Српбке епске песме на енглеском

Превод Џефрија Лока “Антологије србских епских песама”, у двојезичном србско-енглеском издању, недавно је објавио “Танеси”. Превођење Србске народне поезије, епике посебно, на енглески језик изузетно је тешко и захтевно јер претпоставља много знања, умешности па и досетљивости да би се страном читаоцу представиле личности и догађаји који им нису блиски. Ипак, то је и те како пошло за руком истакнутом британском слависти Џефрију Локу чији је превод, тачније препев “Антологије србских епских песама” у двојезичном србско-енглеском издању недавно објавио “Танеси”.

Лок, који је иначе преминуо пре две године, више од три деценије се упорно и са страшћу бавио нашим епским песмама, испрва “из личног задовољства”, како сам наводи. У антологију је уврстио 25 песама поделивши их у седам циклуса. Између осталих, ту су: “Женидба цара Душана”, “Зидање Раванице”, “Бановић Страхиња”, “Цар Лазар и царица Милица”, “Косовка девојка”, “Орање Краљевића Марка”, “Лов Марков са Турцима”, “Марко Краљевић и Муса Кесеџија”, “Старина Новак и Дели Радивоје”, “Стари Вујадин”, “Смрт војводе Пријезде”, “Почетак буне против дахија”.

Схвативши значај оваквог преводилачког подухвата, издавач га је употпунио и оплеменио са 50 репродукција у боји, слика наших класика Паје Јовановића, Уроша Предића, Ђуре Јакшића, Марка Мурата, Анастаса Јовановића, Владислава Тителбаха, Адама Стефановића, Катарине Ивановић, Весне Кнежевић, као и средњовековних фресака. Све репродукције су у вези са садржајима или атмосфером одабраних песама.

У предговору академик др Нада Милошевић Ђорђевић, један од наших најбољих зналаца Србске народне књижевности, којој је, иначе, Лок захвалио на помоћи и подршци, истиче да је преводиоцу пошло за руком да кроз преводе песама, које покривају период од скоро пет векова, покаже раскош Србске усмене књижевне традиције, како се преносила с генерације на генерацију и била темељ опстанка једног народа.

- У енглеској верзији сачуване су живописне слике бојева али и лирски пасажи који описују емоције јунака тако да читаоци немају осећај да пред собом имају превод већ да је то занимљиво, забавно штиво испричано на њиховом матерњем језику. Локови преводи поседују сјај старог сребра, па чак и његову патину - каже Нада Милошевић Ђорђевић. - Лок је нашао сјајну паралелу између уметности усмене поезије србских народних певача који су били спутани правилима свог заната и музичара у временима када су били ограничени строгим нормама хармоније и контрапункта. За Лока су србски анонимни, народни песници, чију поезију сматра за сам врх европске епике, равни ономе што су Хајд или Моцарт постигли у музици.

У изјави за “Новости”, Нада Милошевић Ђорђевић каже да је посебно занимљиво како Џефри Лок приближава србске јунаке британском читаоцу:

- У Марку види комбинацију балканског Робина Худа и краља Артура, у Малом Радојици - Малог Џона. Упоређује наш племенски, патријархални систем са шкотском породичном задругом. Не случајно, препевава србски десетерац енглеским пентаметром, дарујући му патину Чајлдових балада. Србске епске песме назива баладама, осећајући колико у србској јуначкој балади све што је национално, постаје и дубоко лична судбина. А у уводу своје антологије, говори о србској историји, о Вуку Караџићу, о певачима, о менталитету Срба, “који и кад су лишени положаја и новца никада не губе понос”. Самим песмама прилази према етичким и естетичким мерилима, по принципу да нема велике епске поезије, ако није и општељудска.

ЧЕЛО ГОРИ, С ЦАРЕМ СЕ ГОВОРИ

Када смо мој старији син Ненад и ја пре три године основали издавачку кућу, једна од наших жеља је била да објављујемо књиге у којима се преплиће слово и боја, песнички језик и сликарство - каже за “Новости” Симон Симоновић, главни уредник “Танесија”. - Прве године објавили смо “Санта Мариа делла Салуте” и “Дневник Лазе Костића” уз осам цртежа које је, пред крај живота урадио Момо Капор. Затим смо објавили божанствену песму Милоша Црњанског “Ламент над Београдом”, преведену на енглески (и то је урадио Џефри Лок), француски, немачки, италијански, шпански и пољски језик, са репродукцијама Капорових слика и цртежа. “Антологија србских и епских песама захтевала је изузетну опрему и добре репродукције и изузетну штампу. Тако је настала књига великог формата, тешка 1.340 кг. За мене је иначе узбудљиво Локово превођење на енглески стихова као што су: “Хоћеш доћи, ал’ ћеш грдно проћи”, “Чело гори, с царем се говори”, “Јеси л’ ђегод у животу, Марко?/ Јесам, царе али у рђаву!”, “Доље леже, горе не устаде”...