Како су руски владари и писци славили празнике

 Неке историјске личности и славни руски писци славећи Нову годину и Божић осећали су не мање задовољства него обичан свет
Цареви су се, како и доликује, проводили по царски. Тако на пример, Велики кнез Јован III Нову годину је, истина признавао за празник, али само за свој, али не и за своје поданике. Године 1492. он је заповедио да да се 1. септембар слави као почетак црквене и грађанске године и тога дана су плаћане зараде и добијали се бесплатни оброци. А сам велики кнез је тог дана долазио у Кремљ и од народа свога „од люда „примао усмене и писане жалбе.

Зато је Петар Велики поштовао празник. После звоњаве звона са Успенског храма, цар је свима честитао Нову годину, сваком даривао по јабуку, а затим је приређиван ватромет. Дворјани су следили његов пример, упалили су бакље од лоја смоле којима су осветљавали место славља.

Јекатарина II је имала обичај да Нову годину дочекује у кругу дворјана на маскенбалу, који је 31. децембра приређиван у Зимском дворцу.

Цар Николај I је главној царској јелки у Царском Селу у Гатчини лично на симболичан начин облачио одежду Деда Мраза и честитао празник својим поданицима.

У књижевној средини су слављу прилазили стваралачки и маштовито.

Лав Николајевич Толстој, без обзира на изражену љубав према аскетизму, упражнњавао је зимске празнике,чак и више од тога. Породица Толсотојевих је неговала своје новогодишње традиције. „Толстојеви су увек прослављали Божић и Нову годину“ каже Татјана Комарова, водећи научни сарадник Дома Толстоја.-Лав Никољевич је остао сироче, кога су подизале тетка и бака. Године 1870., док су још биле живе његове тетке, уочи Божића њима у кућу је увек долазио свештеник из парохијске цркве и обављао службу божју у великој соби. А затим су китили јелку. Кад је сам Лав Толстој створио породицу, припреме за ове празнике су почињале раније. Жена Лава Толстоја, Софија Андрејевна, скупљала је крпице, љуске од ораха, и с децом китила јелку. Куповали су голе лутке, (назвали су их скелетићима), одевали их као анђелчиће, војнике, зечиће. Лав Николајевич је увек волео да посматра „извођење тих радова„. Уочи Божића у велику собу су постављали јелку. Али ту децу нису пуштали. Тек после службе, врата би се отварала и деца из Јасне Пољане су могла да уђу код јелке, а међу њима и деца и породице која је служила грофа .Свако дете је те вечери добијао поклон. А затим би почињао карнервал. Приказиване су представе, и сви су се, укључујући и Лава Николајевића, преоблачили у костиме. А уочи Нове године породица Толстој се окупљала око препуног стола и ишчекивала кад ће старински часовник који је купио у Енглеској још деда великог писца, кнез Волконски, избити поноћ. Тек што би откуцала дванаеста ура, сви су подизали винске пехаре са шампањецем и честитали један другом Нову годину.

За све значајне празнике код Толстојевих су пекли „ Анкинов колач“. Рецепт за тај слаткиш донела је у породицу Софија Андрејевна. Она је била кћерка московског лекара Андреја Берса у чији дом је долазипо професор Анке. Он је и дао младој Софији рецепт тог колача. Ту посластицу су пекли од ситног теста с додатком кора лимуна, затим разрезивали на мале колаче и приносили на сто.

Фјодор Михајлович Достојевски ( 1821-1881) мада је био коцкар и весељак, Нову годину је ипак волео да дочекује са ближњима и то на старински начин. Овако описује пишчев млађи брат, Андреј Достојевски, у својим успоменама, како су се „провели„ 31. децембра 1864. У породици њихове сестре Александре Достојевске Голеновске: “Другог дана беше 31. децембар. Били смо код Голеновдских ујутру, али остадосмо до вечери, па ту дочекасмо и Нову годину... Брат Фјодор био је у одличном расположењу духа, исто као и сви присутни па смо се вратили кући далеко иза поноћи као што и доликује кад се чека Нова година ...“

Владимнир Иљич Лењин је био толико занет пропагандом комунизма па је тако на дочеку Нове године поред јелке био само два пута у животу, и то на дечјим, у Сокољњиками који су протекли у кући у којој је живела његова следбеница, сарадница и жена Надежда Крупска. Те новогодишње визите вође светског пролетаријата касније су опширно описиване у дечјим књигама. А 1960. г.чак се и појавила поштанска марка на којој је било приказано како дедушка Иљич око јелке игра са дечурлијом.

Јосиф Висарионович Стаљин би обично пред Нову годину “поштено гуцнуо” и позивао за богато постављени сто своје сараднике и глумце да увесељавају, иначе одлично расположено друштво чији је штимунг наметао «хозяйин» ( газда ).

Никита Сергејевич Хрушчов и Леонид Иљич Брежњев који га је наследио, су ове празнике обележавали знатно скромније .”Једном сам имао прилику да дочелам Нову годину у друштву већ увелико оронулог Хрушчова “ , прича Виктор Суходрев , преводилац Никите Срегејевича , и наставља: -Наступила је је 1965., а Хрушчов је, као што је познато,већ смењен 1964.У то време сам се дружио са његовом усвојеном кћерком Јулом Леонидовном Хрушчовој , добро сам познавао и његовог сина Сергеја Хрушчова, кћерку Раду и њеног супруга Алексеја Аџубеја, уредника листа Известија. Сергеј ме је позвао на дочек Нове године у свој стан у Улици Станиславског. Били су позвани такође Јула с мужем, Аџубеј, а дошао је и Никита Сергејевич с Нином.Петровном. Приређена је тако скромна совјетска седељка. Хрушчов је, пошто је наступила Нова година, одржао здравицу. Затим су после једног сата он и Нина Петровна отишли, а ми смо остали даље да седимо.”

Борис Јељцин је такође дочекивао новогодишње празнике у породици. Некад је на дочек позивао и поп-звезде. ”Једном је Јељцин у своју резиденцију позвао култне поп-певаче Валерија Леонтјева и Алу Пугачову “, рекао је руским медијима Алекснадр Богданович, пријатељ Леонтијева. ”У то време је Валериј Јаковљевич био угануо ногу и ходао је на штакама. Тако је и дошао код Јељцина.То је веома развеселило Алу Борисовну, супругу преседника Руске Федерације, Бориса Јељцина. Леонтјев је излазећи из кола оставио штаке, али их је узела Пугачова и пошла храмајући и смејући се с једном штаком .