Ветар за одабране
Дуго се говорило да кроз Горњачку клисуру могу да прођу само река Млава и ветар горњак. Онај за кога се никад није знало да ли силази са брда, или се уз њих пење. Касније, војске и пустињаци створили су овде своја утврђења и духовна боравишта. Први, да би осигуравали пут од Београда према Видину, а други да би нашли духовни мир у крају „окруженом мистериозно-свечаном тишином“.
Данас, улазећи у Горњачку клисуру путем од Петровца на Млави према Жагубици, изнад пута, сачувани су и конзервирани остаци некада великог духовног центра, манастира Благовештење. У њему је боравило од четрдесет па до четири стотине монаха, који су често „споможеније от росискаго двора добивали“.
Легенда каже да се на овом месту, у стени првобитно налазила испосница светога Саве. Према предању, које је забележио Феликс Каниц, „у њој је живео и молио се велики светитељ, ту је бучној Млави наметнуо нему тишину, да му не смета кад чита свете књиге и отада она тамо тече мирно и бешумно, с површином као огледало”... Сматра се да је ова испосница доградњом касније претворена у манастирски храм посвећен Благовештењу пресвете Богородице. Ктитор је био деспот Стефан Лазаревић, који је овде имао и своју резиденцију, а број становника кретао се и до четири стотине. Постао је ово још један центар у коме су се писале и преписивале књиге, под окриљем Ресавске школе манастира Манасије.
Оскудни записи помињу овај манастир први пут 1420. године, говорећи о калуђеру Висариону, становнику ове светиње, па се на основу овог и осталих података сматра да је подигнут крајем 14. и почетком 15. века. О деловању манастирског братства и његовој судбини за време бурних дана кроз које је пролазило ово подручје мало се зна. Остаје само чињеница да су и овај, као и многе друге манастире, Турци опљачкали и порушили. Стога и Јоаким Вујић. путујући клисуром Млаве, записа о овом манастиру: „Манастир Свјатоје Благовештеније стоји у једној високој, каменој стени, пак има само једна врата. Церква је изнутри сва измолована, и то казати се може, да је то једна особито лепа церква била, јербо молерај и данашњи дан лепоту своју содержи. Равним образом и овај су манастир Турци попалили и порушили.”
Светиње на улазу у Ждрело браничевско (како кнез Лазар назива Горњачку клисуру), стара Митрополија, где су се тридесет година штампале књиге и пред којом су део српске властеле и црквени великодостојници поздравили крсташе, манастир Горњак, задужбина кнеза Лазара и пребивалиште преподобног Григорија Синаита, многобројна именована и безимена утврђења, говоре да су река Млава и симбол овога краја, ветар горњак, отварали видике и показивали само њима знане путеве, не само војскама и путницима, већ и оним одабраним, који су кроз векове преносили духовност и веру у опстанак.
- Извор
- Магазин
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Исхрана на радном месту је један од кључних фактора који утичу на продуктивност, здравље и опште задовољство запослених. Квалитетни оброци не само да пружају енергију неопходну за рад, већ...
Председник Александар Вучић изјавио је да му је потврђена вест да за неколико дана САД уводе комплетне санкције против Нафтне индустрије Србије (НИС) због руског власништва. Кад је нека...
Руске снаге извршиле су комбиновани удар на објекте енергетске и војне инфраструктуре на територији под контролом кијевског режима.
Остале новости из рубрике »