Референдум на северу КиМ озбиљно угрожава државну политику Србије. Осим што доводи у питање легитимитет државе да и даље сама, без сагласности представника српске заједнице на северу наставља дијалог с Приштином, оспорава и генерални легитимитет државне политике да исправно и успешно води преговоре с међународном заједницом и представницима Приштине.
Референдум показује да су сви претходни преговори погоршали и угрозили позицију српске заједнице на северу, као и да је Београд изгубио поверење својих грађана и да треба озбиљно да преиспита своју политику и њене резултате - каже за Данас Обрад Кесић, политички аналитичар компаније ТСМ Глобал Цонсултантс из Вашингтона.
Који су реални унутрашњи и међународни домети референдума?
- Референдум неће одмах, нити суштински променити тренутну ситуацију у вези са статусом Косова, нити начин на који то неке чланице ЕУ користе за политичко условљавање европских интеграција Србије. За српску заједницу на северу КиМ ово изјашњавање афирмише њихову одлучност да одбију насилну асимилацију под ауторитетом државних институција из Приштине. Такође, проширује њихов покрет грађанске непослушности и усмерава је не само на Приштину и Еулекс, него и против власти у Београду. За званични Београд ово је потврда да не може да управља политичком вољом грађана на северу КиМ, што није ни тако лоше, барем не у контексту политичких услова које Србији постављају Немачка и друге чланице ЕУ.
Да ли постоји „формула“ којом би Београд у двоструко изборној години могао да испуни захтеве Запада и обећања Србима на КиМ да неће гасити српске институције у Покрајини?
- Србска заједница на северу КиМ потпуно је у праву када показује неповерење према властима у Приштини и Београду, као и према међународној заједници. Сви их лажу од самог почетка процеса преговора. Изборе које би Србија организовала на КиМ Приштина и већина чланица ЕУ схватили би као провокацију, имајући у виду кључни немачки политички услов - укидање „паралелних“ институција на северу КиМ, пре свега правосуђе и безбедносну агенцију.
Како видите даљи ток преговора Београда и Приштине?
- После овог референдума на северу КиМ, Београд је на корак до избора. До предстојећих парламентарних избора у Србији, дијалог с Приштином биће више симболичан него што ће имати суштинске резултате. Иако сам увек за разговоре, мислим да је процес под покровитељством ЕУ од самог почетка био погрешан и без великих перспектива да може да реши отворена кључна питања која раздвајају ставове како између Београда и Приштине, тако и између Београда и Брисела. Прихватајући да у преговорима посредује ЕУ под даљинском управом Вашингтона и Лондона, Србија није могла да очекује да ће њени ставови и интереси бити озбиљно уважени. Од почетка је било јасно да ти преговори постају додатни фактор условљавања Србије за добијање статуса кандидата за чланство у ЕУ. Сада је у положају да само даје уступке.
На који начин ће се, у садашњим околностима започетог процеса окончања надгледане независности, решавати положај севера КиМ?
- Међународна заједница нема јасно решење за север КиМ, нити постоји сагласност између САД и ЕУ, као ни у самој Унији око могућих решења. Зато се све вратило на основни консензус да је најбоље решење, ипак, Ахтисаријев план. Неке земље чланице ЕУ мисле да га треба проширити с већим гаранцијама за Србе на северу КиМ, али томе у прилог не иде чињеница да власт у Приштини и међународна заједница, посебно Еулекс, у протекле четири године нису показале добру вољу да спроведу Ахтисаријев план. Ипак, највећи проблем је што Београд ни дан данас нема јасно артикулисане ставове о томе шта предлаже као решења за сва отворена питања на КиМ. Дијалог Београда и Приштине је у великој мери нетранспарентан, неискрен, без пуног легитимитета, а договори тешко да могу да буду имплементирани. Четири тачке председника Србије су најновији, слабо дефинисани циљеви српске политике. Изнети су без озбиљне расправе и консензуса барем између највеће владајуће и опозиционе странке, из чега се да закључити да представљају неку врсту привремене позиције Београда, који би могао да изађе с новим ставовима било под појачаним притиском међународне заједнице или због промена после избора.
