Бањалучани плаћају рекет грађевинској мафији

Земљарине – данак криминалцима

Доношењем поменуте одлуке, Град Бањалука се позвао на Закон о грађевинском земљишту РС из 2003. године! На први поглед све лијепо упаковано и сервирано јавности. Међутим, управо ту и лежи кључ преваре!

У поменутом Закону о грађевинском земљишту РС ( Службени гласник РС 41/03 и 86/03), и то у члану 39, између осталог дословно пише: „ Власник зграде или посебног дијела зграде ступањем на снагу овог закона стиче право власништва на земљишту, под зградом и на оној површини земљишта које је регулационим планом или планом парцелације утврђено да служи за редовну употребу зграде, изузев случајева који су предмет ревизије у складу са чл. 87. до 92. прелазних одредаба овог закона…”

Овим законом је прецизно направљена разлика између “корисника” и “власника” грађевинског земљишта, те јасно дефинисано да власници не плаћају накнаду!

Процесом приватизације спроведена је и трансформација власништва над стамбеним фондом и то тако што су ранији корисници станова откупом постали њихови власници, а тиме, како је из Закона видљиво, и власници припадајућег земљишта, те нису никоме дужни за то плаћати накнаду

Грађани ове земље, без икакве дилеме (осим групице која се увијек врти на власти и око власти), вишегодишње су жртве невиђених превара у режији својих властодржаца. О неозбиљности ове државе свједочи безброј примјера у којима су њени становници „обични смртници“ искориштени само као гласачка машинерија и маса која се непрестано обмањује и пљачка.

Случај извараних грађана Бањалуке опет би се мога издвојити као специфичан. По логици што већи град – више криминала, Бањалучани су жртве и оних превара којих су други становници РС поштеђени. Невјероватно али истинито, становници овог града су приморани и да плаћају посебне намете својим локалним властодршцима. У виду тзв. накнаде за кориштење градског грађевинског земљишта (земљарине), што је након спроведене приватизације у супротности са законом, грађанима су из џепова узети милиони марака. Да је наплата ове дажбине нелегална, потврдио је још прије двије године и Окружни суд у Бањалуци. Без обзира на то пљачка се наставља, а оне који због лошијег материјалног статуса не плаћају овај данак обасипају „опомене пред тужбу“ упућене из Завода за изградњу Бањалука, на челу са мозгом многих мафијашко-грађевинских подухвата у овом граду, легендарним Чедом Савићем. Наравно, ствар не би могла проћи да није и Чединих пријатеља, ментора и пословних партнера из бањалучке Градске управе, која је својевремено, не марећи за Закон, донијела одлуку о наплати овог намета, популарно названог „чедарина“

Обмана

Обавеза плаћања накнаде за кориштење градског грађевинског земљишта прописана је Одлуком о грађевинском земљишту, коју је донијела Скупштина града 2004. године ( Сл. гласник Града Бањалука 9/04). За спровођење овакве одлуке, односно прикупљање установљене дажбине задужен је, наравно, Завод за изградњу Бањалука.

Корисници градског грађевинског земљишта (физичка и правна лица) ову накнаду плаћали су и прије доношења спорне одлуке и то је било сасвим уобичајено, али у вријеме док је то земљиште било у друштвеном власништву.

Доношењем поменуте одлуке, Град Бањалука се позвао на Закон о грађевинском земљишту РС из 2003. године! На први поглед све лијепо упаковано и сервирано јавности. Међутим, управо ту и лежи кључ преваре!

У поменутом Закону о грађевинском земљишту РС ( Службени гласник РС 41/03 и 86/03), и то у члану 39, између осталог дословно пише: „ Власник зграде или посебног дијела зграде ступањем на снагу овог закона стиче право власништва на земљишту, под зградом и на оној површини земљишта које је регулационим планом или планом парцелације утврђено да служи за редовну употребу зграде, изузев случајева који су предмет ревизије у складу са чл. 87. до 92. прелазних одредаба овог закона…”

Овим законом је прецизно направљена разлика између “корисника” и “власника” грађевинског земљишта, те јасно дефинисано да власници не плаћају накнаду!

