BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

Ср­би су де­ца Сун­ца

Ср­би су де­ца Сун­ца
19.11.2007. год.

За Све­тла­ну Сте­вић, по­зна­тог из­во­ђа­ча на­ших из­вор­них, ста­рих пе­са­ма зна­ју сви. И они ко­ји по­шту­ју соп­стве­не ко­ре­не, тра­ди­ци­ју и они ко­ји­ма су то пре­ва­зи­ђе­не “ства­ри”. Ми­си­о­на­ри по це­лом све­ту. Оста­вља не­из­бри­сив траг у срп­ској кул­ту­ри, ду­хов­но­сти. Го­во­ри на­рав­но, о пе­сми, о Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји, о свом ро­ду. Али, не са скеп­сом, пе­си­ми­змом већ са не­скри­ве­ном на­дом.
– У жи­во­ту ни­шта ни­је слу­чај­но. Срп­ски на­род не пре­жи­вља­ва ове те­гоб­не го­ди­не слу­чај­но. Све на све­ту има свој ред и по­ре­дак, а ње­га сва­ка­ко ни­је из­ми­слио ни НА­ТО, ни ЕУ или Аме­ри­ка. Мир и склад, не­ка рав­но­те­жа у ва­се­ље­ни де­ло је Све­ви­шњег. Та­ко ће би­ти док је ве­ка – ка­же Све­тла­на Сте­вић го­во­ре­ћи о уни­вер­зал­ним, а не­пи­са­ним, на­ма не­до­ку­чи­вим за­ко­ни­ма


• Ода­кле то­ли­ко ве­ре да ће до­бро по­бе­ди­ти, па и ка­да је КиМ у пи­та­њу, ка­же­те “Ср­би ће до­би­ти бит­ку и оп­ста­ти”

– Чо­век ваљ­да но­си све ро­ђе­њем. У то сам убе­ђе­на. Истин­ски на­род­ни пе­ва­чи ви­де мно­го ду­бље и да­ље. Го­во­рим из ис­ку­ства. Ви­ше од по­ло­ви­не хо­мољ­ских Ср­ба до­се­ље­ни су са Ко­сме­та. Мо­ји пре­ци по оцу, су из Ме­то­хи­је, по мај­ци Хо­мољ­ци. Све што је пре­дач­ко, пе­сме, при­че, ка­зи­ва­ња, бај­ке, оби­ча­ји, све је до­шло за на­ма, из ве­ков­не ко­лев­ке. Нај­ве­ће срп­ско се­ло у Хо­мо­љу Су­ви До пре­се­ље­но је са Ме­то­хи­је, пре два ве­ка. Мо­ји пре­ци, мно­го пре.

Пе­сма сна­жи на­род


• Ни­сте обич­ни естрад­ни умет­ник, већ ис­кон­ски на­род­ни пе­вач. Ка­кву уло­гу има­ју љу­ди по­пут вас?

– Пра­ви пе­вач ду­жан је да пре­не­се свом на­ро­ду оно што је чи­нио и ње­гов прет­ход­ник пре пет, шест ве­ко­ва. Да, у од­ре­ђе­ном тре­нут­ку бу­де хра­брост за свој род. Јер, пе­сма у исто­ри­ји срп­ској, оној пра­дав­ној, ни­је би­ла за­ба­ва, као што ве­ћи­на љу­ди ми­сли. Да­ле­ко од то­га. Би­ла је ве­ли­ка сна­га на по­љу, у ора­њу, ко­па­њу, се­тви, пред бит­ке. Пе­вач је био тај ко­ји би пру­жио сна­гу, под­се­ћао на кр­сну сла­ву, за­ве­ти­ну, слав­не прет­ке. На­ши ста­ри су се мно­го бри­ну­ли да се “не за­бо­ра­ви­мо у не­ком вре­ме­ну”, да “на­ша искра” не уга­сне. Све то ста­ло је у пе­сму. Она је по­себ­на вр­ста шко­ле. Не мо­ра пе­вач да бу­де док­тор на­у­ка, об­ра­зо­ван у да­на­шњем сми­слу. Али, је мо­рао да бу­де пи­смен за пре­дач­ке по­ру­ке. Да уме да их очу­ва, да их пре­не­се, са­оп­шти бу­ду­ћим ге­не­ра­ци­ја­ма. То је огром­на моћ, са ми­си­јом да се одр­жи на­род. Пе­сма пр­ва стиг­не до чо­ве­ко­вог ср­ца. По­мог­не да не за­бо­ра­ви­мо, да не по­клек­не­мо.

