Писмо очајног Хрвата: ЕУ ће нас преварити

Возач камиона из Словеније је негдје на ТВ-у рекао како ради дневно по 16–18 сати за голу плаћу, без плаћених прековремених сати, без плаћеног топлог оброка. Кад би се побунио, каже, то његов газда једва чека, јер би га послао на бурзу и узео Румуња који би му возио у пола цијене, али газда истовремено прича како је у ЕУ супер, јер сваки мјесец купи нови камион.

Бугарин (пословни партнер) прича како је Бугарска живјела од извоза воћа и поврћа, а сада све увозе из ЕУ, док се држава све више задужује.

Мађари причају како су постали најамни радници у (до јучер својим) виноградима, јер су их Французи најприје уништили с ниским (дампиншким) цијенама, да би, када Мађари нису више могли враћати банци кредите, од банака купили за ситан новац готово све винограде. Тако се сада најпознатији Мађарски виногради (Токајац) налазе у власништву Енглеза.

У Чешкој је ЕУ присилила власнике шећерана да затворе творнице, док су радници завршили на бурзи, а све зато јер ЕУ има превише шећера, а превише шећера има зато јер га ЕУ увози из Кубе и на њему је пуно већа зарада.

Њемачка је због прекорачења квоте дозвољеног загађивања, према споразуму из Кyота, велики дио прљаве индустрије пребацила у Чешку. Једини човјек који је збројио два и два је чешки предсједник Клаус који тврди да је улазак Републике Чешке у ЕУ чисти промашај и у знак протеста не дозвољава да се застава ЕУ извјеси на његову резиденцију.

Прошле године у вељачи сам једне недјеље у вијестима на радију у осам сати чуо у шпици крајње узнемирујућу вијест – У Мађарској грађани незадовољни с ЕУ изишли су на улице и кренули према парламенту, полиција направила барикаде, очекује се оно најгоре. 

Укључио сам радио да чујем вијести, међутим Мађарска се није више спомињала. Навечер сам с нестрпљењем чекао дневник на ТВ, о споменутом догађају ни ријечи. Значи да је саборска комисија за информирање већ реагирала. Након пар дана стјецајем околности срео сам се с неким Мађарима па сам упитао што је то било. 

Најприје нису схваћали на што мислим, а када сам им објаснио што је било на вијестима, одмахнули су руком и рекли „Ма код нас су стално неке демонстрације против ЕУ“. Е па сада се питам гдје је демокрација, гдје је слобода штампе, којом се толико бусамо у прса.

Тврдим да је то зато јер би против ЕУ било не 50% грађана РХ, већ 90% да се овакве вијести прикажу на нашој телевизији. Бојим се да на крају грађани неће нити гласовати о уласку у ЕУ, већ ће до тог времена Сабор промијенити Устав, па ће Сабор мјесто нас донијети најбоље рјешење, а то је улазак у ЕУ, јер знају да су им изгледи да народ гласа за ЕУ веома мали.

Тако је било у Низоземској и Словенији, када су кроз испитивање јавног мијења схватили да ће народ бити против уласка у ЕУ. Када се пук побунио што се није изишло на референдум, одговор је био: „Ви сте гласали за нашу странку, која је у свом програму имала улазак у ЕУ и ми сада само извршавамо оно што смо вам у предизборној кампањи обећавали“. 

Надаље, зашто Устав ЕУ није прошао у Француској и Низоземској, зашто су прибјегли Лисабонском споразуму, зашто Лисабонски споразум прихваћају парламенти, зашто га не дају на референдум? Зато јер би прошли као у Ирској, а у Ирској знамо нису прошли.

Да ли су наши политичари свјесни тога што чине овом народу? Да ли су свјесни тога да ће уласком у ЕУ у врло кратком року сва добра пријећи у власништво бјелосвјетске мафије и да ће наш народ бити најамна радна снага, боље речено робови. Они нису свјесни да када власник плати порез на добит, остатак добити завршава ван граница РХ. 

Само ако је власник Хрват та добит се опет инвестира у РХ. Знам добро о чему причам, јер сам донедавно радио у страној твртци и знам колико новца је сваке године власник односио из РХ.

Што је то потакло све наше странке да у својим програмима готово сви (осим неких малих странака) имају улазак у ЕУ? Као једини логични одговор намеће ми се мисао да су купљени, јер богатој ЕУ (с великим осјећајем за проналажење златног рудника) није проблем подијелити нашим политичарима стотињак милијуна еура да би ови направили све што се од њих тражи. Њима инвестирати тај новац је као мени дати просјаку 5 куна.

