Нуклеарке избегле „полураспад“

У најближих 20 година обим атомске снаге у свету ће се два пута повећати, тврди генерални директор Росатома Сергеј Киријенко. Истина, раније, каже шеф државне корпорације, су прогнозе развоја гране биле оптимистичније.

После хаварије у Јапану неки европски реактори су на време били заустављени, лидери многих земаља су пожурили са изјавама о могућем одустанку од коришћења нуклеарне енергије. У Русији су кроз два месеца после „Фукушиме“ почела тестирања нуклеарних централа на ванредна стања, говори саветник директора Националног истраживачког центра „Курчатовскиј институт“ Николај Кухаркин.

„У свим централама и атомским блоковима су спроведене анализе стања узев у обзир утицај нових фактора. Озбиљно смо пришли том проблему, размотрили све нијансе. Догађаји на „Фукушими“ су нас натерали да пажљивије проверимо наше нуклеарке, али у земљи није било ни говора о одустанку од атомске енергетике.“

У суштини, од атомске енергетике је у потпуности одустала само Немачка. Лидери других земаља ЕУ су обећали да неће градити нове реакторе када заврши рок експлоатације постојећих. Хаварија у Јапану је натерала многе да се замисле о неопходности коришћења атома у цивилне сврхе, сигуран је експерт за инвестиције Андреј Рубинов.

„Осећа се успоравање развоја атомске енергетике по целом свету. Одустало се од великог броја пројеката. То се дешава, на пример, у Америци, где веома лако на замену могу доћи електростанице које раде на угаљ.“

Алтернатива заиста нема много: гас или угаљ. Али не сме се заборавити на екологију, сматра Андреј Рубинов. Станице које раде на угаљ избацију више CO2 у атмосферу него станице које раде на гас, а њихова продуктивност је два пута мања, каже стручањак.

„Сматрам да је сада једина варијанта, не помињући хидроелектростанице, које се ограничено користе – гас. У Америци и Европи ће бити повећано коришћење гаса. Загађивање атмосфере угљем је превелико. Истина, сада се ради на технологијама, које омогућавају да угаљ прилично чисто сагорева. Ипак, одмах ће се појавити економски фактор – те су станице много скупље од гасних.“

У последње време у Европи говоре о шкриљцима као о економски исплативим изворима енергије. Ипак, научници из Универзитета Корнела у САД су дошли до закључка да коришћење шкриљаца јако загађује околну средину. Наиме, издваја се штетни метан. Уздати се у алтернативне изворе енергије је рано, сматра директор фонда Еенергетског развоја Сергеј Пикин.

„За земље које имају залихе горива или могућност да га добију за нуклеарке на дугорочној основи постоји велика стабилност него за оне земље које користе гас или угаљ, чије се цене стално мењају. Будућност припада алтернативним изворима енергије, али то се неће догодити ускоро. Активни период може започети негде после 2030. године.“

Многи стручњаци сматрају да је у овим условима потребно повећати ниво безбедности на нуклеаркама и користити атомску енергију на основу такозваних брзих реактора, који у процесу стварају већу количину неутрона. То омогућава да се практично у потпуности користи природни уран и да се сто пута увећа добијање енергије. У Русији енергертски блок са брзим неутронима постији на Белојарској нуклеарној централи.