Читав регион је на ивици пламена

Одлуком да редукује ентитетско гласање, високи представник у Босни и Херцеговини Мирослав Лајчак отворио је најозбиљнију кризу у БиХ у постдејтонском периоду. Док из ОХР-а стижу тумачења да је ријеч о бенигним мјерама с циљем «побољшања функционалности државе», а из Републике Српске реакције да је ријеч о флагрантном насиљу над уставним уређењем земље, проф. др Емил Влајки у разговору за «Нови Репортер» указује на знатно крупније димензије, које се «ваљају иза брда», током заоштравања на релацији Лајчак - РС: «Наравно, то није измислио Лајчак. Он се налази у БиХ свега неколико мјесеци и нема појма ни о чему. Лајчак је марионета и спроводи политику која му је сугерирана. Али, у сваком случају, то што је Лајчак урадио представља свињарију и срамоту. Његова одлука радикално мијења позицију Републике Српске унутар Босне и Херцеговине и усмјерена је на то да се практично све функције РС пренесу у Сарајево, односно, на страну два већинска народа у Федерацији БиХ, а прије свега под контролу Бошњака. Реакција политичког естаблишмента РС апсолутно је исправна. Ако је точна Лајчакова тврдња да се ништа не мијења, зашто су промјене уопће настале? Када би оне биле прихваћене, држава би функционирала на унитарном принципу. Али, то не би била класична грађанска унитарност, већ модел који би се заснивао на бројчаној предности једног народа над другим народима. Никаква објашњења не могу демантирати чињеницу да је Устав промијењен, а интерпретације су данас овакве, а сутра онакве. Ако би Република Српска пристала на то, онда би она практично аминовала промјену Устава на штету тог ентитета.»
 
•        Високи представник у БиХ често понавља да је алтернатива његовим потезима - изолација. Колику тежину за РС има та врста аргумената?
- Влајки: Што онда не премјесте све функције у Бањалуку, а не у Сарајево? За њих је реално све што они желе наметнути, иако управо то нема везе са реалношћу. Термин «изолација» најобичнија је глупост. Као да нисмо већ довољно изолирани - имамо окупирану земљу, у којој страна администрација доноси законе на силу и смјењује људе без икаквог разлога. Све док је једна земља окупирана, она не може бити унутар цивилизацијских токова. Умјесто да неком попује, тзв. међународна заједница, која обухваћа 20 посто свјетског становништва, могла би погледати што се догађа на њеном терену и ту правити ред. У суштини, они су све «замијесили» у БиХ. Сад се праве Тоше и причају да наводно стварају мир и прогрес, иако је једино што раде - експлоатирање цјелокупне земље и приватизирање свих досадашњих друштвених богатстава, с циљем да од Босне и Херцеговине направе комплетну колонију. Значи, они су изолирали БиХ, са свјесном намјером да је колонизирају и да задрже окупацију над њом. Каква је, онда, та изолација којом се пријети?
 
•        Гдје Лајчаков покушај мајоризације може да усмјери РС и БиХ?
- Прегласавање једног народа већ је довело до тешког сукоба 1992. Надам се да ће бити довољно интелигенције да се то не понови, али, нисам превише сигуран да је тако, јер мислим да у сваком лудилу има неког система. Како ствари стоје, могло би доћи до оружаних сукоба, ако се посљедње мјере покушају наметнути силом Републици Српској. Та политика, са којом су кренули, све више усмјерава РС ка интеграцији са Србијом, што се не би могло десити у ранијим околностима. Познато је да је Дрина, према споразуму на Јалти, предодређена да буде граница између Истока и Запада. Међутим, пошто Лајчак и његови наредбодавци форсирају рјешења која провоцирају здрав разум и људско достојанство, то значи да желе да наметну бошњачку управу на цјелокупном територију БиХ. Све српске политичке странке у ентитету сугласне су да се то Лајчаку не смије дозволити. Ако такозвана међународна заједница покуша да то учини са својим трупама, онда ће доћи до борбе, нема никакве дилеме. Наравно, надајмо се да се то неће десити, али ће се такав расплет знатно теже избјећи, него што ће бити могуће смирити ситуацију.
 