Зар нитко не види да су водеће чланице ЕУ (Енглеска, Француска, Низоземска, Португал, Шпањолска и Њемачка), све од реда биле колонијалне силе, да су колоније освојили ратом, да су у тим ратовима поубијали милијуне људи и опљачкали све што се опљачкати могло?

Али све што су оружјем добили, оружјем су и изгубили. Сада имају музеје пуне умјетнина, злата, бјелокости и драгуља, али имају и издајнике (оне који су за њих ратовали у властитој домовини против властитог народа), који су им сада проблем (У Француској: Мароканци, Тунижани, Алжирци, Маури и. т.д.). Лондон има преко 50% обојеног становништва, а да не причамо о томе на што сличи Низоземска) и извор су криминала. 

Сада имају и једно велико искуство, па су поучени Аљаском, коју су САД купиле од Рускога цара дошле до закључка: што се отме оружјем, оружјем се може вратити, али што се купи, може се само купњом вратити, па су сада кренули освојити св ијет на нови начин: глобализацијом.

Прочитајте малу плаву књижицу ЕУ-а, која се зове Устав ЕУ-а, у којој све пише… И сада су те земље лансирале причу о глобализацији. Што се то крије иза глобализације?

 Глобализација је колонизација без испаљеног метка. И ми насједамо тим хохштаперима, који нас уче што је то демокрација, што је добро, а што је зло, а до јучер су сијали смрт широм свијета. Истријебили су цијеле цивилизације. 

Највећи демократи на овоме свијету, САД, донедавно су имали робове, а до јучер се нису возили у истим аутобусима са црнцима, док је Дубровачка република 1642. године донијела закон о укидању ропства, дакле у вријеме када је Сјеверна Америка још била енглеска колонија и није постојалакао држава (САД су оформљене као држава 1776. године). 

И сада им је тактика да жртву најприје баце на кољена (најчешће кроз финанцијска задужења), а онда долазе с ковчезима новца, одвјетницима и уговорима, па све вриједно кроз к ратко вријеме промијени власника, наравно за ситан новац, јер и краљ у пустињи, када умире од жеђи, даје краљевство за кап воде.

Ја јесам за ЕУ, али не ЕУ с оваквом политиком, политиком коју воде капиталисти, а не политичари.
  Каква је то политика када су капиталисти због своје грамзљивости, похлепе и непресушне жеље за што већим богатством свој капитал ради веће зараде пребацили у Кину (гдје радник ради за 1 $ дневно), а раднике уз чију помоћ су стекли тај исти капитал шаљу на бурзу, да би робу произведену у њиховим творницама у Кини допремили у ЕУ да је продају својим дојучерашњим радницима, који сада живе од социјалне помоћи. 

Тако су до сада уништили текстилну индустрију у ЕУ, обућарску индустрију, начели дрвно-прерађивачку индустрију, аутомобилску индустрију и. т.д.

Тврдим да оваква политика ЕУ није добра, да се базира само на капиталу, а за човјека више нитко не брине. Сада више није довољно радити радним даном што би рекли Загорци од ве до ве, већ је потребно радити и суботом и недјељом, али то само код нас, док ти исти центри у својим матичним државама недјељом не раде (Аустрија и Њемачка).

Но, та политика је политика резање гране на којој се сједи, јер када 50% радника у ЕУ заврши на бурзи, а друга половица више не буде могла плаћати социјалу радницима на бурзи, поново ће потећи крв потоцима. Да ли ће се то крвопролиће звати Октобарска или Француска револуција није битно, али то је с оваквом политиком ЕУ неминовно.

Богаташе у ЕУ код нас највише занима Славонска равница, извори питке воде и наша обала заједно с отоцима. Индустрија их не занима, то имају код себе у Кореји, Кини, Вијетнаму, Турској и Индији. Њих наша индустрија која им конкурира смета. Њу треба уништити. Погледајте само какав притисак раде на нашу владу у вези бродоградилишта. Наша бродоградилишта им сметају јер конкурирају Корејскима, која су у њиховом власништву. 

То оправдавају слободним тржиштем и заштитом тржишног натјецања. Кад смо већ код слободног тржишта, да кажем и то да је њихова теорија да све што није профитабилно, дакле што не може на тржишту опстати, треба пропасти. 

Али то правило важи само за неке, иако тврде да смо сви једнаки (све свиње су једнаке, само су неке једнакије, Орwелл), па питам се зашто онда сада у овој кризи нису пустили да пропадну све банке у ЕУ и САД-у, јер су по тој логици требале пропасти, зашто су аутомобилској индустрији дали финанцијску инјекцију, зашто је само Америка, да спаси своје господарство, жртвовала преко тисућу петсто милијарди УСД? Зар ми дотацијама не спашавамо своје господарство? 

