Стовариште одбачених мужева: Себи направили сигурну кућу

Овако своју исповијест почиње Нишлија Милан Величковић (58), један од станара мушке сигурне куће у овом граду. „Сигурну кућу за психички малтретиране мужеве и остале“ како стоји на фирми омање брвнаре у нишком насељу Црвена звезда, изградио је на свом стоваришту дрва Ђорђе Мишић, за себе и оне који дијеле његову муку. А за само посљедњих шест мјесеци, како каже власник уточишта за злостављане мушкарце, овдје се склањало петнаестак њих.
Ђорђе је својим станарима обезбједио пет кревета, а свако од њих може да рачуна и на оброк. На шпорету на дрва увијек је пуна шерпа. Додуше посног пасуља, али онима који овдје дођу слађи је од печења.
- Велика је то мука. Ко на својој кожи није осјетио женску руку не зна како је то. Ја сам се први овде склонио од своје жене, а послије сам и друге почео да примам. Долазили ми разни људи, један чак из Ковина ноћио код мене. Прије тога је спавао испод моста, али ми је причао да му је и тамо боље било него поред жене. Ево, један комшија сваког јутра дође овдје са парчетом бурека у руци, каже да само овдје може мирно да га поједе јер му жена не да мира - прича Ђорђе Мишић.
Власник уточишта Ђорђе Мишић каже да нема ништа против геј момака, али каже да његова кућа није за њих.
- Ми смо овдје људи другог кова, не бисмо се сложили. Ако њима треба овако нешто нека им држава направи. Ово сам направио за мене и оне који су као ја - објашњава Мишић.
Мушкарци су своју кућу средили по пропису. Изнад ручно склепаног шпорета окачена је извезена дозидница. Са таванице висе шерпе, на зиду прибор за јело.
- Све радимо сами. Заједно кувамо, заједно се перемо и заједно радимо. Помогну ми људи на дрвари, а ја им дам кад и колико има - каже Ђорђе.
За чување мира станара сигурне куће задужен је турски гавгаљ Маринко, како пише на кућици Ђорђевог пса. Међутим, ни Маринко није свемоћан па му понека остављена фурија промакне непримећена.
- Сели тако нас шесторица таман да једемо, кад улете једна жена па залепи шамар човеку и поче да га псује и тера га кући. Он јадник у земљу да пропадне што га жена бије пред нама. И шта ће, оде с њом - каже овај заштитник.
Ђорђе има и објашњење зашто су жене такве.
- Раније се знало да муж ради, доноси паре, а жена брине о кући. Али сад су се ствари изокренуле. Многи мушки остали без посла и брзо досадили женама. Још ако жена ради а муж је без посла, ту живота нема - мудрује он.
Мишић је сигуран да ће у његовој кући тек бити гужве.
- Мени је жао што не могу боље да бринем о људима. Мислим да би и нас држава требало да помогне. Па кад бијене жене имају право на државну бригу, што да и ми немамо исти третман. Исто боли и кад жена бије - каже он.
За разлику од Мишића, чија је сигурна кућа неофицијелно станиште злостављаних мужева, Душан Трифуновић, бивши предсједник општине Ћуприја, отворио је званичну институцију чији је посао да заштити угрожене мушкарце. Трифуновић, председник НВО „Мушка сигурност", већ три године збрињава мушке жртве породичног насиља. Он је више пута истицао да је на својој кожи осјетио супружничко насиље, те да му је то био мотив да покуша да заштити све који су се оженили насилницама. Према подацима Министарства за људска и мањинска права, на које се Трифуновић позивао и приликом отварања сигурне куће, седам до десет одсто припадника јачег пола терорише слабија половина.
ПРЕСС