Отворено писмо Тадићу: Немаш право да причаш о бебама

 Господине Борисе Тадићу, председниче државе Србије,

Ових данас сте се зарад својих интереса и интереса коалиције коју предводите, опет маскирали: овог пута сте постали „љубитељ беба“. Најављујете 2012. као „годину беба“, и верујете да ће неко опет поверовати у Вашу лаж, као што Вам је поверовао 2008. године, када сте безочно слагали да ћете, ако Ваша странка буде на власти, запослити 200 хиљада људи. Своју лажљивост сте доказали стварношћу у коју сте нас увели: уместо да запошљавате људе, без посла и хлеба сте оставили 250 хиљада несрећника, од којих су неки, можда заведени Вашим лажним осмехом средњошколског психолога, гласали за коалицију којој сте на челу. Но, пошто верујемо да је много више оних који су прозрели (и презрели) Ваше лажи, обраћамо Вам се, јасно и гласно, као и увек.
 

Г. Тадићу, какве Ви везе имате са бебама?

Године 2011. је у Србији спроведен попис. По њему, мање нас је 400 хиљада него што нас је било 2002. Овај геноцид (јер друге речи нема да се опише губитак нашег становништва) збио се, између осталог, и у доба Вашег председниковања, које већ осам година разара Србију. Не можете се извлачити на Милошевића и његове ратове: он није био на власти кад се овај геноцид (који и данас траје) дешавао; под Вашом диригентском палицом из Србије сваке године ишчезне преко 30 хиљада људи више него што их се роди (град величине Горњег Милановца). Наравно да то није случајно: као слепи поклоник приче о томе како Европска Унија нема алтернативу, Србију сте увели у лудило дивљачког либералног капитализма, разарајући све што се разорити може, остављајући људе без посла, хлеба и наде, и непрестано мантрајући своју ЕУ мантру која нас је довела довде. Сећате ли се како сте претили национално оријентисаним странкама после избора 2008. да ћете их „демократским путем“ спречити да формирају владу која ће нас вратити у деведесете? Сада, четири године после тога, као задушна баба (или, што би Црњански у „Сеобама“ рекао за грофа Беренклау, као „баба којој се смучило“) идете по Србији и причате како ће нам 2012. бити још тежа, и како треба да се на то спремимо; дакле, спремате се да нас уведете у још горе стање него деведесетих година 20. века (када се србски народ борио да остане свој на своме у антисрбском рату за југословенско наслеђе, и када смо били изложени НАТО санкцијама и НАТО бомбама), и нимало гриже савести не осећате што сте пре четири године лагали, обећавајући бирачима печене шеве са ЕУ плавог неба попрсканог ЕУ жутим звездама. 

И Ви бисте сад да бринете о бебама, Ви и Ваши гаулајтери, који су урнисали Србију и вратили је у камено доба (ох, да, заборавили смо мост на Ади, којим би НАТО трупе требале да путују на Блиски исток, зар не?), Ви, због којих млади људи не могу ни да се жене, ни да се удају, јер немају од чега да живе и немају где да живе, него их родитељи-пензионери издржавају до 35–40 године живота, а време проводе у родитељским становима и кућама, ако негде нису одмаглили „трбухом за крухом“? Ви, г. Тадићу, и Ваши политички сарадници, јеремићи, стефановићи, ђелићи, динкићи, јелашићи, пајтићи, чанкови, драшковићи, бајатовићи, дачићи, мркоњићи, маловићке, петровићи и наравно, кумићи-шутановци, и ваши другари, шапери, крстићи, туцкови и ђиласи, незасите тајкунске чељусти нашег јада и беде, Ви, Ви да бринете о бебама? Срам Вас било!

Знате ли Ви, г. Тадићу, колико данас КОШТА ОПСТАНАК ЈЕДНЕ БЕБЕ? Знате ли колико су кашице и сокићи (ми ћемо Вам рећи: од сто до две стотине динара ПО КОМАДУ)? А колико су памперс пелене? А колико кошта основна опрема, од кревеца до колица? Не знате? Наравно да не знате. Ви и Ваше партијске колеге имате толико да то уопште не мора да Вас занима, док људи у Србији, ако уопште раде, раде за плату од 200 до 400 евра (и ко има 400 евра, тај је „виша средња класа“ ), и с муком се довијају да једно или двоје деце подигну и од њих начине људе. Ваша комшинка, Иванка Јелесић (60), дочекала је, рецимо, овогодишњи Божић са својим сином Димитријем, оболелим од рака, тако што је спремила 300 грама пасуља и отворила конзерву сардине. Жена је на послу провела пун радни век, и зарадила пензију од 12 000 динара, од које не може да живи (Ало, 8. јануар 2012). А у Србији је 700 хиљада сиромаха („Блиц“, 6–7. јануар 2012). За то време, Ваш коалициони партнер, Душан Бајатовић, месечно прима 1 246 675 динара. Члан Ваше странке, Александар Влаховић, има СЕДАМ СТАНОВА („Правда“, 24–25 децембар 2010). Ваш коалициони партнер, Бранко Ружић, један од челника СПС-а, носи „ролекс“ сат вредан 10.000 долара („Курир“, 4. јануар 2012). За то време, народ тоне у велику беду. А како Ви најављујете, будућност ће бити још црња. Какве онда Ви имате везе са бебама, г. Тадићу?

Да ли отимате нашу децу?

Шта ће уопште Вама бебе? Па, Ви доносите законе који родитеље бацају у очај, одузимајући им право на родитељство. Ево, Ваши су ових дана пљунули у лице родитељској Србији преднацртом Закона о правима детета, којим се свако физичко кажњавање детета изједначава са злостављањем, и прети се одузимањем деце од оца и мајке које су дете шљицнули по гузи да се не би опекло у додиру са врелом пеглом или рерном. Тим безаконим законом сте предвидели да деца могу да туже родитеље ако им не дају џепарац, да могу да оснивају удружења грађана и воде политички живот, да имају право да забране увид у здравствени картон оцу и мајци чим напуне 15 година живота (да ли су Вам стручњаци за депопулацију Србије шапнули на уво да девојчице управо од 15 до 18 година масовно врше абортусе, чега је најчешћа последица неплодност?), а предвидели сте и апсолутну заштиту „права“ деце која су „припадници сексуалних мањина“, чиме показујете да је овде хомосексуализам повлашћена полна оријентација.

Да ли Вам је неко можда објашњавао да су хомосексуалци у извесном броју случајева педофили, и да педофили у САД, преко свог удружења NAMBLA (North American Man Boy Love Association) са све већим изгледима на успех траже легализацију педофилије (то је доказао и учесник Ваше „параде поноса“ у Београду, октобра 2010, Холанђанин Ван Дален, пријатељ Вашег саборца у области људских и мањинских права, Чиплића, који је успео да легализује учешће деце у таквим парадама по „земљи лала“, и кога је једна мајка тужила за хомосексуални насртај на њеног сина)? С обзиром да Ваши саподвижници, попут Зорице Мршевић, која је била помоћница Вашег омбудсмана за „родну равноправност“ већ пишу књиге о чарима хомосексуалних брачних парова који усвајају децу, да се можда Ви зато не залажете за што више беба у Србији? Пазите, логика је проста: одузмеш дете хетеросексуалном брачном пару и даш га хомосексуалном брачном пару, који ће га волети и старати се о њему?