•        Ко има веће шансе да буде побједник у потенцијалном сукобу?
Народ. Овај пут ријеч је о народу. Срби су на свим подручјима бивше Југославије већ деценију и по
демонизирани и угњетавани на разне начине, од одузимања територија па надаље. Постоји неки праг
достојанства испод чега вјеројатно ниједан народ не може ићи. Ја сам склон процјени да би садашња криза у догледно вријеме могла резултирати интеграцијом Републике Српске и Србије. Сматрам да истовремено заоштравање ситуације у РС и на Космету није случајно и да у свему томе постоји сувише коинциденција ако гледамо ствари без трагања за позадином. Међутим, у политици не постоје случајне коинциденције, и зато нас не би требало изненадити сазнање да је ријеч о умјетно изазваној кризи, која се може окончати тако што би српска страна на Балкану добила РС као компензацију за Косово. То није нова теза, али су догађаји нови.
 
•        Како ће, по вашој процјени, током наредних мјесеци функционисати принцип «спојених посуда» између Косова, РС и БиХ?
- Мислим да ће Албанци на Косову ускоро прогласити независност. Наравно, то је претпоставка, али сматрам да ће се она врло брзо јасно очитовати, почевши од 10. децембра. Нажалост, ту новокомпонирану и, са становишта међународног права, нелегалну државу, признаће највећи дио европских земаља са САД на челу. Међутим, Срби који су остали на Космету неће дозволити да Албанци надвладају и сматрам да ће се они отцијепити од те неправне творевине. У овом часу, тешко је предвидјети шта ће бити иза тога, али ми се чини да је највећа могућност да ће доћи до оружаних конфликата на том подручју.
Сад долазимо до РС - сматрам да један дио храбрости руководства Савеза независних социјалдемократа произлази управо из чињенице да се приближава расплет на Косову. Исто тако, мислим да врх СНСД-а зна да се у овом часу може супротставити високом представнику на начин на који се супротставља, због тога што ће инсистирање ОХР-а на провођењу посљедњих мјера револтирати популацију у РС, а она је већ довољно револтирана. Собзиром на балкански контекст, тзв. међународној заједници не би требало да буде у интересу да ствара ново жариште, поред косметског, гдје ће тензије кулминирати за мјесец и по дана, имајући у виду акт отцјепљења и његове посљедице. Правити оно што је Лајчак направио, унутар једног таквог контекста, против је здравог разума.
 
•        Ипак, у протеклим годинама ирационалне ситуације нису биле ријеткост.
- Очито је тзв. међународна заједница има намјеру да од БиХ направи бошњачку земљу, бар што се тиче управних функција. Међутим, и у тим околностима, они морају знати да се покушај провођења једне такве тенденције у пракси неће моћи мирно отрпјети. Због тога може планути читава регија, ако дође до сукоба унутар Космета након проглашења независности. Значи, могуће су двије варијанте - или су они који су Лајчаку суфлирали да овако поступи - глупи, будући да игнорирају цјелокупан геополитички контекст на Балкану, или су врло интелигентни.
Дакле, или је неко ко води глобалну политику на Балкану толико глуп да изазива конфликтну ситуацију у РС, у моменту када је она већ врло бременита унутар Србије, на Космету, или неко то намјерно ради. Ја сам више склон тези да се то намјерно ради, имајући при том у виду моје раније процјене да Америка стопира уједињење Европе. С тим циљем, Вашингтон је провоцирао серију ^балканских ратова, подржавајући сецесионистичке снаге тамо гдје им то одговара, а на другим мјестима унитаризам, тамо гдје им такав модел одговара. Претпостављам да су они намјерно дали Лајчаку упуте да покрене кризу у БиХ, да би сукоб на балканском подручју био што жешћи, јер то савршено одговара Великом Брату.
 
