Хитлеров командант убио Теслу?!

 

У ноћи 15. јула 1903. године, Тесла је својим изумима „запалио” небо над Њујорком, а сјај се разливао и над непрегледним пространствима Атланског океана. То је био само увод у оно што би вероватно уследило да Тесла није прекинуо са огледима.

 

Ради се о овоме. Напонска разлика између јоносфере и земљине површине износи око два милиона волти. Теслина замисао је била да се та разлика употреби за добијање електричне енергије и искористи у практичне сврхе. 

 

Наиме, како пишу „Новости”, одашиљањем различитих усклађених (хармонијских) титраја, Теслина кула би могла да уђе у међудејство са дуготалсаним учесталостима јоносфере и тако је испразни, као што се празне обични електрични кондензатори. 

 

Срећа је што је Тесла први дошао до тих сазнања и припремио људе да се заштите. Наиме, ако би се то пражњење извршило стихијски могло би доћи до стравичних последица које је сликовито описао др Велимир Абрамовић: 

 

„Из јоносфере одједном би се сручио високоенергетски стуб плазме великог пречника, можда и неколико стотина километара и све на том простору било би уништено, спаљено на начин како се у библијским легендама описује пропаст Содоме и Гоморе”. 

 

Међутим, Тесла није одбацио могућност да се огледи наставе кад за то дође време и о томе каже: 

 

„Мој пројекат био је одложен природним законима. Свет за њега још није био спреман. Био је исувише испред времена у коме је настао. Али исти ти природни закони на крају ће превладати и пројекат ће бити поновљен уз победоносни успех”.

 

Тесла је, иначе, усамљен и несхваћен, последњих двадесетак година свог живота провео радећи на теоријама и пројектима који су били далеко испред времена у коме је живео.

 

По др Абрамовићу, америчку армију су занимале неке од тих теорија и били су спремни да практичним пројектима провере њихову вредност. Један од њих је и „Пројекат Реинбоу”, познат као „Филаделфијски експеримент”. Он се може повезати са Теслиним наговештајима да се преко електромагнетних поља врши померање у времену и простору. Сврха пројекта је била да се бродови учине „невидљивим” за радарска осматрања.

 

На Принстон универзитету је 1933. године образован „Завод за напредне студије” у коме су водећи научници били Алберт Ајнштајн и Џон фон Нојман. Када је 1936. године „пројекат невидљивости” пребачен на Принстонски универзитет, Тесла је постављен за директора групе која је на њему радила. До 1940. године, извршене су успешне пробе на малим пловилима у војном бродоградилишту Бруклин. Тиме су створени услови да се оглед изврши са разарачем „Елдрич ДЕ-173”. Међутим, током развоја програма дошло је до озбиљног размимоилажења између Тесле и фон Нојмана. Наиме, Тесла је, свестан могућих опсаности за здравље и по живот, био против присуства посаде на броду за време огледа. Тим поводом дошло је у марту 1942. године до свађе са фон Нојманом, после чега се Тесла повукао из пројекта невидљивости. Десетак месеци после тога Тесла је преминуо на православни Божић, 7. јануара 1943.

 

Као млади сарадник, Ал Биелек је учествовао у „пројекту невидљивости”. Он тврди да је Тесла уморен „јер је много знао”. Са убиством је повезан и Хитлеров најспособнији комадант јединица за посебне намене, Ото Скорцени. Између осталог он је организовао хапшење Хортија у Мађарској и успешно спасавање Мусолинија у Италији.

 

После рата дозвољено му је да несметано борави у Франковој Шпанији. У својим сећањима Скорцени пише да је лично убио Николу Теслу, угушивши га јастуком. Ову сумњиву тврдњу, нациста поткрепљује причом да је више пута подморницом долазио и искрцавао се у Америку.

 

Ипак преовладава мишљење да је Тесла умро природном смрћу о чему доктор Абрамовић каже:

 

„Сама Теслина смрт била је нека врста његове личне свечаности и више је личила на свесно пресељење душе у други план постојања, него на смрт неког обичног славног човека, збуњеног и уплашеног пред самоослобођењем. На два дана пред час пресељења душе, Тесла је престао да ради и затворио се у хотелску собу тражећи да га нико не омета. Када су директор хотела и собарица најзад ушли, затекли су га елегантно одевеног како лежи мртав руку прекрштених на грудима, потпуно спреман за одлазак...”

 

У низу занимљивости о Тесли, посебно је загонетан разлог прикривања важних појава из његовог живота. Проучавајући ту област др Абрамовић је дошао до неочекиваних открића. Он сматра, како пише у „Трећем оку”, да је од јавности намерно склоњен знатан део Теслиног научног рада, затим његов лик на филму, снимак гласа и једини портрет.

 

Загонетку продубљује неколико података. Рецимо, Тесла је више пута сниман, а најдуже 1936. године, када је урађено три и по сата живог звучног филма поводом његове осамдесетогодишњице. У јавности нема ни Теслиног гласа, мада је он радио баш код Едисона и био је један од првих људи на свету који је могао да користи звучни запис. Нема ни портрета који је насликала грофица Сент Параљи, признати портретиста најпознатијих Американаца тог доба.

 

Доктор Абрамовић даље сматра да хиљаде физичара у свету „све своје наде полажу у оживљавање Теслиних замисли и његових техничких решења која би требало да доведу до овладавања временом у психолошким, биолошким и физичким процесима”.