"Ударац" оптимизма

Романом "Ударац" Жане Милутиновић, који је промовисан у Градској књижари у Подгорици, домаћи читатељи богатији су за истинску исповијест о борби против опаке болести.
Поред ауторке, којој је "Ударац" прва књига, о Жани Милутиновић и њеном дјелу у препуној Градској књижари говорили су новинари Драган Јоцовић и Веселин Лазаревић, познати правник Благота Митрић и социолог Ново Вујошевић.
Иако је "Ударац" потресна књига исповијести о борби за живот, како је примијетио Лазаревић, ауторка је "и те како водила рачуна о свему што садржи један роман". Говорећи о првјенцу Милутиновићеве, он је истакао да је написан изузетно лијепим стилом, који је читак и избрушен. Ријеч је о занимљивом и побуђујућем роману пуном експлозивног набоја, закључио је он, препоручивши га на читање људима "добра и зла, свјетлости и таме, љепоте и наказности, трезвењацима и занесењацима" - људима од вјере али и онима које је живот гурнуо у тмине понора".
- Треба само знати читати. Ову потресну исповијест и духовну и физичку борбу залићете сузама, пропратити уздахом али и неизмјерним дивљењем - закључио је Лазаревић.
Поред изузетне храбрости да отворено пише о себи и својој болести, што је својствено само духовно и ментално јаким особама, он је примијетио да је посебно дирљив начин којим се Жана Милутиновић обраћа родбини, пријатељима, љекарима - "свима који су макар ријечима утјехе давали подршку и снагу да истраје, да одбије подмукли ударац".
Подсјећајући се да је послије првог читања "заћутао дивећи се снази духа" Милутиновићеве, Драган Јоцовић је казао да је њено казивање било толико јако и упечатљиво да није био сигуран да ли је читао или гледао филм. Посебан утисак, констатовао је он, на њега је оставила чињеница да у "Ударцу" ауторка безрезервно отвара прозоре своје душе. "Овако и оволико искрена прича могла је да потекне само од чисте душе", закључио је он. Први роман Жане Милутиновић врви од искреног казивања и ненаметљивог подучавања човјека болним странама живота, као и љепоти живљења. За искрено казивање којим се одликује "Ударац", примијетио је Јоцовић, није потребно огромно искуство колико широка душа "која једино зна да воли и у љубави не зна да калкулише".
- Кад живот сколи, када са самим собом не можете да се договорите или кад сумње почну да обузимају, отворите Жанин "Ударац", у њему су одговори на све недоумице - поручује он.
Присјећајући се Жане као студента, Благота Митрић је казао да га књига, без обзира на болест, није изненадила. Јер, како је рекао, Жана је била једна од најљепших и најбриљантнијих студената у генерацији.
- Жана је рођена списатељица. То је доказала романом "Ударац", који је истовремено топао и драматичан. Послије читања њеног првог романа она је постала моја хероина - казао је Митрић.
Напомињући да је ријеч о аутобиографском дјелу универзалног значења, у којој је упечатљиво описана мукотрпна, непосустала и храбра борба, социолог Ново Вујошевић констатује да би књизи Милутиновићеве више пристајао назив Оптимизам него Ударац.
- Књига обилује потресним казивањем, које читаоца не оставља равнодушним. Тјера сузе на очи. Сасвим логично, јер "Ударац" представља једно, заиста, искрено и потресно свједочанство - казао је Вујошевић.
Наводећи два одломка у којима Милутиновића описује одлазак на рођенданско славље своје братаничне и поруке свима који се боре са неизљечивом болешћу, он проналази доказе о неограниченом отпимизму ауторке, којим се одликује њен првјенац.
Роман "Ударац" објављен је 2005. године у издању "Јумедија Монта". Рецензију и насловну илустрацију романа Жане Милутиновић потписује познати српски књижевник и сликар Момо Капор.

Публика улива храброст

- "Ударац" је настао из потребе да кажем, саопштим другима своје искуство о разним начинима лијечења којима сам се подвргавала и подвргавам. Исповијест о свему чиме сам се у дугом низу година бавила, што сам све радила да бих испунила и прекратила вријеме, нашла му смисао - казала је Жана Милутиновић.
Она је примијетила да је њен првијенац испунио сврху, јер је нашао публику, јер је "жељела да га људи прочитају и да буде користан". Каже да је пишући мислила, прије свега, на болесне од мултиплекс склерозе.
- Замислила сам да им пренесем позитивну енергију и оптимистичке мисли, без обзира на болест и поред ње. Знам из властитог искуства да је тешко бити радостан са теретом званим мултиплекс склероза, који се носи на леђима, али без позитивне визије је немогуће борити се са болешћу. Хтјела сам да учиним да свим болесницима написано уђе у срце и под кожу, да их заразим оптимизмом и радом, ако нијесу такви по природи. Да их заразим стварањем које их може најбоље испунити и остварити, као што сам ја данас потпуно остварено биће. Знам да свако има свој начин борбе, али бићу срећна ако моје искуство помогне бар једном обољелом - казала је она.
Она је напоменула да док медицина не пронађе лијек за ову болест, остаје да се надамо, будемо увјек борбени, "остају вјера и нада да ће се, ипак, једног дана, пронаћи спасоносно рјешење".
- Хвала за овај дан, који ће ми, сигурно, продужити живот - рекла је на крају Жана Милутиновић.