Божо Љубић: Рјешење за БиХ су три федералне јединице

Божо Љубић, предсједник ХДЗ 1990, каже да су три федералне јединице једно од рјешења за одрживу БиХ, која би била по мјери сва три народа. Сматра да је три федералне јединице потребно направити на начелима која ће осигурати сувереност БиХ у међународно признатим границама и осигурати права за друга два конститутивна народа.

НН: Најавили сте да ћете на првом сабору, 10. новембра у Мостару, понудити своје виђење рјешења кризе у БиХ и чланству дати смјернице за дјеловање у сљедеће четири године. Које су то смјернице?

ЉУБИЋ: Излаз из кризе је ући без калкулација у кључне реформе полиције и Устава, као и реформу Јавног телевизијског сервиса и пореског сустава. Питање број један је реформа Устава и планирамо ући у разраду платформе из Крешевске декларације, али то не значи нови устав, већ разраду концепта. Мора се хитно приступити корјенитом преуређењу ове државе, која ће бити прихватљива за сва три њена народа, јер она то сада није и оваква не може опстати. Значи, питање свих питања је Устав, јер је БиХ утемељена на начин како је то предвиђено Анексом четири Дејтонског споразума. Устав се мора мијењати тако да буде праведан и функционалан, те да права конститутивних народа ријеши на једнак начин и избалансира права колективитета конститутивних народа и индивидуална грађанска права на начин како је то ријешено у функционалним мултиетничким државама у Европи.

НН: Да ли се кроз реформу Устава отвара питање трећег ентитета?

ЉУБИЋ: Опција од три федералне јединице је могућа опција за БиХ. Али, три федералне јединице потребно је направити на начелима која ће јамчити сувереност БиХ у међународно признатим границама и јамчити права за друга два конститутивна народа. Све три федералне јединице треба да осигурају права конститутивним народима. БиХ је нефункционална држава и у овом тренутку нема ни приближног става каква би она требало да буде, што није битно другачије у односу на 1992. годину. БиХ је већ дуго парализована, а посљедње одлуке високог представника су покушај рјешавања дубоке политичке кризе и подјела у БиХ.

НН: Представници РС су против Лајчакове одлуке, јер се омогућава прегласавање представника једног народа или једног ентитета. Како представници хрватског народа гледају на ову одлуку, с обзиром на то да су имали искуства с прегласавањем?

ЉУБИЋ: Не бојимо се прегласавања, нити Лајчакових мјера. Ако ико треба да се боји прегласавања то су Хрвати, али и поред тога сматрамо да су мјере Мирослава Лајчака једини начин за функционисање институција БиХ. Хрвати су били прегласавани, ми смо ти који немају контролни пакет ентитетске већине у парламенту БиХ, али немамо ни контролни пакет у Влади ФБиХ, и поред свега опет функционирамо. Крајње је вријеме да мирно сагледамо гдје смо и погледамо око себе, а то значи да је Хрватска најдаље за двије године у ЕУ, да је Србија парафирала споразум, и да га је Црна Гора потписала, а БиХ је још на запећку збивања. Српски представници имају бојазан од Лајчакових мјера, али и ми бисмо то могли када бисмо тражили негативне елементе по Хрвате. Свођење принципа иде до апсурда да један народ или ентитет буде прегласан. Лајчакове мјере су почетак једног процеса, и сигуран сам да би он спријечио сваки покушај мајоризације било којег народа у БиХ.

НН: Гдје видите излаз из кризе и да ли је могуће да БиХ парафира Споразум о стабилизацији са ЕУ?

ЉУБИЋ: Из кризе је могуће изаћи, али је потребно, фудбалски речено, спустити лопту на земљу и погледати око себе реалност с којом се БиХ суочава и опасности које може донијети ова криза. Мјере високог представника треба искористити да би убрзали доношење потребних закона и реформи за функционирање државе и процес прикључења ЕУ. Као представник хрватских странака нисам сретан с овим мјерама и када бих тражио опасност за Хрвате могао бих је наћи, као када је у питању национални вето. Али, мислим да оно што нам треба, и што Лајчакове мјере пружају, далеко надмашује страхове од могућих опасности. Мјере које је наметнуо високи представник имају више позитивног него негативног за све народе. Лајчакове мјере нуде деблокаду рада институција и волио бих да отклонимо од себе параноје које постоје и у тим мјерама не тражимо само негативне елементе. Понуђена нам је могућност да потпишемо Споразум о стабилизацији и придруживању и то је реформа полиције. По мени, полиција није највећи проблем у држави. Полиција боље функционира него други сектори. Али, ако је то увјет ЕУ и ако то нама користи на унутрашњем плану, треба да проведемо ту реформу.

НН: Никола Шпирић, предсједавајући Савјета министара БиХ, поднио је оставку, али је Предсједништво БиХ још није разматрало. Како гледате на овај потез предсједавајућег?

ЉУБИЋ: Не бих се упуштао у особне потезе дужносника, али је јасно да Лајчакове мјере нису проузроковале кризу и да су оне покушај рјешавања кризе. Најбоље рјешење је повлачење Шпирићеве оставке, јер свака друга варијанта нас уводи у неизвјесност са несагледивим посљедицама.

НН: Поједини аналитичари повезују кризу у БиХ са доношењем одлуке о Косову. Видите ли Ви везу између ове двије ствари?

ЉУБИЋ: Косово има утјецаја на збивања у БиХ, али би се према томе требало рационално односити и не дозволити да то изазове потресе у БиХ. Веза Косова с кризом у БиХ психолошки сензибилира припаднике једног народа у БиХ, српског народа.
Вјерујем у побједу Санадера у Хрватској

НН: Ко је по Вама фаворит на изборима у Хрватској?

ЉУБИЋ: Вјерујем у побједу ХДЗ-а Иве Санадера, јер је Хрватска направила продоре и на унутрашњем и међународном плану. Та политика заслужује да и даље буде на сцени, јер се показала као стабилизирајући фактор у регији. Интерес Хрвата у БиХ је да Санадерова политика остане на сцени.

НН: Да ли је изјава Стјепана Месића, предсједника Републике Хрватске, да челници РС прижељкују распад БиХ представља мијешање у унутрашње односе у БиХ?

ЉУБИЋ: Иако наши сусједи имају потребу да с пажњом прате збивања у БиХ, не коментирам изјаве ни Коштунице, ни Месића. Посљедице тих изјава нису таквог карактера да бисмо се у вези с њима требали бринути.
Није немогуће уједињење два ХДЗ-а у БиХ

НН: Да ли је могуће уједињење два ХДЗ-а у БиХ?

ЉУБИЋ: Ништа није немогуће, па ни уједињење два ХДЗ-а у БиХ, али у овом моменту нагласак је на сурадњи на стратешким питањима. Разлике између два ХДЗ су још значајне и сматрамо да нам треба конструктивна сарадња у вези с главним политичким питањима, а остале ствари треба да оставимо за касније. Живот странке је еволутиван процес.