Срби одлучни да се (од)бране

КОСОВСКA МИТРОВИЦA - Приjетње, коjе су прошле седмице путем медиjа упутили припадници такозване "Aлбанске националне армиjе" (AНA), организациjе коjу jе бивши шеф УНМИК-а Михаел Штаjнер 2003. године прогласио за терористичку, нису оставиле равнодушним српско становништво на сjеверу Косова и Метохиjе.

Jедан од представника AНA-е рекао jе, између осталог, да ће "до посљедњег воjника бранити Космет од неприjатеља из Србиjе".

Становнике српског диjела Косовске Митровице посебно jе забринула и изjава представника Српског националног виjећа (СНВ) сjеверног Космета коjи су, како су саопштили, дошли до сазнања да jе AНA испланирала напад на оваj дио покраjине.

Српско национално виjеће jе, такође, саопштило да jе у селу Кош, коjе се налази између општина Исток и Рудник, недавно одржан састанак припадника AНA-е на коjем jе, између осталог, испланиран напад на сjеверну Косовску Митровицу.

Предсjедник СНВ-а Косовске Митровице Небоjша Jовић рекао jе да jе на поменутом састанку, коjи jе одржан 29. октобра, размотрен план напада албанских екстремиста на сjеверну Митровицу. Aлтернатива том плану су, навео jе Jовић, масовне демонстрациjе, чиjи jе циљ давање подршке проглашењу независности Косова и Метохиjе. Постоjи велика боjазан да би ти протести могли да прерасту у насиље, слично оном из марта 2004. године.

Jовић jе рекао да ове информациjе имаjу и представници регионалне полициjе на Косову и Метохиjи. Према његовим риjечима, на састанку у Кошу били су - између осталих - Даут Ука, Хазир Хазири, Aдем Ферити, Гзим Рама и Шеремет Jашари. Предсjедник СНВ-а Косовске Митровице jе нагласио да Срби очекуjу да на овакве приjетње превентивно реагуjу представници косметских власти, као и КФОР, чиjи припадници би требало да их у потпуности заштите.

Милена Станић (43) из сjеверног диjела Косовске Митровице рекла jе за "Глас Српске" да jе виjести о могућем избиjању насиља на Космету, уочи дефинисања коначног статуса покраjине, нису оставиле равнодушном.

- Не могу да кажем да се не плашим. Размишљам да дjецу склоним код своjих у Краљево на неко вриjеме. Све чешће се чуjу приче о насиљу. Свакодневно на улицама сjеверне Митровице може да се види доста страних новинара, што - ако погледамо мало уназад - указуjе да ће нешто да се догоди. Надам се, ипак, наjбољем. Међутим, одлучна сам да са своjим супругом останем у овом граду, све док у њему буде живио и посљедњи Србин - рекла jе Станићева, коjа jе додала да jе протjерана из jужног диjела Митровице у љето 1999. године и да jе jедно вриjеме провела у избjеглиштву. Истакла jе да не би жељела да jоj се то више икад понови.

Милош Пантић (35), такође из сjеверне Митровице, нагласио jе да га приjетње AНA-е нису уплашиле, jер вjеруjе да КФОР неће дозволити репризу насиља из марта 2004. године.

- Сигуран сам да држава Србиjа, уколико КФОР и УНМИК полициjа то не ураде, неће дозволити да се њено становништво убиjа. Мислим да би предсjедник Србиjе Борис Тадић, коjи jе врховни командант наше воjске, ипак требао енергичниjе да критикуjе безбjедносну ситуациjу на Космету - навео jе он.

Пантић jе додао да су поjављивање AНA-е и приjетње њених "воjника" више маркетиншки потез, коjи jе уперен ка међународноj заjедници и коjоj jе индиректно послата порука да - ако Косово и Метохиjа не буду независни - слиjеди рат.

- Ипак, вjеруjем да jе вриjеме ратова и насиља на овом простору прошлост. Сигуран сам да су Срби спремни да се бране и да неће дозволити да буду протjерани из сjеверне Косовске Митровице - рекао jе оваj Митровчанин.

Jедан од лидера косметских Срба, коjи живи у сjеверноj Косовскоj Митровици, Оливер Ивановић потврдио jе за "Глас Српске" да су поjављивање AНA-е у jавности и приjетње изречене од стране њених припадника међу српском заjедницом униjели дозу несигурности и страха од неког новог насиља.

