ нису успели да се договоре о битнијим изменама Дејтонског споразума, али је постигнута сагласност да се ојачају структуре власти и учине ефикаснијим.

БиХ на почетку?

Политички аналитичар Предраг Лазаревић Гуго сматра да се Босна и Херцеговина дванаест година после потписивања Дејтонског споразума вратила на почетак ратних сукоба "захваљујући замкама које су вешти ковачи овог споразума оставили међу његовим редовима".

Лазаревић је навео да су "те замке очигледне" када се погледа структура Дејтонског споразума на основу које постоји једна република и једна федерација, чиме је остављена могућност међународној заједници да у сваком тренутку у БиХ створи кризно жариште.

"Најбоља илустрација ове тезе видљива је у споразуму Додик - Силајџић о реформи полиције. Први пут су домаћи политичари постигли споразум који је експресно одбачен. Говоре да је договор домаћих лидера неопходан, док га с друге стране не признају уколико се постигне", навео је Лазаревић за бањалучки "Фокус".

"Примена Дејтонског споразума није кочница уласка БиХ у Европску унију, него је управо улазница. Да се он проводио на начин који би требало, БиХ би давно, уз политичку вољу, била пред вратима Европске уније", каже Момчило Новаковић, високи функционер СДС.

Рајко Васић, извршни секретар СНСД-а, каже да је Дејтонски споразум много оспораван за ових 12 година. Он каже да је РС, без обзира на све ове покушаје ОХР-а да је укину, како у прошлости, тако и данас, у једној оптимистичној и уставној позицији, што је управо резултат овог споразума.

Гаврило Антонић, генерални секретар ПДП, сматра да међународна заједница, као један од фактора при доношењу Дејтонског споразума, сада непотребно ради против овог споразума и ођедном започиње његово оспоравање.

Председник Социјалистичке партије РС Петар ђокић каже да је данас највећа вриједност Дејтонског споразума постизање мира у БиХ, али да овај документ има доста простора за надоградњу. Он тврди да би све до сада постигнуто на овом подручју могло да буде узалудно, уколико би под великим политичким притисцима, ипак, дошло до одступања од Дејтонског споразума.

Република Српска на дан потписивања Дејтона добија и ново административно седиште, зграду Владе РС, када ће велелепни објекат бити званично отворен. Три заставе на згради. Лево, плава застава Европске уније, десно застава БиХ, док се у средини као и на самом врху зграде вијори застава РС.

Први пут у РС ће дан успостављања Општег оквирног споразума за мир у БиХ бити званично обележен и као републички празник и тог дана републички органи, јавне установе и органи локалне самоуправе неће радити.