•        Постоје ли фактори који не одговарају Вашингтону?
- Да се није појавио Владимир Путин, са својим отпором тзв. новом свјетском поретку, питање Космета било би одавно ријешено у складу са америчком политиком. Значи, Путин је та интервенирајућа варијабла, која је одједном преокренула ситуацију у потпуно другом правцу. Зато се сад налазимо у стању другог хладног рата, како сам га ја назвао. Дакле, ако Американци кажу: «На Космету треба урадити то и то», Руси одмах кажу: «Стоп, то није то». Ако Лајчак, слушајући Американце, каже да треба урадити одређене ствари у БиХ и РС, онда присуствујемо брзим реакцијама руских представника на Балкану, што смо могли да видимо у претходним данима, кад су саопштили да Лајчака и ОХР треба замијенити европском мисијом.
Руси су свјесни да ОХР практично извршава америчке циљеве. И у осталим дијеловима планете је тако – ако Американци показују намјеру да нападну Иран, ради лажне или стварне нуклеарне опасности, Русија одмах договара посјету предсједнику Ирана. Дакле, води се отворени хладни рат, чији је првенствени узрок био најава САД да ће поставити нуклеарни штит у Чешкој и Пољској, што је у суштини «анакондин обруч», огромна змија око Русије. Пошто је Вашингтон видио у ком правцу иде Путин, они би сад вољели да је на његовом мјесту неки Горбачов или Јељцин, значи, политичари који су, нажалост, уназадили Русију за бар неколико десетљећа, али од тога нема ништа.
 
•        Какво мјесто имају Срби с обје стране Дрине у том мозаику америчко - руских односа?
- И у РС и у Федерацији постоје врло јаке снаге које желе да Босна и Херцеговина као цјелина уђе у НАТО. Мислим да су те снаге сада доминантне на овом подручју. Али, не искључујем могућност да се промијени такав однос снага, што се већ догодило у Србији. Тамо је до прије неколико мјесеци била доминантна струја Бориса Тадића, која заговара улазак државе у НАТО. Међутим, Американци су почели отворено изјављивати да подржавају независност Косова. Пошто није било ниједне релевантне странке у Србији која би то прихватила, на концу је побиједила линија Војислава Коштунице, који је рекао: «Европа - да, НАТО - не». Нажалост, бојим се да у овом часу у БиХ нема струје која би заузела такав став, јер доминира пронатовско опредјељење. У таквим околностима, може се десити да Србија уђе у зону утицаја Русије, а да БиХ остане у интересној сфери Запада и НАТО-а. То би могло имати за трагичну посљедицу ситуацију у којој су Срби из РС супротстављени Србима из Србије. С друге стране, постоје поприлични изгледи да се запали читаво подручје. Ако тзв. међународна заједница буде довољно глупа и тврдоглава да инсистира на овлаштењима која значе прегласавање једног народа, онда се геостратешка ситуација може окренути према тешким војним конфликтима непредвидивих димензија, у које би била умијешана РС.
 
•        Не остављате превише простора за смиривање конфликта?
- Ситуација је врло јасна: Лајчак, као инструмент Америке и Запада, жели да наметне одлуке које РС директно стављају у слугански положај у односу на остала два народа. Руководство РС одговорило је да то не прихваћа. Да би високи представник и његови наредбодавци осигурали примјену својих мјера, морају да посегну за силом. Шта могу урадити? Једино могу послати трупе Еуфора, да још више и упечатљивије окупирају подручје РС и БиХ. То им је рекао и Милорад Додик, у чувеној реченици: «Изволите, пошаљите трупе ако вам се не свиђа наше одбијање». Ако они сад одустану и кажу: «Јао, ми смо се забунили, нисмо баш тако мислили, неће бити ништа од тог закона», одоше до ђавола, нико их више неће узимати за озбиљно.
Преостаје им да покушају војним снагама. Зато је очување полиције РС било толико важно, да се супротстави евентуалном таквом чину. Ја сам увјерен да је полиција у Републици Српској спремна на обрану ентитета. Дакле, у контексту два елемента о којима сам говорио - хладног рата и косметске кризе, то све може планути.
 
•        Да ли су утемељене процјене да су и званични Београд и западни центри моћи заинтересовани за подјелу Косова и Метохије на српски и албански дио?
- То је Коштуничина теза. Као некакав реалиста, Коштуница сматра да је боље добити нешто, него ништа. Ја мислим да Русија сада има чврсту позицију и да ће она пружити сваку могућу помоћ, укључујући и војну, за обрану интегритета Србије.
 
