О химни и још по нечему...

 Наши суграђани из црногорске власти воле да истакну како је наша држава примјер мултикултуралности и суживота различитих народа и да то, на овим просторима траје вјековима. Кажу да нам је боље и садржајније друштво, што наших разлика има више, што смо међусобно различитији, те да ова нова, обновљена, новоформирана црногорска држава представља један прави драгуљ и доказано остварени покушај пажње и љубави једне државе према свим њеним грађанима и и свим њиховим идентитетским особеностима.

Срби у Црној Гори одавно сумњају у истинитост ових навода, или сматрају да у најбољем (а за саме Србе најгорем) случају ова концепција важи за све заједнице, НВО групе и народне скупине у ЦГ, осим за саме Србе.

Како нпр. схватити другачије да провладина „Побједа“ у једној актуелној полемици између списатеља Марка Вешовића и директора „Вијести“ Жељка Ивановића, дозвољава себи објављивање Ивановићеве крштенице из Острошког манастира – као кључан аргумент за дисквалификацију Ивановића, не само из поменутог дијалога, него и из корпуса равноправних грађана. Уз све алузије на наводне моралне, пословне и политичке непринципијелности Жељка Ивановића као Вешовићевог неистомишљеника – нарочито се, најприје пријетило, а онда славодобитно објавило ( у провладиној „Побједи“), да је неподобни Ивановић, доказано!!!??? крштен у Острогу, дакле код Амфилохија, у СПЦ. Овој Вешовићевој и „Побјединој“ неонацистичкој оргији ту није крај, него се иде даље у анализи „екавице“ која се налази на поменутом црквеном документу. Мисли Вешовић да не иде екавица уз некога ко се бори за Црну Гору ( поготово не иде ако су је исписали свештеници СПЦ ), па је садржајем таквог нацистичког умовања, одлучио да пљуне по Ивановићу као недовољно достојном Црногорцу. И то пљување је извршено на страницама „Побједе“. Да, провладине, наравно, не рекох ли већ?

Него, ја нијесам ни мислио да пишем о Вешовићу и „Побједи“. Не бих ово ни поменуо да нијесам Србин у Црној Гори, на почетку 21. вијека, па као такав користим сваку прилику да викнем (читај-урликнем) под теретом дискриминације, којом нас ови из ДПССДП власт, онако мултиетнички и надасве мултикултурално тероришу. Заиста, ако један М. Вешовић (Црногорац коме су већина рођака Срби) заједно са Ш.Радончићем (Бошњак-Муслиман коме су већина рођака били Срби) нападају Ж. Ивановића (Црногорца који је крштен у СПЦ) осудом да су га крстили „србски попови“-онда нас њих двојица, заједно са њиховим финансијерима, баш онако мултиетнички газе и пеглају.

Као што рекох, нијесам хтио о томе, него о химни Црне Горе, коју су нам наметнули као кровно, универзално,мулти-црногорско рјешење, најбоље за све црногорске грађане. Шта имам да додам већ испричаној причи о химни? Вјерујте нећу више ни строфу посветити посљедњим двијема строфама уваженог поете Дрљевића – јер се надам да ће ту тему, са своје уважене и моћне позиције, распетљати лично предсједник Филип Вујановић. Ја бих, начелно и принципијелно да укажем на мултиетничност ове посљедње варијанте древне пјесме коју су нам ДПССДП момци наметнули као најбољу. Бољу од других, старијих варијанти. Најбољу за све грађане Црне Горе.

Мој пријатељ Јован Б. Маркуш са Цетиња ми је показао изворну варијанту пјесме „Ој свијетла мајска зоро“-дакле, прву нама познату варијанту ове пјесме. Та варијанта је први пут изведена 1863.г. у склопу позоришне представе посвећене Боју на Граховцу, а штампана је у „Лири“ (зборнику позоришних пјесама) 1884.г., у –смијем ли рећи-Београду! Та, првобитна варијанта садашње црногорске химне гласи:

''Ој, јунаштва свијетла зоро ој!

