Трновит пут проналазача
Од 100 проналазака, у просеку тек шест се патентира а свега један одсто успе. Иако је држава формирала Иновациони фонд за помоћ проналазачима и усвојила Закон о патентима, оне који се одлуче да заштите свој производ чека борба.
Током прошле године регистровано је скоро упола мање патената него 2010. Према подацима Републичког завода за статистику, патентирано је 180 идеја док је претходних година било око 300 захтева годишње.
Иако је број патената опао, и прошле године српски проналазачи окитили су се наградама. На пример, соларни пуњач за мобилне телефоне и фиксатор скелета нишког ортопеда, познати су и ван граница Србије. Србски проналазачи бавили су се решавањем проблема од хркања до биогорива.
Хирург Новак Вукоје покушао је да реши проблем хркања. Свој патент базирао је на укрућивању меког непца и ресице.
Професор Марко Тодоровић рекао је да је уз помоћ студената Техничког факултета успео да из отпада, односно из новинског папира, сламе и лишћа добије биоетанол.
У пракси тек сваки пети патент успе да нађе примену у пракси. Када се то и догоди, као у случају проналазача еко-робота који убија бактерије и вирусе у великим вентилационим системима, следи дуг и финансијски исрцпљујући пут.
Потребан верификациони систем
Бориша Милекић каже да је проналазач принуђен да сам тражи средства и додаје да је потребно направити институцију у којој можете да истражујете.
Од 100 проналазака, у просеку тек шест се патентира, а свега један одсто успе. Један од разлога је и то што проналазачи раде, иако не знају каква ће бити реакција на њихов производ.
"Тешко је реализовати пројекат, јер немамо верификациони систем. Морали бисмо да се изборимо да имамо неку инситутуцију, иако је крајња верификација на тржишту", рекао је председник удружења Србске академије иновационих наука Петар Рајачић.
Иако је држава формирала Иновациони фонд за помоћ проналазачима и недавно усвојила Закон о патентима који им пружа већу заштиту, оне који се одлуче да заштите свој производ чека борба.
"Није једноставно нигде, ни у свету, због тога у свету постоји разрађенији систем помоћи проналазачима мада и тамо људи улажу сопствена средства", каже директорка Завода за интелектуалну својину Бранка Тотић.
Статистика показује да се у Европи годишње призна више од 50.000 патената. О свима се чувају подаци у архиви Завода за интелектуалну својину. Међу њима је и први патент који је регистрован у Србији.
Децембра 1909. године, казанџија из Новог Сада заштитио је своју машину за печење ракије.
- Извор
- РТС
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Србски научник, писац, дипломата и политичар Владимир Кршљањин је током свог децембарског говора на МГИМО универзитету Министарства спољних послова Русије на Међународној конференцији \"НАТО: 25 година експанзије\" тврдио да...
Руске снаге су током дана извеле серију удара на инфраструктуру и индустријске објекте противника у неколико региона Украјине. Украјинске формације су, с друге стране, крстарећим ракетама Storm Shadow напале...
Исхрана на радном месту је један од кључних фактора који утичу на продуктивност, здравље и опште задовољство запослених. Квалитетни оброци не само да пружају енергију неопходну за рад, већ...
Председник Александар Вучић изјавио је да му је потврђена вест да за неколико дана САД уводе комплетне санкције против Нафтне индустрије Србије (НИС) због руског власништва. Кад је нека...
Остале новости из рубрике »