Промене на тржишту радне снаге Русије

У условима иновационе економије кадровски проблем  постаје један од најважнијих. Који су стручњаци потребни Русији данас, а који ће требати у наредној будућности? Бизнис-друштво мора да формира професионалне наруџбе за  будуће  радне људе, укључујући радну аристократију, - сматра проректор Руског економског универзитета Плеханов, кандидат  политичких наука доцент Сергеј Марков.  Следе размишљања о припреми у високим школама високих стручњака, тражених на савременом тржишту рада, специјално за Глас Русије.

Данас има неколико кључних проблема руског тржишта рада, повезаних с високим образовањем. Имамо превише  економиста, правника и менаџера, који немају потражњу.  Истовремено у земљи има катастрофално мало инжењера, конструктора и висококвалификованих радника. Данас су за економију потребни   радници такве квалификације, који имају високо образовање. Стари професионалци су се већ пензионисали.  Данас имамо пропуст, јер смо припремали само економисте и правнике.

Други је разлог повезан  с тиме, што у неким регионима има вишак становника, пре свега  на Северном Кавказу. Ти људи долазе у оне регионе, где има мало људи и стварају тамо етничке заједнице. Долази до  међунационалне напетости. Зато је потребно стварати радна места у  регионима, где ти људи живе да не би имали потребе да их напуштају.

Још један проблем је повезан с катастрофалним погоршањем здравља различитих група становништва, међу њима и високообразованих људи. Имамо веома високи ниво алокохолизма, високи ниво наркоманије, вештачку епидемију пивског алкохолизма. Од алкохола у земљи умире око 400 хиљада људи годишње. У последње време  је дошло до смањивања броја друштвених дисциплина у техничким  образовним структурама. Имамо више социолога и  и политиколога него што је потребно. Међутим, код несоциолога и неполитиколога не предају социологију и политологију. Зато  наши инжењери често нису упућени у те дисциплине.

Код нас се смањује статус професионалца, стручњака.  Зато долази до повећања броја бирократа и власника.  Улога стручњака у индустријским или курупним и средњим компанијама је слаба – због ниске плате и  немогућности учешћа у јаким синидикатима.  Зато долази до  неоснованих инжењерско-конструкторско-научних решења.

Још један важан проблем је ужа специјализација.  Тврди се: морамо да припремимо стручњаке за конкретну потражњу тржишта. Међутим, тржишне потребе су предвидљиве за једно 3 године, док је стручњаке потребно припремити за 10 година унапред. Рецимо, припремили смо стручњаке за тржиште, али се његова потражња кардинално променила. Зато треба развијати стратешко планирање на основи стратешког прогнозирања. Треба напустити идеологију невидљиве руке тржишта.

Још један проблем се састоји у томе, што је прекинута веза између производње и образовања, која је постојала у совјетско доба. Морамо да доведемо у универзитете корпорације.

Један од главних задатака  да се реагује не на тренутну потражњу, већ да се граде стратешки заједнички пројекти између образовања и корпорација. Тиме се треба озбиљно бавити. Осим тога, желимо да се комерцијалисти формирају за активну индустрију. У том смислу идеологија нове индустриализације потпуно одговара нашим идејама и плановима. Морамо да припремамо стручњаке за   наше обновљене гране  економије, за конкретне корпорације, које се развијају. Савремени стручњак мора  да неколико пута промени струку. Зато морамо да пружамо озбиљна фундаментална знања да би  људи радили и мењали се. Морамо да обезбедимо стручно усавршавање да би копорације редовно  слале стручњаке  за 3-4 месеца ради стицања нових квалификација, јер се свет нагло мења. Стручњаци треба да буду спремни за то. Управо то би нам обезбедило конкурентност.