Александар Скрјабин: композитор и филозоф
Идем да кажем људима да су јаки и моћни. Тако је дефинисао свој животни и стваралачки програм велики руски композитор Александар Скрјабин. 7. јануара се навршава 140. годишњица рођења тог јединственог генија музике, који је током читавог живота тежио да оваплоти коначну идеју стваралаштва.
Међу онима, који су га сматрали лудаком и божанственим генијем 1903. године приликом премијере његове симфоније замало није избио конфликт. Половина аудиторијума је ватрено аплаудирала, док је друга половина гласно тражила да би аутора отерали са позорнице. Крајни авангардизам младог композитора и пијанисте, који је раније очарао публику и критичаре префињеним композицијама у духу Шопена, изненадио је многе. Скандал није нимало сметао аутору. Већ тада је он осетио да је он Месија, који ће пружити човечанству ново откриће, преобразити својом уметношћу Васиону. Такво је мишлење било у духу тог времена: ветар «нечувених промена и невиђених метежа», које је донео 20. век, прихватили су поезија, сликарство, музика, филозофија. Између осталог, у недавно издатој антологији «Руска филозофија прве половине 20. века» међу таквим именима као што су Берђајев, Флоренски, Соловјов помиње се и Скрајабин. То је потпуно логично, мада се иначе његовим филозофским мислима нико озбиљно није бавио, - коментарише у интервјуу Гласу Русије директни потомак и имењак композитора, председник фонда његовог имена Александар Скрјабин.
Током више година истраживачи су представљали Скрајабина као мистика. Међутим, то није тако. У библиотеци композитора се налазе дела древних и савремених филозофа. Он је проучавао стваралаштво Шопенгауера, Ницшеа. Попут Достојевског, он је изјављивао о улози уметности, која преображава свет. Скрајбин је створио сопствену филозофску концепцију. Вероватно се може казати да је она доста наивна, јер је он пре свега био композитор, зато управо у музици треба тражити оваплоћење његових филозофских идеја.
Зар људски језик у свим његовим облицима, укључујући музику, није језик свести? Међутим, само музика изражава више него било који други облик, - тврдио је Скрјабин и као доказ демонстрирао на клавиру музичку технику изражавања филозофских појмова. Томе је Скрјабин подредио и фантастичне акорде, и сасвим нове за то време ликове, емоције, које је изражавала његова музика, нежну, сањиву сету, залет, екстазу… У ту тријаду се иначе уклапа основни филозофски сиже Скрјабина: развој и стасање Духа – од спутаности све до самопоуздања. Таква је идеја и једне од његових најпознатијих композиција – Поеме екстазе.
Праву моћ је он постигао у своим музичким експериментима. Додуше, није он стигао све да заврши. Неостварена ја остала идеја спајања музичке партитуре и боја у симфонијској поеми Прометеј, која је имала за Скрјабина принципиелни значај: имајући такозвани обојени слух, он је створио строги систем, према којем су звуци одговарали бојама и светлости. Што више, Скрјабин је конструисао примитивни апарат – разнобојне сијалице, смештене кружно. Чак и тај апарат, који је осветљавао изведбу Прометеја у стану композитора, оставио је огроман утисак на слушаоце.
Он је умро, када је био стар 43 године. Идеје тог најнеобичнијег генија музике многима не дају мира, већ је било више покушаја да заврше оно чему је тежио Скрјабин. Међутим, у суштини у музици Скрјабин нема следбенике, - тврди потомак тог композитора.
Као и у протеклом веку, и данас Скрајбин остаје негде у далекој будућности…
- Извор
- Голос России, фото: РИА Новости/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Руске снаге извеле су масовне ударе на украјинску инфраструктуру у Кијевској области. Погодци су забележени како у самом Кијеву, тако и у оближњим насељима. У Бориспољу је током напада...
Грађани Србије имају најповољније мишљење о Русији, док је најнеповољније мишљење о НATO-у, показују ексклузивна истраживања Ипсоса за РТС.
Влада у Триполију, која у ствари контролише тек половину Либије, обзнанила је да неће дозволити прераспоређивање руских снага и наоружања који су, после пада режима Башара ел Асада, остали...
Руски председник предложио је тестирање западних одбрамбених система против нове руске хиперсоничне ракете
Србски научник, писац, дипломата и политичар Владимир Кршљањин је током свог децембарског говора на МГИМО универзитету Министарства спољних послова Русије на Међународној конференцији \"НАТО: 25 година експанзије\" тврдио да...
Остале новости из рубрике »