• Шта пре­дач­ком пе­смом по­ру­чу­је­те су­на­род­ни­ци­ма?

– Пре све­га, да се во­ли­мо. Тре­ба да пре­ста­не­мо да се гло­жи­мо. Мо­ра­мо да се вра­ти­мо у ста­ње ко­је је у на­ро­ду не­ка­да по­сто­ја­ло – у свест о на­ци­о­нал­ној со­ли­дар­но­сти, по­што­ва­њу, љу­ба­ви за све што је срп­ско. Ни­ко не мо­же да ме убе­ди да не­ко уме да во­ли и це­ни не­што стра­но, или не­ки дру­ги на­род, а да на свој род за­бо­ра­ви. То је ли­це­мер­је. Нас су учи­ли ова­ко: “Бу­ди Срп­че, па не­ка те бу­де по­ла.” Што зна­чи – бу­ди са­мо­све­стан и во­ли све љу­де. Али, увек мо­раш да бу­деш у до­слу­ху са сво­јом ве­ром, са Бо­гом. У то ста­ње да се вра­ти­мо. Он­да не­ће би­ти не­во­ља.

На­дах­ну­ће и зе­мље и не­ба


• Ка­же­те да се че­сто вра­ћа­те Ко­сме­ту.

– Ни­ка­да ни­сам ни од­ла­зи­ла. Не­рас­ки­ди­вим ни­ти­ма сам ве­за­на за наш Ко­смет. То го­во­рим та­мо на­шој бра­ћи, се­стра­ма. Сви Ср­би за ме­не су – род, па их та­ко зо­вем. Оног мо­мен­та ка­да сту­пи­те но­гом на то тло од­јед­ном се про­бу­ди ве­ли­чан­ствен осе­ћај да сте ту на “свом пра­гу”, ог­њи­шту, да је то ваш пра­ви дом, да га не бих ме­ња­ла за би­ло ко­ји дру­ги на све­ту. Увек сам у Ви­со­ким Де­ча­ни­ма, у Пећ­кој па­три­јар­ши­ји, Гра­ча­ни­ци, Ора­хов­цу. Си­ла, енер­ги­ја, ко­ја вам про­ла­зи кроз сто­па­ла, кад ста­не­те, за­жму­ри­те, и од сил­них емо­ци­ја осе­ти­те огром­но на­дах­ну­ће из зе­мље, не­ба. Оно вла­да ва­ма. Кад би сва­ки чо­век про­бу­дио ту ис­кон­ску сна­гу у се­би, све би се по­кре­ну­ло.

• По­ли­ти­ча­ри у Ср­би­ји ка­жу – са­да је би­ти, или не би­ти.

– Увек ће­мо би­ти, оп­ста­ти на Ко­сме­ту. По­сто­је ве­ли­чан­стве­ни пра­ста­ри сти­хо­ви ко­је сам те­шко про­на­шла. Јед­на је од нај­ка­сни­је за­пи­са­них древ­них срп­ских на­род­них пе­са­ма, ме­ни нај­о­ми­ље­ни­ја – Зве­зде се Бо­гу об­ра­ћа­ју: “Буд бу­ду­је Сун­це на Ис­то­ку, ...Ме­сец на за­па­ду... зве­зде на не­бе­са, буд бу­ду­ју Ср­би на Ко­со­ву”. Не­ма дру­ге за­ко­ни­то­сти. По­сто­ји ли у на­у­ци до­каз да чо­век мо­же да жи­ви без ср­ца? Ни ми не мо­же­мо без Ко­сме­та. Ср­би ће се вра­ти­ти на све на­ше про­сто­ре. Би­ће об­но­вље­ни сви ма­на­сти­ри, цр­кве. По­сто­ји за­вет. Уну­тар­ња за­кле­тва по­је­дин­ца Ство­ри­те­љу. Знам ре­ћи ће­те, не­ки не­ги­ра­ју да та­ко не­што по­сто­ји, чак са иг­но­ра­ци­­јом гле­да­ју на древ­не ду­хов­не вред­но­сти, или ће ме по­сле про­чи­та­ног ин­тер­вјуа – исме­ја­ва­ти. Та­кви љу­ди ду­хов­но су мр­тви, а да то не зна­ју.

