Цептер даје један евро за шећерану

БЕОГРАД - Филип Јанковић Цептер понудио је један евро за 60,54 одсто власништва Фабрике шећера „Зрењанин“. Остатак од скоро 40 одсто је у рукама радника. Ова понуда није „оригинална“ јер је још 2002. године „МК комерц“ Миодрага Костића купио три војвођанске шећеране за девет евра. Цептер, бизнисмен српског порекла који је понуду дао преко швајцарске фирме „УБА холдинг“, спреман је да инвестира у зрењанинску фабрику 5,7 милиона евра, а прихвата и минималне обавезе из социјалног програма. То значи да неће бити отпуштања ниједног од 230 радника по основу технолошког вишка, а који већ две године, пошто фабрика не ради од 2005. године, нису добили ни динара.

У Агенцији за приватизацију, пошто им то забрањује процедура, нисмо могли да добијемо потврду или демант наше незваничне информације о понуди Филипа Цептера. Синдикат фабрике, тврди наш извор, пристао је на ову понуду, јер му је циљ да се шећерана покрене, да задрже посао и да им нови власник исплати заостале зараде.

Агенција за приватизацију саопштила је јуче да ће започети преговоре са „УБА холдингом“ као јединим понуђачем. Тендерску документацију откупила је и румунска фирма „Тендер“, али није дала понуду. На другом тендеру за ову шећерану, расписаном у јуну, држава је понудила на продају 11.817.714 акција које су поседу Акцијског фонда и 295.262 акције у власништву ПИО фонда. Информација да Цептер стоји иза једине понуде потекла је из Одбора за управљање зрењанинском шећераном.

Производња у фабрици обустављена је 2005. године када су у зрењанинском шећеру пронађени метални опиљци, али су у том предузећу тврдили да је ова афера „намештена“. То је некада била једна од највећих шећерана у бившој СФРЈ са производним капацитетом од 6.000 тона шећера дневно. Одлука државе да ову фабрику понуди на продају преко тендера, што је иначе уобичајено само за значајна предузећа, изненадила је јавност, јер је ово предузеће у великим дуговима, па је извеснија била продаја из стечаја. Последње радне 2005. године предузеће је имало губитак од 238 милиона динара или близу три милиона евра. Нови власник неће, међутим, преузети све дугове зато што је предузеће у реструктурирању, па се они према државним повериоцима, банкама у стечају, Пореској управи и јавним предузећима, бришу. Додуше, држава би требало да их делимично намири из продајне цене, али се то у овом случају сигурно неће десити. Ипак, нада постоји зато што, када је реч о тендеру са једним учесником Министарство привреде формира Комисију за преговоре која треба да од купца извуче нешто више пара.

Иако ће сигурно бити много критичара продаје зрењанинске шећеране за један евро, има и оних који сматрају да је било веома тешко наћи купца за полупропалу фабрику, посебно у ситуацији када су све шећеране одавно приватизоване.

Миодраг Костић је, према доступним подацима, са својим шећеранама уз нова улагања прошао сјајно, па је сада преко заједничког предузећа са немачким „Нордцукером“, основаним у Србији као „Суноко“, највећи извозник српског шећера у ЕУ. Покрива 45 домаћег тржишта и планира производњу од 250.000 тона.

ЦЕПТЕР МОЖЕ ДА ЛОБИРА КВОТЕ

Зналци овог бизниса сматрају да је добро да Цептер купи фабрику у Зрењанину зато што може допринети да нам успе лобирање за повећањем извозних квота у ЕУ. Овакву акцију је недавно почео Миодраг Костић и „Нордцукер“, наша квота за извоз је 185.000 тона, а лобира се бар за 300.000 тона.