Обожавају га деца

Руски композитор Григориј Гладков има мноштво звања, награда. Али главна од њих је обожавање деце.

Руско одељење Гинисове књиге рекорда фиксирало је: нико у нашој земљи није издао толико плоча, касета и дискова за мале слушаоце као Григориј Гладков. Пласетлинска врана, О Вери и Анфиси, Падао је лањски снег – композиторове песме из ових цртаних филмова пева већ трећа генерација деце.

Песму из цртаног филма Пластелинска врана сада ћемо чути у помало необичној интерпретацији, за одрасле, пева хор Михаила Турецког. О самој композицији аутор музике Григориј Гладков говори следеће:

У ствари то је прерада басне о ждралу и лисици, коју је написао руски писац Иван Андрејевич Крилов. Али он је позајмио све сижее од Лафонтена, јер у 19. веку све племство је говорило француски. А и Лафонтен ништа није измислио, узео је све од Грка Езопа. Права детекстивска прича.

Григориј Гладков је почео да се бави музиком још 1968. године и никада се није ограничавао само дечијим репертоаром: он компонује за врло различите уметнике, сам наступа у формату „човек и гитара“, прави музику за представе, позната су његова музичка дела посвећена еколошким проблемима. Живи и ради у Москви.

Поносим се својом престоницом, овим необичним градом, где се сваког дана нешто дешава, где живиш као на бурету барута, где кључа уметност, кључа политика. Где шуште гуме аутомобила, где сипи киша, пада лањски снег. Где се људи венчавају, заљубљују, разводе, умиру, рађају. Где је врло добро и прилично тешко живети.

Григорија Гладкова тешко је не запамтити: каубојски шешир, упечатљиви црвени џемпер, у рукама гитара. Такав имиџ није случајан, јер 80-их Гладков је био један од твораца кантри-групе Кукурз која је стекла признање чак у домовини тог стила, у САД и била номинована за Греми.

Ја сам градски становник, али увек ми се допадала сеоска музика. Све летње распусте проводио сам у селу: сенокос, купање, пријатељи, фудбал... Сва та сеоска срећа је заувек у мом срцу. И зато сам веома заволео кантри. Схватио сам да је ова музика настала из тога што су људи схватили да је немогуће бескрајно пуцати један у другог... Схватили су да ускоро никог неће остати, узели су инструменте и почели да свирају.

Још једно интересовање Григорија Гладкова је народна музика, између осталог и србска.

Ми у Русији веома волимо Србију, и штета је што мало познајемо балканску музику. Око 10 година био сам члан жирија дечије Евровизије у Русији и видим да деца из балканских земаља одлично наступају. Она су пуна енергије, зато што цене живот, слободу, независност, верују у бога, и сањају о бољем. И када играју, чини им се да се пробијају у висине.

Прошле године у сазвежђу Северна Круна појавила се звезда Григорија Гладкова. Сам композитор је веома поласкан, и шали се:

Космонаут Александар Скворцов ми је учучио Сертификат Руског астрономског друштва са указаним координатама ове звезде. Сада могу да певам руску романсу Гори, гори, моја звездо и да гледам у небо отприлике у том правцу где се налази сазвежђе Северна круна.

Тражени аутор Григориј Гладков врло селективно бира понуде.

Врло често одбијам музику за филмове, серије. Трошити своје драгоцено време на састављање, избор звукова који прате убиства, јурњаве, то није занимљиво. То значи не поштовати себе. И много је брже зарадити новац одржавши неке концерте, него седети и измишљати неке инструменталне пасаже, од којих је половина већ у бази синтисајзера.

Ипак, многи инструментални радови Гладкова стекли су широко признање. На пример, завршна мелодија за цртани филм Падао је лањски снег.  

Зашто песме Григорија Гладкова не губе актуелност, допадају се савременој деци, као и њиховим родитељима? Вероватно и зато што уче све ређој вештини у епохи неограниченог интернета – умећу маштарења. Финална песма је управо о томе. Јер читав свет је отворен пред тобом ако имаш обичну Кутију са бојицама. Аутор музике – композитор Григориј Гладков.

Преузмите аудио фајл