Ђоковић: Само у спорту није битно које си расе и вере

Најбољи спортиста на свету Новак Ђоковић провео је јуче два лежерна сата са српским новинарима у свом ресторану „Новак”, одигравши с њима неколико партија стоног тениса и „виртуелног” голфа. Захвалио им је на подршци коју му пружају и истакао да и њима „припадају велике заслуге за његов успех”, па тако и они „имају право да причају својој деци и унуцима, као што ће он једног дана, да су били део једног великог тренутка”.

Тенисер који је за годину дана потукао многе рекорде, пред којим дрхте и такве тениске легенде као што су Роџер Федерер и Рафаел Надал, био је рањив на стоном тенису, посебно за даме, док је у голфу – спорту који редовно игра између турнира – држао час.

Из њега извире задовољство и бујица лепо сложених речи, на моменте оивичени лако разумљивом животном филозофијом, а кад треба и дипломатски срочених. Реч коју никада не заобилази јесте – Србија. Истакао је, поред осталог, да се заједно са осталим српским тенисерима налази у мисији промене имиџа неправедно наружене Србије.

Како ћете провести време између два велика догађаја која ће се овог лета одиграти на истом месту, Вимблдона и Олимпијских игара у Лондону?

Три недеље између Вимблдона и Олимпијских игара су кратак период. Али, добро је да се ова такмичења играју на истим теренима, па нећемо морати да се прилагођавамо на другачије услове. Биће посебно занимљиво видети како ће организатори успети да очувају траву. Користићу период од краја Вимблдона до почетка Игара у Лондону да се што боље одморим, што ће ми бити преко потребно када се зна да ћу у наредним месецима, на америчкој турнеји, а потом и на шљаци, имати мало времена за опуштање.

Кад се у једној години освоји готово све, у наредној мора да се брани много поена на светској АТП листи. Да ли вас то додатно оптерећује?

Такав је бодовни систем. Сви ми врхунски играчи смо под тим притиском јер морамо да бранимо све оно што освојимо да бисмо остали на врху. Успео сам да пронађем начин како да контролишем своје мисли о томе, и да не дозволим да ме те калкулације превише оптерете. Мој приступ није да браним, већ да освајам поене. То је прави ментални склоп који доноси највеће резултате.

Није тајна да је за вас Ролан Гарос, једини турнир из „велике четворке” који нисте освојили, велика мотивација?

На сваком турниру давао сам сто одсто својих могућности и то је довело до низа победа које су прекинуте баш на Ролан Гаросу. Нећу ништа претерано да мењам у овој години у односу на прошлу, имам добар распоред и придржаваћу га се. Додуше, нешто више пажње ћу да обратим на Ролан Гарос, јер ми је циљ да га освојим и тако употпуним колекцију гренд слем пехара. Жеља ми је да постигнем максималне резултате на свим турнирима „велике четворке”, као и да освојим Олимпијске игре. Велика ми је жеља да на Играма донесем медаљу својој земљи.

Шта је било пресудно да направите још тај један корак и избијете на светски врх, у ери у којој је изгледало да су Федерер и Надал недодирљиви?

Требало је да прођем кроз процес сазревања да бих постао оно што сам данас. Протеклих година је доминација Роџера и Рафе била таква да сам се питао хоћу ли икад моћи да остварим своје амбиције, да ли ћу икада доћи до трофеја на Вимблдону који ми је постао сан још кад сам као дечак први пут гледао Сампраса како га осваја. Знао сам да морам да освојим више гренд слемова да бих стигао на прво место и да то морам да заслужим играма на терену. Није ми то полазило за руком од 2008. до 2010. али сам ипак успео да преломим неке ствари, пребродим неке тешкоће, преузмем контролу у важним мечевима и постанем чвршћи на терену. Ипак, главна промена је била она у глави. Схватио сам и да морам да се изборим са очекивањима, која су у мом случају била велика. Наиме, сви очекују да добијем 90 одсто мечева, што је терет, али човек научи да се носи са тим.

Да ли у густом календару стигнете да уживате у успесима који су се лане низали као на траци?

Свакако, уживам у сваком доживљеном искуству. Неке раније негативне ствари прихватио сам као животну школу, кроз филозофију да није важно колико пута паднеш, већ колико пута устанеш. Уживам јер радим оно што волим и у чему сам врло добар. Јесам жртвовао неке ствари у детињству, али то је мој пут.

Када сте последњи пут били на Копаонику, на коме сте ушли у свет тениса?

Нисам био шест или седам година на Копаонику. Тамо је, уосталом, све и почело. До 12. године свако лето и зиму проводио сам по неколико месеци на овој планини, а прво сам скијао, па тек онда узео рекет у руке. Скијање је моја највећа страст и могу да кажем да је то један од најбољих спортова. Ако постоји нешто за чим жалим јесте то што нисам имао прилику да се такмичим на некој од скијашких трка. Сада не смем то себи да приуштим. После два и по месеца дошао сам у Србију, и пожелео сам да станем мало на скије баш на Копу. Ипак, моја мама није за то. Каже да је много хладно и да не би требало да идем. Мислим да ће мама на крају да попусти и да ћу ићи на скијање са друштвом.

Нисте у тиму за Дејвис куп меч са Шведском у Нишу. Колико је реално да вас видимо у саставу у наредним сусретима, имајући у виду колико вас велике обавезе очекују у овој, олимпијској години?