• Ка­же­те да иде­мо пре­ма ко­смет­ском раз­ре­ше­њу?

– Ду­го­го­ди­шња ко­смет­ска пат­ња је­ња­ва. За­ми­сли­те се, ка­ко је то из­гле­да­ло пре пет, се­дам го­ди­на. Ко­ли­ко се то­га про­ме­ни­ло. Да ли то же­ли не­ко у на­шој вла­ди, вла­ди Аме­ри­ке, Бри­се­лу, у НА­ТО цен­тра­ли, то ви­ше ни­је бит­но. Ср­би мо­ра­ју “се­би да се вра­те”. По пра­ста­ром пре­да­њу, Ср­би су Сун­че­ва де­ца – “бу­ди­ли­це” у све­ту. Ни­ка­да не сме­ју да до­зво­ле од­ро­ђа­ва­ње од Бо­га. Они мо­ра­ју све на­ро­де да бу­де. На исти­ну и прав­ду. Ср­би­ја је и Ру­си­ју про­бу­ди­ла. На све­ту не по­сто­је два на­ро­да ко­ја хр­ле јед­на дру­гом као срп­ски и ру­ски. Ни­ка­ква си­ла то ви­ше не мо­же за­у­ста­ви­ти.

• Шта ми­сли­те о срп­ским по­ли­ти­ча­ри­ма ко­ји ка­жу: “Ко­смет је одав­но из­гу­бљен”?

– Мно­го је не­со­ја. Ка­да све про­ђе, те­шко ће се ми­ри­ти са сво­јим гре­шка­ма. Ако уоп­ше бу­ду има­ли об­ра­за да по­гле­да­ју свој на­род у очи, по­го­то­во оне са КиМ. Би­ће им те­шко ка­да бу­ду до­жи­ве­ли крах. Све­док сам про­па­сти број­них по­ли­ти­ка и ко­је ка­квих моћ­ни­ка. Оти­ћи ће и ови у про­шлост, као да ни­кад ни­су по­сто­ја­ли. Пи­там те љу­де ко­ји твр­де да срп­ски КиМ ви­ше не по­сто­ји, а ка­жу да су за не­ку дру­гу зе­мљу, Уни­ју, ка­ко се “то” од вај­ка­да зва­ло? И шта су он­да, они? Из­дај­ни­ци! Пра­ви др­жав­ник се за свој на­род бо­ри до по­сле­њег да­ха. Ми не­ма­мо др­жав­ни­ке. Ове по­ли­ти­ча­ре ће оду­ва­ти исто­риј­ски ве­тро­ви. Нај­лак­ше се оду­ва­ју пер­је и па­пер­је. Те­ме­ље и сту­бо­ве не мо­гу да по­ме­ре. Та­ко је са Ср­би­ма и њи­хо­вим не­вер­ним “То­ма­ма”. •



  • Извор
  • Српско огледало
  • Повезане теме


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Руски председник предложио је тестирање западних одбрамбених система против нове руске хиперсоничне ракете


Србски научник, писац, дипломата и политичар Владимир Кршљањин је током свог децембарског говора на МГИМО универзитету Министарства спољних послова Русије на Међународној конференцији \"НАТО: 25 година експанзије\" тврдио да...

Кијев је прекршио „правила ратовања“ циљајући високог војног официра у Москви, изјавио је Кит Келог


Руске снаге су током дана извеле серију удара на инфраструктуру и индустријске објекте противника у неколико региона Украјине. Украјинске формације су, с друге стране, крстарећим ракетама Storm Shadow напале...

Новоизабрани председник САД одбио је да коментарише да ли је већ било контаката са Кремљом


Исхрана на радном месту је један од кључних фактора који утичу на продуктивност, здравље и опште задовољство запослених. Квалитетни оброци не само да пружају енергију неопходну за рад, већ...


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА