Траже саслушање Ане и Мила

  Опозиција ће наредних дана иницирати покретање парламентарне истраре и са 27 потписа посланика тражити да Скупштина установи посебно тијело које би се бавило истрагом о корупцији у приватизацији Телекома. Ради се о комисији која би била привременог карактера, али са ширим овлашћењима од постојеће парламентарне комисије, која има ограничен мандат у контроли поступка приватизације. Како сазнаје „Дан", тим поводом је одржан састанак челника опозиционих парламентарних странака, на којем је усвојен закључак о неопходности формирања тијела које би се могло бавити истражним радњама у афери „Телеком". Нова и Покрет за промјене усагласили су све детаље око иницијативе, а постоје најаве и из Социјалистичке народне партије да ће прихватити такав предлог.

Оцијењено је да црногорско тужилаштво није урадило ништа у том предмету. Из више извора нам је потврђено да ће Нова иницирати формирање тог скупштинског тијела, јер је њен предсједник Андрија Мандић на челу комисије за контролу приватизације. Опозиција ће тражити да се током парламентарне истраге саслушају сви актери афере: Ана Коларевић, Олег Обрадовић, Миодраг Ивановић и Милан Перовић, као и тадашњи министар финансија Игор Лукшић и бивши премијер Мило Ђукановић. Представници опозиције ће покушати да прошире мандат посебног скупштинског тијела које ће се бавити истрагом, јер тужилаштво, по њиховој оцјени, не ради свој посао.

Према скупштинском пословнику, за иницирање парламентарне истраге потребно им је 27 потписа посланика, а за прихватање иницијативе неопходан је 41 глас у парламенту. У разговору са више посланика добили смо потврду да ће иницијативу Нове подржати све опозиционе партије. Ако иницијатива прође у парламенту, посебно ће инсистирати да званично, у име државе, затраже документацију у вези са афером „Телеком" од Окружног суда у Њујорку, Министарства правде САД, тужилаштва СР Њемачке, као и од мађарских институција.

То не би биле појединачне акције било ког посланика, странака или опозиције, већ институционална сарадња међу званичним државним органима. Ово би био први случај успостављања парламентарне истраге, а очекује се да би на челу одбора био Мандић, као предсједник парламентарне комисије за контролу приватизације. Опозиционари ће инсистирати да саслушања и истраге буду јавни.

Сличан модел постоји у неким европским државама, али и у америчком конгресу. Саслушани би кривично одговарали за лажно свједочење и били би дужни да одговоре на сва питања. Представници опозиције су планирали и да остваре контакте са свим релевантним међународним институцијама које им могу помоћи да се до танчина испита ко је све узео паре и примио мито током приватизације Телекома. Резултати истраге до којих би дошли посланици током парламентарне истраге не би били обавезујући за тужилаштво, али би свакако могли да изврше додатни притисак да се ова ствар доведе до краја. Нешто слично је урађено када су коалиција „Заједно за Југославију" и ЛСЦГ формирали комисију у вези са наводима „Национала", када је прикупљена обимна документација која је послужила за утврђивање конкретне одговорности о шверцу цигарета на простору бивше СРЈ.

Америчко министарство правде и тамошња комосија за хартије од вриједности СЕЦ 2006. су покренули истрагу против Мађар телекома због кршења Акта о корупцији у иностранству (ФЦПА), током које је утврђено да су оптужени функционери подмитили владине званичнике у Црној Гори и Македонији са укупно 12,2 милиона еура. Министарство се 29. децембра прошле године нагодило са Мађар телекомом и његовим власником Дојче телекомом. Плаћањем казне од 95 милиона долара је обустављен кривични поступак, то јест суспендован је до краја 2013. године.

