Зоран Влашковић: НАТО и даље убија на Косову

 

Када је НАТО половином 2000. године у Женеви предочио УНСП-у (радној групи УН за осиромашени уранијум) мапу – карту Косова и Метохије са 112 места на којима су испаљени пројектили са осиромашеним уранијумом у 78-дневном бомбардовању 1999. године, уранијумска грозница је већ почела да потреса КФОР, УМНИК, али и целокупно косметско становништво. Са предоченом “уранијумском картом” Космета, НАТО је признао да је у бомбардовању Југославије изручио 31.000 пројектила са осиромашеним уранијумом, муницијом која је забрањена свим међународним конвенцијама. Подаци Војске Југославије говоре да је НАТО испалио 50.000, а руски извори говоре о изручених 90.000 пројектила са овом радиоактивном забрањеном муницијом. После учесталих вести у Западним медијима, пре свих у Италији, Француској и Немачкој, о све већем броју војника који су после боравка на Космету оболели од леукемије и других малигних болести, уранијумска грозница не само да је тресла КФОР, већ и парламенте земаља које су имале војнике у јужној србској покрајини.

 

Објављивање истине у светским медијима о тровању и умирању војника КФОР-а после повратка са Косова и Метохије, навело је бројне стручне и научне екипе из читавог света да се позабаве истраживањима о стварном радиоактивном зрачењу на овом простору.

 

 

За врло кратко време, почев од краја 2000. па до 2004. године, на Косову и Метохији дошло је више научних и стручних тимова из области атомске енергије који су обављали испитивања радиоактивног загађења земље, воде, ваздуха, вегетације, животиња… У овом периоду испитивања су обављали: стручњаци Међународне агенције за атомску енергију, екипе УН за амбијент, Краљевско друштво из Лондона за атомску енергију, Шведски институт за заштиту од радијације, екипе УНМИК-а, КФОР-а, једна посебна истражна комисија ОУН која је обављала испитивања само на 11 локација, као и стручњаци Светске здравствене организације.

 

Све истражне екипе, после обављених резултата и испитивања радиоактивног зрачења где су изручени пројектили са осиромашеним уранијумом, донеле су изричиту препоруку да се та места морају заштитити од уласка цивила и животиња. Међутим, до данас ништа од тога није испоштовано.

 

Мерења радиоактивности су показала да је ниво гама и бета радијације недвосмислено већи од максимално дозвољене концентрације. Присуство уранијумског зрачења откривено је у земљи, води, вегетацији, а у више случајева и у узорцима крављег млека.

 

У извештају посебне истражне комисије УН-а која је радила на испитивању радиоактивног зрачења на 11 локација, наводи се да је на осам места била повећана радиоактивност неколико пута од максимално дозвољене концентрације. И ова комисија је препоручила да се сва радиоактивна места обележе и да се радиоактивни отпад уклони, али даље од тога се није одмакло.

 

Према мерењима стручних служби Војске Југославије, за време самог бомбардовања на Косову и Метохији, на местима где је испаљена муниција са осиромашеним уранијумом, регистрована је радиоактивна контаминација земљишта и до 236.000 бекерела по килограму земљишта, док је дозвољена концентрација највише 200 бекерела. Осиромашеном уранијуму, када продре у земљу, потребно је најмање 2.500 година да се разложи у потпуности, а за то време константно трује тло, воду, вегетацију и ваздух, наводе стручњаци за атомску енергију.

 

Све земље које имају војнике у саставу КФОР-а на Косову и Метохији знају о опасностима уранијумског зрачења. О томе довољно сведочи случај Италије која је издвојила милион евра за посебну контролу робе из БиХ и Космета због уранијумског зрачења. Војницима из Америке, по повратку кући са Космета, забрањено је да буду добровољни даваоци крви.

 

Италијанска “Војна опсерваторија” је званично у јануару 2005. године објавила да је до тада чак 38 њихових војника умрло од леукемије, хочкинсовог синдрома и разних малигних тумора. Сви су они били на Космету или БиХ. Због сумњи да су оболели од ових болести, са Космета је до сада у земље одакле су дошли враћено више од 280 војника КФОР-а. Чињеница је да су италијански војници од почетка службовали у местима Метохије, око Дечана и Ђаковице, подручјима која су највише бомбардована пројектилима осиромашеног уранијума. У италијанском Сенату ради посебна истражна комисија од 2004. године која испитује последице уранијумској зрачења и тровања италијанских војника који су били или долазе са Косова и Метохије или БиХ.

 

Последице дејства осиромашеног уранијума још дуго ће се осећати на Косову и Метохији, с обзиром на то да још ни једно од 112 места на којима је испаљена муниција са осиромашеним уранијумом није очишћено, нити је сакупљена радиоактивна муниција са свим тим радиоактивним материјалом, а ни до дана данашњег ниједно овакво место није чак ни ограђено. У 90%  случајева ова места су подручја на којима живе искључиво Албанци.

 

 

На мапама НАТО-а на Косову и Метохији је обележено равно 112 места на којима су гађани циљеви са осиромашеним уранијумом. Највише пројектила са осиромашеним уранијумом изручено је у Метохији и то западно од пута Пећ – Ђаковица – Призрен. Више од 15 локација погођених са осиромашеним уранијумом се налази на путу Ђаковица – Зрзе, затим на релацији Дечане – Рзнић – Прилеп- Јуник (више од 10 локација). Већи број локација загађених пројектилима налази се северно од Драгаша, затим десно од пута Призрен – Врбничко језеро. Више локација са пројектилима осиромашеног уранијума је испаљено југоисточно од Урошевца, као и неколико јужно од Подујева, али и у скоро свим другим деловима Косова и Метохије.

 

Занимљиво је да у достављеној НАТО-мапи нема ни једног места на северу Косова и Метохије, где живе искључиво Срби, које је погођено пројектилима са осиромашеним уранијумом.

 

 

Према истраживањима једине референтне српске болнице на Космету где се Срби могу лечити, у Косовској Митровици, број оболелих од разних облика карцинома код србског становништва је повећан за чак 200 одсто после 1999. године у односу на раније године, пре бомбардовања. У 2005. години број оболелих од карцинома код Срба био је 38 одсто већи у односу на 2004. годину када је било евидентирано 215 оболелих.

 

И број оболелих од карцинома код Албанаца је драстично повећан у односу на године пре бомбардовања 1999. године. Према речима директора Института за радиологију у Приштини, Џевата Бицаја, у другој половини 2004. и 2005. године у Приштини је евидентиран карцином код 3.500 Албанаца из свих делова Косова и Метохије, а у последње две године Министарство здравља из Приштине је званично објавило да се годишње на Косову и Метохији региструје око 5.000 оболелих од малигних болести.

 

У здравственим центрима на Косову и Метохији говоре да је у свету, наводно, “нормално” да међу 100.000 становника буде шест са малигним обољењима, док је на Косову и Метохији на овај број чак 200 оболелих, што је алармантно. У здравственим установама на Космету за главног узрочника оваквих обољења окривљују уранијумске пројектиле НАТО-а који и даље убија.