Излог труда Сембераца

Јуче је у сајамској хали Агротржног центра „Кнез Иво од Семберије“ одржан традиционални Митровдански вашар. Иако је време било лоше, облачно и кишовито, велики број Сембераца окупио се на вашару, да види све оно најлепше и највредније што је у протеклој години произведено у Семберији.

Митровдански вашар отворио је начелник општине Мићо Мићић, истакавши да се ова манифестација организује већ седми пут и да је посвећена пољопривредним произвођачима и излагачима који имају шта да покажу од свега онога што су произвели у протеклих годину дана.
- Пољопривредна производња овде има дугу традицију. У питању је тежак и мукотрпан, али поштен посао. Наша је обавеза да створимо услове за пласман семберских производа, јер је тржиште значајно смањено након распада бивше Југославије. Новим облицима удруживања у пољопривреди можемо поново доћи у позицију да извозимо семберске производе и да адекватно валоризујемо свој рад - истакао је Мићић.
Посетиоци Митровданског вашара, а било их је из свих крајева, имали су шта да виде у сајамској хали и на платоу испред хале. У организацију овогодишњег Митровданског вашара активно је била укључена и Туристичка организација Бијељина. Стигли су гости из Мрчајеваца и Футога, дошли су најбољи кувари свадбарског купуса да покажу шта знају и умеју на Бијељинској купусијади.
На платоу испред хале крчка се свадбарски купус. Главни кувар ресторана „Ловац“ Радослав Борковић припремио чак и срнећи гулаш, пасуљ пребранац, сарму од раштике, погачице од кукурузног брашна, прави гастрономски ужитак. Наравно, каже Радослав, на крају долази „љепосавина пита“, специјалитет ресторана, припремљена са орасима, јабукама, лешницима и бадемима.
Праву ризницу народних рукотворина изложили су представници неколико семберских месних заједница - Амајлија, Црњелова, Љељенче, Дворова, Велике Обарске, Градца, Љесковца, чланови Удружења ликовних уметника „Свети Лука“, бање „Дворови“.
Старина Недељко Чордашевић, који је напунио 75 година живота, има необичан хоби, прикупља све оно што сматра вредним и корисним. Месној заједници Велика Обарска поклонио је вредну збирку старих предмета, а сакупља и поштанске марке, значке, стари новац. У међувремену је израдио око 8.000 корпица од украсног папира. Највише тих корпица поделио је деци. Сада је пензија мала, па корпице продаје напуњене жвакаћим гумама и чоколадом за марку-две, колико ко да.
Десетак метара даље, Иво Марковић, пензионисани просветни радник из Хусина код Тузле, продаје шаргије од најквалитетнијег дрвета. По занимању бравар, након одласка у пензију оријентисао се на обраду дрвета. Боље да израђујем шаргије, каже Иво, него да стално гледам телевизију и да слушам политичаре који нам свакодневно маглу продају.
Ту је и Сејдо Фрљановић из Лукавца. Продаје мале тамбурице, успут демонстрира своје музичко умеће. Свира готово све музичке инструменте. Није могао, а да не запева чувену песму Виде Павловић: „Остала је да се памти песма њена...“
Деца су разгледала зечеве оријаше, голубове писмоноше, расне псе и кућне љубимце, међу којима се издвајао овога пута кавкаски овчар, власништво Славише Цвјетиновића из Доње Чађавице. Пољопривредници и сточари окупљали су се око расних коња, расних грла стоке, припитомљених дивљих свиња са имања Драге Николића из Љесковца. На вашару је било за сваког понешто. Требало је само доћи, гледати и уживати.

Фикус воли пиво

Ружица Васић на вашар је донијела необичан фикус, висок седам метара који је гране пустио небу под облаке. Основна храна му је стајњак, али, открива нам Ружица тајну, фикус воли и пиво.

Везла 300 сати

Јелисавка Радић из Зворника изложила је своје рукотворине од конца. Један столњак радила је укупно 300 сати. Своје радове излагала је у Београду и Сарајеву, а неки су стигли и до Немачке.