•        Подразумијева ли тај интегритет само сјевер Косова или читаву покрајину?
- Ту настају геостратешки проблеми. Ако би се одвојио сјеверни дио Космета, то би можда било максимално 20 посто територија, не вјерујем чак ни толико. То није много, али, на глобалном геостратешком плану то значи да се може дијелити и Украјина, гдје је однос проруског и унијатског становништва 50:50. Иста је ситуација у неколико република бившег СССР-а са високим процентом руске популације. Према томе, тзв. међународна заједница не може дозволити подјелу Космета. То не одговара ни Албанцима, не само због тога што би имали 20 посто територија мање, него зато што они аспирирају и на подручје јужне Србије. То би, практично, спријечило даљњу експанзију Албанаца према сјеверу, тако да се већ појавила нека фантомска «Албанска национална армија», АНА, како то обично бива. Мислим да њима та опција, имајући у виду разлог који сам споменуо, не пада на памет. С друге стране, ја сам увјерен да Срби са сјевера Косова никад неће дозволити да живе под албанском влашћу, чак и ако Влада Србије не буде хтјела да аминује њихово одвајање. Ако то буде албанска држава, они морају бјежати, ту нема никакве дилеме. У Србији у тешким увјетима живи готово милион избјеглица са простора бивше Југославије. Срби су већ бјежали из Хрватске, Босне, са Космета, а сада им се опет припрема иста перспектива. Доста је више бјежања.
 
•        Може ли се актуелна Влада Србије третирати као хомогена категорија, када је ријеч о политици према Косову?
- У овом часу води се интензивна борба између двије струје. Једна је проамеричка, а друга пропатриотска, шта год се под тим подразумијевало. Тадићево крило се, наводно бори за Космет, али, поготово у посљедње вријеме, они гласно говоре да никад неће употријебити силу за Косово. То је срамота. Народ је увијек имао одлучујућу улогу у таквој врсти конфликата и зато мислим да ће Коштуничина струја побиједити, а да ће изгубити проамеричка струја, деценијама плаћана да се ничему не супротставља. Самим тим, када се српски дио Космета одвоји од албанског дијела Косова, то уопће неће бити одвајање, јер је, по резолуцији 1244, Космет саставни дио Србије.
Према томе, они се не одвајају, него и даље, правно гледано, остају унутар своје матичне земље. То што ће им силом одузети други дио Косова, то ће бити фактичко стање, али очито никад неће бити признато у Србији, јер тамо нити је ко спреман, нити смије да нешто такво прихвати. Запад је направио стратешку грешку кад је дирнуо у Косово. Дирнули су у једну светињу, коју чак и они Срби са другачијим политичким схваћањима доживљавају као дио њихове хисторије и идентитета. Нема ниједног Србина у Србији који би икад могао признати окупацију Косова. Они су направили тешку психолошку грешку што су дирнули у Косово. Ту је био праг достојанства, то је нешто испод чега се не иде. Можда Срби могу трпјети и бомбардирање и демонизацију, што год хоћете, али се не могу одрећи Косова. Читава проамеричка братија у Србији: Борис Тадић, Горан Свилановић, Небојша Човић, Вук Драшковић, Вук Јеремић и остали, изгубиће ту битку.

Биографија:  Емил Влајки

Влајки је одрастао у Сплиту. У Загребу је завршио факултет политичких наука и економски факултет, а магистрирао и докторирао политичке науке у Паризу. Био је професор политичких наука у Сарајеву до 1993. године и професор на више свјетских универзитета (Јејл, Леувен, Монтреал, Лавал, Отава). Аутор је десетак књига из филозофско-политичке есејистике, објављених на више језика. Више од десет посљедњих година живио је у Канади и Француској, а од 2005. предаје на Независном универзитету за политичке и друштвене науке y Бањалуци.
ДМ: У политици не постоје случајне коинциденције, и зато нас не би требало изненадити сазнање да је ријеч о умјетно изазваној кризи, која се може окончати тако што би српска страна на Балкану добила РС као компензацију за Косово. То није нова теза, али су догађаји нови.