BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

Повратак Србије у ЦЕРН

Повратак Србије у ЦЕРН
10.01.2012. год.
Србија постала придружени члан Европске организације за нуклеарна истраживања (ЦЕРН). Споразум потписали председник Тадић и директор ЦЕРН-а Ролф Дитер Хојер. Прикључење ЦЕРН-у убрзава процес истраживања и даје шансу људима у пуној стваралачкој снази, али и младима да ту снагу достигну, рекао Тадић.

Пре потписивања споразума, Хојер је одржао презентацију, упознавши Тадића са главним правцима рада Центра.  Тадић је обишао велики хадронски сударач у којем се спроводе експерименти CMS и АTLAS.

 

У делегацији је и министар образовања Жарко Обрадовић, а на позив Хојера у посети Женеви је и бивши потпредседник Владе Србије Божидар Ђелић, који је био шеф делегације која је преговарала о придруженом чланству Србије.

У оквиру посете, Тадић ће у Женеви имати и више сусрета са високим званичницима других међународних организација.

Тадић је разговарао са генералним директором Канцеларије УН у Женеви и генералним секретаром Конференције о разоружању Касимом Токајевим.

Србски председник је такође имао одвојени састанак са извршним секретаром Економске комисије УН за Европу Јаном Кубишем, а на крају посете Женеви разговарао је са генералним секретаром Светске трговинске организације Паскалом Ламијем. 

Србски научници у ЦЕРН-у

Милош Ђорђевић из Института Винча један је од младих српских научника који у ЦЕРН-у ради у оквиру експеримента ЦМС.

"Оно што ЦЕРН пружа научницима јесте велико задовољство јер учествујемо у овако комплексном, и технички најсавременијем пројекту данашњице", рекао је Ђорђевић.

ЦМС и Атлас су два од укупно шест експеримената који се изводе на великом хадронском сударачу.

CMS-detektor.jpg
Детектор "ЦМС"

"Поред тога, постоји и веома реална могућност да се српске фирме укључе у израду и пројектовање различитих компоненти детектора и акцелератора, да се ти делови производе у Србији а постављају у ЦЕРН-у", истиче Ђорђевић.

Више од 3.600 научника инжењера и специјалиста из 40 земаља учествује у раду на ЦМС-у. Тај детектор представља најкомплекснији инструмент икада конструисан.

Детектори ЦМС и АТЛАС су дизајнирани тако да при судару два снопа протона високих интезитета и на највишим енергијама до сада омогуће идентификацију и прецизно мерење енергије, порекла и позиције познатих честица - миона, електрона и фотона, као и евентуално нових честица.

Србска истраживачка група - Институт Винча и Физички факултет - активно ради на експерименту ЦМС од 1977. године.

Како је Ђорђевић рекао Танјугу, група окупљена око ЦМС усредсређена је на три врсте задатака - анализу података који се сакупљају на хадронском сударачу, хардверске задатке - односно примену различитих хардверских подсистема као што је контролни систем детектора ЦМС, који је у потпуности, и хардверски и софтверски, пројектован у Београду и уграђен у ЦЕРН-у.

Експеримент АТЛАС је један од четири велика детектора честица на хадронском сударачу. По својим димензијама представља највећи детектор честица у физици који је до сада изграђен.

Институт за физику из Београда уечствује у раду АТЛАС-а од 2003. године. Институт и корпорација "Лола" из Железника реализовали су два диска за овај експеримент. Они су произведени у Београду и транспортовани у Женеву.

ATLAS-detektor.jpg
Детектор "Атлас"

АТЛАС окупља око 3.000 истраживача и инжењера из 174 лабораторије и 38 земаља. У фокусу научног програма АТЛАС јесте и трагање за Хигсовим бозоном који можи да пружи одговоре на отворена питања у физици елеменатрних честица и космологији.

Одлука да се Србија прими у придружено чланство ЦЕРН-а донета је 16. децембра прошле године, а то чланство ће бити, према оцени првог човека ЦЕРН-а, значајно и за Србију и за Центар.

Србија је 1954. године, као једна од република тадашње ФНРЈ, била оснивач ЦЕРН-а. Године 1961, повукла се из чланства, као део СФРЈ, а вратила се у Центар 2001. године кроз Споразум о сарадњи. Одлука о чланству Србије у ЦЕРН-у биће донета у року од пет година.





Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Србски научник, писац, дипломата и политичар Владимир Кршљањин је током свог децембарског говора на МГИМО универзитету Министарства спољних послова Русије на Међународној конференцији \"НАТО: 25 година експанзије\" тврдио да...


Кијев је прекршио „правила ратовања“ циљајући високог војног официра у Москви, изјавио је Кит Келог

Руске снаге су током дана извеле серију удара на инфраструктуру и индустријске објекте противника у неколико региона Украјине. Украјинске формације су, с друге стране, крстарећим ракетама Storm Shadow напале...


Новоизабрани председник САД одбио је да коментарише да ли је већ било контаката са Кремљом

Исхрана на радном месту је један од кључних фактора који утичу на продуктивност, здравље и опште задовољство запослених. Квалитетни оброци не само да пружају енергију неопходну за рад, већ...


Председник Александар Вучић изјавио је да му је потврђена вест да за неколико дана САД уводе комплетне санкције против Нафтне индустрије Србије (НИС) због руског власништва. Кад је нека...


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА