Милионери спремни да штрајкују

Звезде светског тениса прете штрајком или, да пређемо на спортски жаргон, локаутом. Разлози који су милионере натерали да прибегну крајњем средству у борби за своја права све у свему се не разликују пуно од захтева рудара, пилота или учитеља: тежак посао и плате које не одговарају утрошеним напорима.

Тенисери су данас међу најбоље плаћеним спортистима на свету. Један од спортиста који узнемирују јавни ред, Шпанац Рафаел Надал је 2011. од награда зарадио укупно 7 милиона 600 хиљада долара. Његов колега који се прихватио организације штрајка, Британац Енди Мареј, има скромније приходе, али се и у његовом случају ради о милионским износима. Не живе у сиромаштву ни они спортисти који не стижу до финала највећих турнира. На прошлом Australian Open шампионату, који спада у четири најпрестижнија такмичења, сви који су испали у првом кругу зарадили су по 20 хиљада долара. И то за 1,5 до 2 сата. Гимнастичари или уметнички клизачи не могу да се похвале таквим износима. Али, с друге стране,  нико не наступа онолико често колико то раде тенисери. Они најбоље плаћени имају 18 обавезних турнира, што значи 32 до 34 недеље такмичења. Скраћивање мреже турнира, која је за играче исцрпљујућа, управо је оно што спортисти траже, објашњава председник тренерског савета Руске федерације тениса Генадиј Жуков.

Оптерећења су таква да неминовно доводе до повреда, чак и код оних најјачих и најбоље спремних. С тим се суочава и Надал и Федерер и Ђоковић и Руси – Јужни и Турсунов. Примедба која се односи на интензитет мреже такмичења нормална је и основана. И захтев да се поклони пажња здрављу спортиста такође је фер.

Али смањење броја турнира, броја такмичења која су за спортисте обавезна могло би да се озбиљно одрази на финансијски аспект овог питања. У том случају смањиле би се количине новца не само на банковним рачунима спортиста, већ и на рачунима организатора, сматра Генадиј Жуков.Тенисери би да играју на дупло мањем броју такмичења годишње. Ово је исправан захтев, али, уколико се испуни, могли би се наћи на удару комерцијални интереси организација које спонзоришу турнире и обезбеђују наградни фонд. Ако не буде такмичења, неће бити ни добрих награда.

Спортисти су већ нашли излаз из ове ситуације. Уз захтеве који су везани за смањење броја турнира позивају на фер поделу наградног фонда. Сада добијају 11 одсто прихода организатора и инсистирају на повећању овог износа. Хоће ли организатори прихватити овај захтев?

Свет тениса је тренутно подељен на два табора. „Тенисери су заборавили да живе од турнира“, подсећа Штих, „имају посао и, кад су га већ изабрали, морају да прихвате и оно што га прати.“

Шеф Руске федерације тениса Шамил Тарпишчев је, баш супротно, на страни спортиста и сматра да су њихови захтеви оправдани и фер. Али је њихово постизање могуће само ако се играчи уједине. Хоће ли данас бити јединства? Роџер Федерер сматра да је штрајк опасна реч и да је треба избегавати. „Никоме неће бити од користи“, сматра Швајцарац, „видели смо то на примеру других спортова у Северној Америци као што су НХЛ и НБА.“ Ни тенисерке се нису огласиле. Њима, дамама то за сада не треба, сматра Хрват Иван Љубичић. „Када постигнемо свој циљ, оне ће само доћи и заграбити пола“, рекао је Хрват.