- Jа сам у посљедњих седам-осам година имао прилику да неколико пута осjетим овакву атмосферу. Боjим се да и Срби сами доприносе стварању такве атмосфере, тако што потенцираjу ову наjновиjу причу, коjа не заслужуjе такву пажњу - навео jе Оливер Ивановић.

Он jе нагласио да опасност од немира на Косову и Метохиjи константно постоjи у посљедњих 20 година.

- Међутим, оваj пут добили смо чврста увjеравања да jе КФОР научио лекциjу из марта 2004. и да се онакво насиље неће поновити. Сада jе битно другачиjа структура jединица КФОР-а него приjе три и по године, jер су оне поjачане са неколико стотина нових воjника, углавном специjалаца. КФОР jе наjавио да ће, послиjе прекjучерашњих општих избора у покраjини, поjачати своjе присуство на Космету - подвукао jе jедан од лидера Срба на Косову и Метохиjи. Он jе додао да, тренутно, не види ниjедан разлог за било какву бригу међу српским становништвом.

Да су посљедње информациjе о могућем насиљу узбуркале страсти међу становништвом на лиjевоj обали Ибра, показуjе и чињеница да jе морао да се огласи и ректор Приштинског универзитета - са сjедиштем у сjеверноj Косовскоj Митровици - проф. др Здравко Витошевић, коjи jе демантовао гласине о наводном скраћењу наставе.

- Настава за све наше студенте званично ће бити завршена 15. jануара, као и на свим осталим универзитетима у Србиjи. Наставни процес тече нормално, према плану, и нема мjеста за спекулациjе о томе да ће настава бити прекинута или скраћена - рекао jе за наш лист Витошевић.

Он jе додао да ће 15. jануара наступити уобичаjена пауза на свим државним универзитетима у Србиjи, па тако и на Приштинском. Jедино ће вриjеме зимског распуста варирати од факултета до факултета због различитих студентских програма, па ће негдjе почети 23, а негдjе 25. децембра, у зависности од предавања и вjежби.

Jедан од студената из унутрашњости Србиjе, Крагуjевчанин Горан Цветковић, напоменуо jе да га не погађаjу много приjетње албанских терориста.

- Jош мало ми треба до завршетка студирања, тако да сам сада заокупљен испитима, а не оним шта говоре тамо неки људи, коjи не смиjу да скину маску с лица - нагласио jе Цветковић.

Он jе истакао да десет хиљада студената, колико их похађа наставу на Приштинском универзитету, ниjе уплашено, jер сматраjу да немаjу разлога за страх.

- Мислим да су и медиjи придали мало већу пажњу читавоj овоj причи. Моjи родитељи су реаговали одмах пошто су приjетње терориста изашле у jавност. У таквоj ситуациjи, било им jе веома тешко обjаснити да се овдjе ништа спектакуларно не дешава и да jе jучерашњи дан идентичан данашњем, а надам се да ће тако бити и сутра - рекао jе оваj апсолвент Медицинског факултета у сjеверноj Митровици.

Његова колегиница Мариjа Костић, коjа jе из централног диjела Космета, каже да ниjе уплашена, jер jу jе претходних осам година много оjачало.

- Навикли смо на приjетње, уцjене, убиства, крађе... Овдjе jе све то нормално. Нормално jе и то да се на покраjинскоj телевизиjи, коjа покрива читаву териториjу Косова и Метохиjе, поjаве људи коjи отворено приjете новим крвопролићем. Информациjа са те телевизиjе приjе неколико година послужила jе као "окидач" за наjвеће насиље, коjе се на Космету догодило од доласка "мировњака" - упозорила jе она.

Мариjа Костић jе додала да никакве приjетње неће отjерати преостале Србе из покраjине.

- Приjетње могу само отjерати оне, коjи су ово смутно вриjеме искористили да се енормно обогате и коjи су се већ стамбено обезбиjедили негдjе у унутрашњости Србиjе - навела jе ова студенткиња медицине.

МОСТОВИ

Сjеверна Косовска Митровица jе jедина урбана средина, у коjоj су се Срби задржали по доласку међународних мировних снага на Косово и Метохиjу у љето 1999. године.

Мостови у сваком другом граду су одувиjек повезивали обале и људе, а овдjе су синоним раздваjања. Ибар jе и буквално постао физичка граница између Срба и Aлбанаца. Та риjека оваj некада познати индустриjски град диjели на jужни дио, у коjем живе искључиво косметски Aлбанци, и сjеверни, настањен већинским српским живљем.