Дејвис куп је једино тимско такмичење у тенису, где представљате прво своју земљу, а потом и себе. Част нам је да наступамо за Србију, а мени је жао што нећу играти меч у Нишу јер смо сви заједно жељно чекали шансу да изађемо на неки од домаћих терена, поред Београда. Биће ми веома тешко да у овој години уклопим мечеве репрезентације у распоред турнира, јер су ми Олимпијске игре и гренд слемови приоритет. Селектор Обрадовић ме је раније често убеђивао да прескочим Дејвис куп, као после Ју-Ес опена прошле године, али кад сам видео да је „Арена” пуна и да навијачи желе да играм, срце је заиграло и изашао сам на терен у жељи да помогнем. Мишић се поцепао, све је испало лоше по мене, а дуго сам се потом опорављао од повреде. Самим тим, одлучио сам да овог пута изостанем из тима, тим пре када се зна како се завршио Аустралијан опен.

Како изгледа ваш дан када нисте на турнирима?

Трудим се да се опуштам од тениса што више. Уживам у обичним стварима које пружа живот. Виђам се с пријатељима, слушам музику, читам књиге. Када имам више времена, играм голф, неке друге спортове које волим. Ми тенисери углавном јуримо сунце. Што се литературе тиче, немам неки посебан жанр. Трудим се да читам књиге на различитим језицима јер и ту желим да напредујем. Енглески говорим одлично, али може увек боље. Желим да унапредим италијански, али и неке друге језике. Сада читам на енглеском једно занимљиво дело од Сузан Колинс. Кад је реч о музици, радио ми је на фреквенцији ЈАТ, где често пуштају музику осамдесетих.

О чему сте пре три дана, у Лондону, причали са британским премијером Дејвидом Камероном?

Нисам причао о озбиљним темама са њим. Он је политичар, а ја сам само спортиста. Подсетили смо се сусрета од пре пар година када је играо тенис са Марејом у свом кабинету, на импровизованом терену у канцеларији, где сам ја скупљао лоптице, а Федерер доносио воду. Можда се Камерон и ја састанемо опет пре Вимблдона, јер у плану је да одиграмо један меч, али отом потом. Пре неки дан један пријатељ ми је послао поруку да замолим Камерона да нама Србима коначно укине визе. Свакако, када се опет сретнемо, покренућу ту тему.

Имајући у виду то колико сте популарни, да ли вас занима да се после тениса бавите политиком?

Немам то у плану. Политику пратим лаички и не бих се озбиљно упуштао у то. Жеља ми је да и после каријере останем у спорту јер је спорт за мене најчистија ствар на свету, јер ту није битно које си расе и вере и одакле долазиш.

Шта за вас значи то што сте идол многима?

Себе доживљавам као успешног спортисту и привилегован сам што могу позитивно да утичем на омладину. Спорт је толико снажан да може да промени животе људи, а то је била и суштина поруке великог човека Нелсона Менделе на првој додели Лауреус награда, када је нагласио да му је спорт дао снагу да истраје у најтежим тренуцима свог живота.. Задовољство ми је што мотивишем људе да се баве позитивним стварима.

Видели сте се с пуно великана спорта протеклих дана у Лондону. Ко је на вас оставио најјачи утисак?

Био сам најсрећнији што сам се сусрео с Албертом Томбом. Али, посебно ме је одушевио Оскар Писторијус, невероватан човек и спортиста, који је пример огромне воље, жеље и инспирације. Упркос свему што му се десило, он наставља и даље и жели још више да се оствари у спорту. Причао сам с њим пола сата. Рекао ми је како је с пријатељима гледао мој последњи меч са Надалом, а ја њему колико му се дивим. Сјајна је била и Естер Вергер, тенисерка која је остварила 434 победе узасопце и која је апсолутна рекордерка по томе. Ја сам за њу мало дете. Кад сам је питао колико је освојила гренд слемова, рекла је да нема појма, упитавши свог мужа да ли можда он зна. Видео сам се и са Рудом Гулитом, који има невероватан карактер, Ван дер Саром, Геријем Плејером, шампионима који су сви редом нормални и спонтани људи, а поврх свега веома позитивни и насмејани.

О чему сте причали са великом тениском шампионком Моником Селеш и да ли ћете је довести на „Србија опен”?

Видео сам се и с Моником, али на кратко. Поздравио сам њену мајку, а са Моником сам у контакту током године. Звао сам је и прошле године да дође у Србију, али тада није могла стицајем околности. Међутим, волео бих да дође ове године, када бисмо организовали егзибициони меч овде код нас. Србија једва чека да је види, сви знамо да је Југославији доносила доста победа и трофеја, рођена је у Новом Саду и сви је жељно ишчекујемо.

------------------------------------------------------------ 

О „Србија опену”

Да ли ће те овог пролећа играти на „Србија опену”?

Још није сигурно да ћу учествовати, иако сам тренутно на листи. Биће ми тешко да се организујем, а коначан договор ћу да постигнем са својим тимом. Ове године ћу морати да направим неке радикалне потезе када је реч о турнирима, које могу да ми донесу предност на дуже стазе. Морам да вреднујем опоравак као и сам рад. Федерер је прави пример баланса у овом смислу, јер сјајно успева да се одмори и спреми за највећа такмичења. То је био кључ његовог успеха протеклих година.

---------------------------------------------------------------- 

Уловићу Болта

На Олимпијским играма у Пекингу 2008. „јурили” сте неке спортисте за аутограм и сликање. Кога ћете, као најбољи спортиста на свету, „јурити” у Лондону?

У Пекингу је било сјајно. Тамо сам схватио зашто су Игре догађај над догађајима. Тамо сам „јурио” за сликање Кипкетера, Јао Минга, Брајанта… Сада ћу морати да размислим јер опет има много вансеријских спортиста. Свакако, Болт ће бити један од њих…