Процесом приватизације спроведена је и трансформација власништва над стамбеним фондом и то тако што су ранији корисници станова откупом постали њихови власници, а тиме, како је из Закона видљиво, и власници припадајућег земљишта, те нису никоме дужни за то плаћати накнаду. (Треба напоменути и да се у складу са прописима у БиХ плаћа порез на имовину, те испада да би власник грађевинског земљишта био дужан плаћати двије истовјетне дажбине по два основа, што је апсурдно.)

У РС још постоји одређени дио грађевинског земљишта који није приватизован те они који га користе јесу обавезни плаћати припадајуће накнаде, међутим то у ту категорију не спадају власници стамбених зграда!

Знају то и они који су у Бањалуци донијели овакве прописе и инсистирају на њиховој нелегалној примјени, о чему говори низ примјера.

Таквим њиховим понашањем, класичним рекетом, нису погођени само станари стамбених зграда (етажни власници) већ и нека правна лица, фирме које у свом власништву имају велике земљишне површине.

Право

Примјер бањалучког предузећа “Меркур” најбоље илуструје о каквој превари је ријеч.

Ово предузеће је 26.10.2004. године градоначелнику Бањалуке упутило жалбу на рјешење Одјељења за стамбено-комуналнне послове којим му је утврђена обавеза плаћања накнаде за кориштење градског грађевинског земљишта у мјесечном износу од 3.377 марака.

Жалба “Меркура” је одбијена, а одбијеницу је лично потписао градоначелник. Давидовић се у свом одговору на жалбу послужио својеврсном преваром наводећи да је одлука о грађевинском земљишту у складу са Законом о грађевинском земљишту РС! Што је тачно, али у том случају се таква одлука не може односити на власнике већ на кориснике, што је врли градоначелник “заборавио” да каже у свом одговору! По менуто предузеће управо по том закону није дужно плаћати накнаду јер је власник земљишта о којем је овдје ријеч. На сву срећу, Окружни суд у Бањалуци није био “забораван” као градоначелник!

Градоначелника је његова превидљивост коштала, па је по тужби коју је “Меркур” против њега поднио Окружном суду јасно цитиран наведени закон.

По том основу је овај суд 20.09.2005. године донио пресуду у корист тужиоца (“Меркур” АД), а у образложењу ове пресуде, након што је цитиран горепоменути члан 39 Закона, дословно је речено: “Из напријед наведене законске одредбе произлази да је до сада постојеће право кориштења, изграђеног грађевинског земљишта (земљишта под зградом и земљишта за редовну употребу) претворено у право власништва по сили закона.”

У пресуди се даље констатује да нема основа за наплату накнаде за кориштење земљишта које је сад у приватном власништву, док се та обавеза може примјенивати на оне парцеле које још нису приватизоване.

Глава операција зване “земљарина” Чедо Савић убрз се о открио, као најпогођенији оваквом судском одлуком, те је у просторијама свог Завода већ 26.10.2005. године сазвао хитан састанак најближих сарадника, те је, између осталог, донесен и закључак ” д а се предузму правне радње и друге активности у вези са ставом Окружног суда Бања Лука да Град нема право на наплату накнаде за коришћење грађевинског земљишта, ако је земљиште у својини правног или физичког лица “, што се наводи под тачком „в“ записника са тог састанка.

“Меркур” као правно лице и фирма која је финансијски била у могућности да покрене судски спор, налази се у неупоредиво бољој ситуацији од хиљада Бањалучана који немају одакле платити адвоката и друге трошкове оваквог процеса. Осим тога за разлику од правних лица која накнаде за земљарину плаћају преко жиро-рачуна, станари своју дажбину плаћају директно на благајни Завода, због чега је токове тако прикупљеног новца теже контролисати.

Без обзира на то, лако се да наслутити гдје новац који на овакав начин доспије у буџет града завршава – у џеповима извршног дијела грађевинске мафије! На овај начин се обезбјеђују милони мараца, који се преливају у џепове Додикових и Давидовићевих тајкуна. Треба се само сјетити фамозних анекса на уговоре приликом изградње парка “Петар Кочић” или колектора за сакупљање отпадних вода, када је СНСД-овом партијском неимару Слободану Ст анковићу и његовој фирми “Интеграл-инжењеринг” “намакнуто додатних два милиона марака на име наводних додатних трошкова, о чему је Патриот већ писа о! Бањалучани, нема сумње, плаћањем противзаконите “земљарине” плаћају данак грађевинској мафији.