Мађар телеком је у споразуму о обустављању гоњења у потпуности признао кривицу за подмићивање званичника црногорске владе и с њима повезаних лица у износу од 7,35 милиона еура, а преко четири уговора о лажним консултантским услугама. Прецизирано је  да је Мађар телеком након приватизације Телекома Црне Горе склопио четири лажна консултантска уговора са компанијама из Њујорка и Лондона преко којих су владини званичници примили мито. Практично идентични уговори склопљени су са фирмама са Сејшела и Маурицијуса, збирне вриједности 4,47 милиона еура, од 12. до 20 маја 2005. Њујоршкој фирми је уплаћено 580.000, како се наводи у налазу СЕКа, за „сестру високог владиног званичника која се бави адвокатуром", а на основу интеграције Телекома Црне Горе у корпоративну структуру Мађар телекома 6. априла 2005. Лондонски мито од 2,3 милиона еура исплаћен је преко два засебна уговора у периоду од 7. новембра до 27. децембра 2005. Ниједна фирма није обезбиједила консултантске услуге компанији.

Купопродајни уговор је потписан 15.марта 2005, а Мађари су званично преузели Телеком Црне Горе 1. априла. У истрази је утврђено да је Влада испрва одбила да пристане на услов купца за стицање доминантног већинског удјела. Међутим, крајем марта 2005. Мађар телеком је успио да стекне 73 одсто власнишгва но жељеним условима, али тек пошто су званичници обавезали Владу да исплати додатних 30 центи по дионици малим акционарима. Три од четири спорна консултантска уговора потписана су непосредно након договора са мањинским акционарима.

Тужилаштво тражи податке од САД

Црногорско тужилаштво је јуче, према незваничним информацијама, затражило од америчких власти податке и имена подмићених особа у афери „Телеком". Како је јавила ТВ Вијести, тужилаштво ће почети са саслушањима идуће седмице.

У међувремену, лидери Покрета за промјене и Нове Небојша Медојевић и Андрија Мандић разговараће данас са њемачким амбасадором у Подгорици Пиусом Фишером о афери „Телеком".

Процес против Штрауба, Морваија и Балога

Америчка комисија за хартије од вриједности (СЕЦ) саопштила је да се није нагодила са бившим функционерима Мађар телекома Елеком Штраубом, Андрашом Балогом и Танашом Морваијем, због чега против њих води парницу.

Правни заступник СЕЦа Роберт Доџ раније је за „Дан" појаснио да су по тамошњем закону дужни да покрену грађанску парницу против „грешних" чланова управе мађарске фирме у вријеме приватизације Телекома Црне Горе.

- Посједујемо документа и доказе на основу којих смо дошли до закључка да је Мађар телеком корумпирао више владиних званичника у поступку куповине Телекома Црне Горе. Комплетан материјал у вези са овим случајем јавности ће бити доступан након што се оконча грађанска тужба, рекао је Доџ.

Прецизирао је да би поступак против Мађара требало да буде завршен до краја године.

Контролно саслушање министра економије Владимира Каварића о продаји Телекома у парламентарној Комисији за контролу поступка приватизације заказано је за 20. јануар. На дневном реду сједнице тог тијела, којим предсједава лидер Нове Андрија Мандић, је само та тачка дневног реда. Мађар телеком је 2005. године за пакет државних акција платио 114 милиона ЕУР и скоро 23 милиона мањинским акционарима. Оптужбе за подмићивање за сада су негирали сестра бившег премијера Мила Ђукановића Ана Коларевић, тадашњи предсједнин одбора директора Телекома Олег Обрадовић, те директор телекомове кћерке фирме Монет Миодраг Ивановић. Обрадовић и Ивановић су у засебним реаговањима саопштили да нијесу одлучивали о продаји компаније него Влада, али да су потписали два од четири спорна уговора. Коларевићева је негирала да има икакве везе са овим случајем, да је у вријеме приватизације Телекома заступала интересе Телекома Словеније, те да је са колегом Николом Мартиновићем након приватизације била ангажована на преструктурирању Телекома, што је компанији омогућило уштеду од 300.000 еура.