Ваша власт је свим силама, и на свим нивоима, уместо породичних вредности, пропагирала хомосексуализам и гонила медијски (а неке и полицијом и судом) све оне који су се за породичне вредности залагали, и идеологију хомосексуализма тумачили као још један фактор биолошког и духовног разарања Србије. Министарство културе, на чијем челу је био Ваш једномишљеник, чувени Титов глумац Воја Брајовић, крајем 2007. је, са преко 26.000 евра, подржало сајт геј организације „Квирија центар“, са циљем доприноса развоју толеранције, „правовременом и објективном информисању и медијском плурализму“. На том сајту су се, између осталих, могли наћи текстови типа „Историја аналног односа“, „Пушите као порно звезда“, или упутство „Како орално обрадити уд партнера“. На том сајту су ругања Србској Цркви и Косову и Метохији као срцу Србије. После Воје Брајовића, нови министар културе, Небојша Брадић, наставио је да подржава овај сајт. Колико сте пара узетих од пореза овом ојађеном народу уложили у кампању за обнову породичног живота и рађања деце (ако се изузме оно што доноси паре Вашем другару Ђиласу, а зове се „Време је за бебе“, ми таквих програма углавном, на нашим медијима, ни немамо)?        
Да ли Ви, г. Тадићу, знате колико се деце годишње у Србији разболи од тешких тумора који су последица НАТО бомбардовања 1999. године? Не знате? Па отидите на онколошка одељења наших болница, и дечјих болница, и видећете. Шта сте предузели тим поводом? Зна се: Ви и Ваше мило кумче, ШуНАТОвац, хоћете да нас уведете у НАТО. О томе сте сами писали у предговору за књигу Бојана Димитријевића, „Југославија и НАТО“ (Београд, 2003, стр. 5–6), када сте (гле, чуда - беше то доба интензивног уништавања нашег оружја и ратне технике!) били министар одбране СЦГ. Тада сте писали: „Евро-атлантске вредности су и наше вредности /.../ НАТО више није непријатељ, него део наше безбедносне оријентације. Ми јасно улазимо у систем колективне безбедности, на чијем челу је НАТО“. Да ли сте се тада сетили свих оних беба које је НАТО ранио 1999. године? Да ли сте се сетили мале Милице Ракић?

Вама је промена пола важнија од лечења деце

Какав је однос Ваше власти према деци, најбоље говори ова вест: Министарство здравља је најавило да ће 2012. платити 25 операција промене пола, док ће за лечење ретких болести, углавном деце, издвојити средства за само седам случајева. Председница Удружења за ретке болести „Живот“, мајка мале Зоје, оболеле од Батенове болести, не верује ни да ће то седморо оболелих добити било шта од државе: „За оболеле од ретких болести нема никакве наде. /.../ Ми немамо лекове за епилепсију, немамо пелене за децу, немамо специјалну храну. Сами купујемо тубе које им се уграђују у стомак, а једна кошта 150 евра. Купујемо лекове на црно, мајке немају боловање, деца немају боце са кисеоником“ („Прес“, 4. јануар 2012).

Дакле, господине Тадићу, оканите се беба, јер са њима немате никакве везе, осим оне најјадније, демагошко-политикантске: беби-акције су Вам потребне да бисте ућарили још који политички поен, да бисте још мало нашминкали мртваца своје ЕУ приче. Али, то је много мртав мртвац, мртвији од Јосипа Броза и Кардељевог самоуправљања. И много смрди, макар га купали у Диоровим парфемима. Док год људи попут Вас и Ваших буду на власти у Србији, она ће трпети геноцид, и на сваком попису биће нас све мање и мање. Ево, сад, баш кад славите рођендан, најзад размислите о томе да Вам је време да одете у пензију, и да заборавите да сте икад били председник Србије. Она је вас већ заборавила: постали сте прошлост, верујући да сте будућност.
                        
„Двери“ су покрет за живот Србије, и трудиће се да то и докажу, пре свега борећи се за породицу и породичне вредности, а против беле куге која је завладала Србијом у време Ваших мандата. Ово писмо Вама, писано у име живота Србије, последњи је покушај да Вас подсетимо на речи једног мудрог човека да је теже бити човек него министар – или председник једне странке и једне државе. Будите човек, и престаните да председникујете, тобож у име „бољег живота грађана“. Поднесите оставку јер је Ваша политика поражена и пропала.

Живот, сваки живот, а камоли истински бољи живот, је негде другде, а не тамо где сте ви!