Мајко наша Црна Горо!

На твојим се врлетима, ој!

Разби сила душманина.

 

Једина си за слободу, ој!

Ти остала србском роду.

Дат' ће Бог и Света мати ој!

Да се једном све поврати.''

Ето написах и остадох, што би се рекло, жив! Да баш- жив. И то не само жив, него и задовољан животом. Задовољан јер гладам истини у очи. Истина гласи да је изворна варијанта данашње официјелне пјесме ДПССДП Црне Горе ( у којој све врви од гора, брда, океана, мора и монтенегринске ванвремености и вјечности ) записана у Београду ( можда баш и написана!!!) те да је у свом саджају, као кључну поруку имала напомену да је Црна Гора узданица србског рода.

Али, кажу момци из ДПССДП коалиције, та варијанта не ваља. Ваља ова гдје се не помињу Срби. И онда очекују да се Срби устају на ту складбу, и да је поносно пјевају приликом њене интонације! Не занам ваља ли додати овом скромном трактату о МНЕ химни, неоспорну чињеницу да се првозаписана варијанта „Зоре“ учила у црногорским школама, као пјесма која афирмише Црну Гору. Међутим ни то не помаже. Ни то јој не даје на мултикултуралности. Једноставно није по укусу Вешовића, Радончића и другова...

Е сад, има још нешто. Постоји наиме једна нејасноћа у вези уласка придјева „мајска“ у наслов пјесме. Да ли је та новост Дрљевићево дјело , или је то старија тема од њега? Неки моји позананици повезују догађаје из маја 1941.г. са промјеном наслова пјесме, сугеришући да је такав „мајски“ наслов фашистичка новотарија Дрљевића и екипе, који су управо у том мјесецу из Загреба пристигли на Цетиње, како би припремили Петровданску скупштину и остварење вјековних дукљанских снова у Мусолинијевој ратној империји. Мени лично, то тумачење изгледа превише натегнуто, иако не искључујем и такву могућност у опшем идеолошком и идентитетском унутарцрногрском комешању током 20. вијека.

Као вјероватнију и очигледнију видим везу „мајске зоре“ са Граховачком битком из 1858.г., поводом које је, како изгледа, и настала прва варијанта пјесме „Ој јунаштва свијетла зоро“. Збирка позоришних пјесама у којој је наша химна први пут објављена, сугерише нам да је њено прво извођење везано за представу која помиње битку на Граховцу. Ако је то тако, онда ова „мајска“ зора нема везе ни са Дрљевићем, ни са евентуалним бољшевичким мајским уранком, већ-гле чуда-са битком на Граховцу која се окончала 01. маја 1858.г. А ако је и то тако, онда „мајска“ зора није ни у каквој колизији са оним дијелом текста који помиње србски род. Како? Па тако што је веома позната – а данас веома скривана – ствар да је Граховачка битка у доба књажева Данила и Николе, сматрана „осветом Косова“ тј. војном побједом над Турцима, која освећује давнашњи пораз Срба на Косову пољу. Тако су битку на Граховцу тумачили књаз Данило лично, затим књаз Никола у пјесми „Граховско коло“, те сердар Ђуко Средановић, учесник поменутог боја, који је написао пјесму посвећену том догађају у којој износи управо овакво тумачење.

Е сад, могао би проћи Граховац, али без тумачења који дају његови директни актери. Боље да нам ту битку и њено значење протумаче Марко и Шемсудин, јер то ће онда бити – ако не истинито-а оно макар мулти културално. Могла би проћи и сва пјесма, али без „србског рода“, јер некако са Србима није мултиетнички. Срби су у Хагу препознати као злочици, па како са њима у химну. То што су најмање трећина (а највише двије трећине) грађана наше земље Срби или Срби-Црногорци, па ни то просто није нешто разнолико и мултинационално. Тако да ћемо са овом химном, оперисаном од Срба, а како видимо оперисаном и од Црне Горе, најбоље градити „боље сјутра“. Ој“!