Зар није боље да им помогнемо са два три милијуна УСД, него да ти радници заврше на бурзи, гдје ће коштати прорачун десетак пута више?

Дакле ми све слијепо вјерујемо тим бјелосвјетским лажовима.
Можда ћете рећи да сам прегруб у изношењу својих оцјена. Не нисам прегруб, ја сам очајан, могу ово писмо послати и у новине али оне га неће објавити.

Гоеббелс, Хитлеров шеф пропаганде је за ове данашње манагере пропаганде био дјечји вртић. Ови данас су ученици Америчког агресивног маркетинга рођеног у потрошачком друштву. Маркетинг, што је то уствари? 

Једна дефиниција каже да је потрошачко друштво изградило маркетинг, који је способан човјека увјерити да купи нешто што му не треба, за новац који нема (картицу). То пак значи да човјека треба наговорити да се што више задужи, јер је онда с њиме лакше владати. 

Ако човјек никоме ништа не дугује, тада си може пуно тога допустити, али ако дугује, за ауто, за кућу или стан, довољно му је припријетити отказом и човјек шути, јер ако остане без посла, остат ће без свега, а нитко не жели остати без егзистенције и добара која је стјецао мукотрпним радом, поготово када иза себе има обитељ, која је сваком раднику светиња.

Колико су лажљиви, сјетит ћете се и сами, када Вас подсјетим на обећања страних банака. Док нису имали приступ у РХ, онда су нас увјеравали да ако им отворимо врата, да ћемо имати камату исту као и у њиховим матичним државама (код њих је сада камата 3%, а код нас 13%). 

Када су ушли обећавали су тврткама, које пређу к њима из тадашњег СДК, да ће им платни промет радити бесплатно. Но наше твртке на то нису насједале, па су онда др. Шошић и др. Ђодан јавно попљували СДК, назвавши СДК комунистичким мастодонтом, који треба укинути (јер такво што не постоји нигдје у свијету), а пословне субјекте пребацити у пословне банке. 

Напокон су донијели закон који је твртке присилио да рачуне и новац пребаце у пословне банке, али тог часа више ниједној банци није пало на памет одржати обећање о бесплатном платном промету, штовише цијена платног промета је поскупјела отприлике пет пута. 

У тим истим банкама данас можете добити кредит за ауто, камион или било што друго произведено на западу у року пар сати до пар дана, док за рецимо фарму крава кредит ће наш сељак гањати пар година.

Наша власт је по мени учинила највећи пропуст 1992. године, када је у претприступним уговорима с ЕУ потписала да ће отворити наше тржиште еуропским производима и да ће продати банке. Тим потезом смо уништили домаћу индустрију, пољопривреду и тржиште новца – или речено шаховском терминологијом, поклонили смо противнику краљицу и топове.

 Да наставим са шаховском терминологијом: наша влада игра шах с ЕУ, а има знање почетника, који зна само како се вуку фигуре, док противник зна десетак потеза унапријед и унапријед зна гдје ће нас навући на танки лед и матирати, односно постићи све оно што су наумили.

За улазак у ЕУ најприје су нам увјетовали сурадњу с Хашким судом. Затим смо морали изручити генерала Готовину, па смо морали прихватити ЗЕРП, сада ћемо морати дати Словенцима 90% онога што траже и тако мало по мало, наједном ћемо се наћи на кољенима без хлача. Ако се само мало супротставимо, извући ће аса из рукава, а то је да ће преко ноћи затражити поврат свих дугова, што је овога часа око 50 милијарди УСД.

И што мислите што нас онда чека? Чека нас једино могуће, а то је увођење максималних пореза на све могуће и немогуће, од пореза на рогату стоку за сељаке, порез на вишак стамбеног простора, порез на викендице, ауте (неке од тих пореза већ имамо, али ће сада бити неколико пута већи), порез на порез – и до чега ће то довести? 

Довест ће до драстичног пада цијена некретнина и до опћег колапса у здравству, школству и трговини. И сада је јасно зашто ЕУ инзистира на брзом сређивању грунтовнице и земљишних књига.

Прошле године, наш бивши премијер је рекао да је Хрватска једна велика обитељ, с чиме се ја у потпуности слажем, само се питам да ли је у његову малу обитељ долазила полиција и центар за социјални рад радити реда или је тај ред радио сам, па се питам зашто му у великој обитељи ЕУ треба радити реда?

Надаље, многи бесплатни програми ЕУ су измишљени за то да припреме терен за дан Д. Нпр. програм по којем емисари ЕУ уче наше лумене како господарити друштвеном имовином, а за то им требамо дати попис друштвене имовине с процјеном вриједности. Да ли Вам то што говори?