Интернет активност опозиције

Опозиционери су поново изашли на Интернет. У мрежу је доспео видеоснимак разговора посланика Државне думе из Праведне Русије Генадија Гудкова и копредседника нерегистроване странке Парнас Владимира Рижкова. Раније су се на интернету појавили аудио снимци телефонских разговора другог копредседника Парнаса Бориса Немцова. Слушајући ове приватне разговоре, може се схватити расположење унутар протестног покрета.

Телефонски разговори Бориса Немцова појављују се на Интернету као серија – у деловима. У њима фигурирају многе колеге из опозиције – Јевгениј Чириков, Едуард Лимонов, Борис Акуњин, као и медијске личности које су активно учествовале у протеклим митинзима За поштене изборе. Свој однос према неким од опозиционара Немцов изражава не увек пристојним речима. У сличном тоналитету, судећи по видеу изложеном на Интернету, Генадиј Гудков и Владимир Рижков говорили су о новом митингу, заказаном за 4. фебруар. Овог пута они немају ништа против да прођу без једног од лидера протестног покрета – Алексеја Наваљног. Али Гудков и Рижков гледају даље и размишљају о формирању социјал-демократске странке европског типа.

2011. године руска опозиција се активизирала. Уочи парламентарних избора препорођена је странка Право дело. Милијардер Михаил Прохоров који је стао на њено чело претендовао је да улогу главног противника актуалне власти и намеравао је да уведе странку у Думу. Ипак у даљу пловидбу странка је решила да се отисне без њега. Неколико недеља после избора Прохоров је био смењен са дужности председника. Али председничке изборе он је одлучио да не пропусти и кандидовао се на њима самостално, сакупивши потребних 2 милиона потписа.

Разједињеност руске опозиције последњих година може да се назове једном од њених одлика. После периода успона и збијања редова могу се прогнозирати свађе и раскол, истиче политиколог Григориј Трофимчук.

Опозиција не може да се договори из једног простог разлога. Идеолошки опозиција се састоји од радикалних либерала, који у принципу нису у стању да се између себе договоре. Можда на срећу по актуалну власт са том либералном опозицијом не могу да се споје неке друге руске снаге, између осталог националне.

Писац и новинар Дмитриј Биков један је од оснивача управо формиране Лиге бирача који види стање ствари другачије.

Ја, на пример, никада нисам имао неслагања ни трвења ни са Ришковом, кога сматрам дубоко честитим човеком, ни са Немцовом, ни са Каспаровом, који може имати мноштво теоријских неслагања са мном, али људски имамо дивне односе, ни са Лимоновом, кога сматрам великим писцем. Можемо имати различите погледе на разне проблеме, и то су природне ствари. На људске односе то се код нас никада не одражава. Исто мисле само они који не мисле. На пример, чланови Јединствене Русије, Наших или Младе Гарде. Они имају неслагања само по питањима плаћања.

И једни и други имају присталице и противнике. Тешко је рећи ко је управо направио тајне снимке разговора опозиционара. Неки посматрачи тврде да су то могли бити чак они сами.Главна платформа за руску опозицију постао је Интернет. У друштвеним мрежама они су нашли на десетине хиљада присталица и противника. Упоредо са тим важно је што су обични људи већ показали спреност да изађу из вируталног простора на улице и тргове.