Штити ли Европа право на матерњи језик?

На позадини економске кризе у Европи сазрева језичка криза. На јесен ће бити сакупљени потписи у знак подршке промени статуса већине ”конфликтних” језика региона. Званични у ЕУ могу да постану басконски, бретонски, валијски, галицијски, каталонски, корзикански, фризијски, баварски, арагонски, окситански, елзашки, корнуелски и руски.

Повод за реформу постао је летонски референдум, који је заказан за 18. фебруар. У балтичким земљама језики проблем је на ивици националног конфликта, мада у ЕУ постоје земље где је ситуација још гора, једноставно о томе се не говори, рекао је за Глас Русије летонски политиколог, лидер странке За људска права у јединственој Летонији Мирослав Митрофанов.

У Грчкој ситуација око права македонске мањине која живи на граници са БЈР Македонијом много је гора. Грци категорички не признају постојање Македонаца као националне мањине. Још пре 10 година правобраниоци су говорили о томе да се они подвргавају насиљу због покушаја да реализују право на матерњи језик. Сами Грци, чак представници левих партија, труде се да ово питање не покрећу и не разматрају. Друга проблематична земља је Француска, која није ратификовала оквирну конвенцију о заштити националних мањина. Без обзира на одбијање да их призна, последњих година однос власти ка коришћењу регионалних језика постао је блажи, на пример према бретонском, који се веома разликује од француског.

Сличних локалних језичких конфликата у земљама ЕУ је на десетине. Управо зато општеевропска партија Европска слободна Алијанса подржала је иницијативу Татјане Жданок, једине представнице Летоније у Европском парламенту, за искорењивање језичке дискриминације. Званични предлог о промени статуса језика националних мањина биће формулисан у априлу, а већ на јесен ће започети сакупљање потписа. Затим је Европска комисија дужна да разради одговарајући закон. Потребна је подршка свега милион грађана ЕУ, а то је сасвим реално, уверена је руски политиколог Јекатерина Шибаева.

Милион потписа за званични статус указаних језика реално је сакупити. Свака земља ће дати свој мали допринос. Али могу да се појаве тешкоће око следеће процедуре: потребно је да се свака од земаља ЕУ сагласи на увођење тих језика.

Број потписа од сваке земље треба да буде пропорционалан броју становника. На пример, у Летонији ће бити потребно да се сакупи свега 6500 потписа, у Немачкој око 70 хиљада. Најважнија и једина измена после проширења списка званичних језика биће право свакога да се обраћа институцијама ЕУ на матерњем језику, а то већ није тако мало, истиче Мирослав Митрофанов.

Статус званичног језика ЕУ не значи званични статус у земљама ЕУ. Немогуће је притиснути одозго земљу и натерати је да призна или не призна језик. Са друге стране, ако руски буде признат за званични језик ЕУ, Руси ће лакше тражити званични статус или гаранције очувања руског језика у истој тој Летонији или Естонији.

У Европи руски говори око 6 милиона људи, то је нешто више од броја становника Данске или Финске, при томе свима њима озбиљно је ограничено право на матерњи језик. Предстојеће сакупљање потписа показаће да ли ће ЕУ успети да заштити националне мањине од дискриминације. Тим пре што Лисабонски споразум (документ који испуњава функције Устава ЕУ) омогућава да се међу званичне језике укључују они који су матерњи за милионе становника Европе.