Џони Штулић тужи Цроатиа рецордс

Он тужбу покреће преко групе америчких адвоката и у сарадњи са европским сарадницима који га заступају и до 1991. године потражује 12 милиона евра, а за украдени копирајт и период од 1991. још минимум толико.
С обзиром на то да Штулић не даје интервјуе, он је преко свог портпарола Зорана Живковића и уредника његовог YоуТубе канала ову информацију ексклузивно саопштио хрватском порталу Индеx.хр. У објашњењу под насловом „Највећа пљачка у историји рокенрола", које је лично Штулић написао, стоји да се он није одрекао хонорара, а то што га продају илегално не значи да ће он то озаконити легалним пословањем са њима.
- Крорек је одавно прешао све границе. Никада с њима нисам имао уговор, осим социјалистичког типског папира за наплату дневнице и путовање трећим разредом жељезнице, који је важио шест мјесеци, јер за то вријеме нисам могао да понудим дотични материјал ником другом - наводи Штулић.
Он каже да је до 1990. Југотон продао много више од милион примјерака („варали су и онда и сада гдје су стигли"), али тада је носач звука коштао у данашњем износу 25 евра („поготово мој, двоструки, троструки и четвороструки албуми"), што значи да је до 1990. службено окренуо барем 25 милиона бруто, а да није уложио ни цент.
- Више сам ја потрошио својих новаца око снимања и вођења посла него што их је коштало снимање. Таксе да и не помињем. Од рата и послије рата никад ме нису извијестили ни о чему. У међувремену су продали лиценцу за производњу мојих плоча Пинку, а затим недавно РТВ-у у Загребу, па некаквом „Ребеату", затим су надописали свој копирајт преко мог и као таквог га продали. Пре тога, почетком рата, диловали су преко посредника у Њемачкој, па чак и у моје вријеме су одлазили видеа и плоче преко океана, а данас преко дистрибутера поручују како никада нису продали ниједан једини Азрин ЦД у иностранству - написао је Штулић у саопштењу.
Он наводи да има свој копирајт (Азра мјузик), који је отворио 1981. године са албумом „Равно до дна" и који покрива све његове пјесме. Међутим, од 1996. године на првим реиздањима тада већ Крорека и Хрватске, они су самоиницијативно надодали свој копирајт и као таквог га продали.
- Дакле, на носачима звука до рата пише само „Азра мјузик", послије рата (од 1996) стоји њихов копирајт. За то су се борили, али не ја. Не волим кад ми на темељу украдених точкова својатају и ауто - каже Штулић.
Бивши фронтмен групе Азра каже да је од 1984. до 1987. имао замрзнут банковни рачун због (непостојећег) највишег личног дохотка у Загребу 1983. године. Тај порез је исплатио са албумом „Између крајности" 1987. године.
- Па чак и када су добили потврду о уплати, ништа ми нису вратили. Током 1987. и 1988. године живио сам само од живих наступа. Године 1990. сам добио посљедњу уплату од Југотона у износу од 2.000 њемачких марака, а од тада ништа. Крорек и даље илегално продаје моје пјесме за велике паре, такође и онлајн преко Амазона, Итунес, Имусиц. До 1990. потражујем 12 милиона евра, затим двадесетогодишње камате на 12 милиона, плус превара, крађа копирајта и безочна експлоатација посљедњих двадесет година. То се не опрашта - каже Џони Штулић.
АГ