Говорите гласно да вас ОНА чује

Сигурно се „ОНА“  у једној секунди помене пуно пута у целом свету. Неко, на приче о њој реагује мимиком лица и показује одбојност, неко физички одмахује руком, а многи од нас мисле да је то само реч. Једни је дочекују са осмехом, други је испраћају са сузама, а заправо њену дубину, тај непознато познати сензибилитет ретко ко је до краја докучио.
Лепа загонетка, зар не? Дајем вам још пар помоћних реченица...

Она је толико јака да може да вас дигне толико високо, а исто тако да вам итекако помогне да треснете о дно, она може да вас избаци из колосека и има ту моћ да то може изнова и изнова. О њој пишу магазини, дневне новине, разне рубрике, колумне, о њој говоре психолози и психијатри, као што видите она се и лечи.

Међутим, како казују разни подаци она је и даље неизлечива, јер као што рекох може изнова и изнова да заболи. Доста дела говори да људи свашта чине због ње, она може да буде и патологија друштва. А такође и оно нешто најлепше и оно нешто најпожељније и то је она...

Она може да буде и страшна , јер често влада непроцењив страх од ње. Ово није тако једноставан страх, не желим да вас плашим, макар вас који још нисте уплашени, али овај страх је тешка и до краја неиспитана масовна појава. Страх у виду ње је напет, тензион и има амплитуде које куцкају као сат, некад на већем, некад на мањем броју.

Она чак има и свој продукт, свој плод, она може да роди нов живот. Тако да знате, нису нас донеле роде, она је заправо узрок последичног постојања свих нас.

О њој су писани закони, препевани епови, о њој постоје песме, цитати и мисли великих људи. Њене битне компоненте су давање, брига, одговорност, поштовање...

Она је и уметност, уметници разних профила и области су је сликали, фотографисали, певали, волели својим оком, својом руком, својим мислима, пенкалом и листом папира.
Она спаја немогуће и могуће... Ја вам још не могу рећи ко је она, али се питам ако је она све ово зашто имамо страх од ње, и зашто се сви не боримо за њу?! Морамо бити свесни тога да све што постоји, има своје врлине и мане, јер постојање и све бивствујуће тражи равнотежу.

Она је слатког и горког укуса. Она је недодирљива али и поред тога ипак можемо да је осетимо. Она на ескимском значи неглигевапсе. Она има и своје речи које је красе, оне кратке концизне и јасне. Ове речи су толико пута злоупотребљаване да су помало изгубиле своју јачину и свој интензитет којом зраче. Ипак, она је и даље она велика и јединствена, због ње су одузимани животи, због ње су људи које каква дела чинили, сплеткарили, крали, због ње су градови освајани, због ње су ратови вођени.

Она не познаје притисак јер тада пуца на комаде.Она је илузија и стварност, она је привид и имагинација, али она у исто време постоји, стварна је и ту око нас.

Она има свој дан, запечаћен датум а опет стално је ту, она је име на уснама, суза у оку, она је треперење у стомаку, бол у грудима, бескомпромисна пожуда. Она изнуди непроспаване ноћи, прејаку жељу, дубину до које је тешко доћи. Многи су је живели и кад је она била забрањена. Она је бесплатна, новац за њу ништа не значи.

Она је та за којом сви толико жудимо, а у исто време је газимо и обезвређујемо. Преслишајте и ослушните себе она је ипак оно за чим чезнемо и онда кад не признајемо, којој се надамо и када незаинтересовано лутамо...Колико год ми порицали, страховали, бежали, она је разлог због кога ми постојимо...ОНА је љубав...Немојте је кварити сад кад ви незналци знате ко је „она“. Немојте је силити, јер она је слобода, волите је јер то је све што она има од вас, и све што њој треба..

Поклон свима онима који још увек знају ко је она... Вук Караџић је рекао „Ако волиш нешто пусти га да иде, ако ти се врати, твоје је. Ако не, никада није ни било“. А ја кажем борите се, једино нам ЉУБАВ остаје.

негујте дух, тело, своју љубав према себи и другима, улепшајте себи сваки секунд свог постојања, ширите алтруизам ... волимо се писаним путем...ивана