Звоник звони на узбуну

Након седам мјесеци од завршетка заштитног археолошког истраживања на комплексу Марка Цара посјетиоце је јуче дочекао стравичан призор звоника цркве Св. Јеронима који источном страном готово виси у ваздуху.
Око десетак метара каменог зида сурвало се у археолошки локалитет и повукло за собом стуб јавне расвјете. Остатак зида у цјелости је пукао и пријети даљем урушавању. Пукотине и одизања камених плоча јасно су видљива на појединим мјестима платоа цркве Св. Јеронима, а велика камена жардињера, која се налази у непосредној близини звоника и археолошког локалитета, пукла је на два дијела. При уласку на сам локалитет јасно се уочава обрушена земља, која је једним дијелом прекрила, откривене средњовјековне бедеме града, а сам звоник, једним дијелом једва да усправним одржава, испуцала земља. Колико ће се све успјети сачувати зависи од брзине екипе Регионалног завода која мора претећи прве обилније јесење кише.
Дон Бењамин Петровића, жупника цркве св. Јеронима огорчен је због, како је истакао, непрофесионалног односа према културно историјском благу града.
- Археолошки локалитет се никако није смио оставити овако незаштићен. Прво урушавање зида и земље, примијетио сам у суботу, и о томе обавијестио Регионални завод за заштиту споменика културе из Котора. На лице мјеста дошла је архитекта Зорица Чубровић, која је казала да ће ова установа, у договору са Словенском алијансом, иначе власником земљишта и Руског дома, санирати насталу штету и прописно заштити локалитет. Пукотине, које сте видјели на платоу испред цркве, прошириле су се и у унутрашњост цркве, тако да и се и она готово цијепа напола. Не знам да ли су за то заслужни радови на заштитном археолошком ископавању, али оно што је сигурно, јесте да локалитет није никако смио бити тако остављен и препуштен временским приликама - наводи дон Бењамин Петровић.
Подсјетићемо, да је заштитно архелошко истраживање започело крајем фебруара и трајало до краја марта. Њиме је откривено постојање бедема и шеталице који датирају из турског периода, а који су у својим дубљим слојевима, ослоњени на средњовјековне зидине града. Осим тога, откривен је и објекат капуцинске болнице, лазарета, која потиче из млетачког периода, а који се налази изван поменутих бедема. У истраживању, у којем није било мјеста за представнике Завичајног музеја у Херцег Новог, осим једног, којег је директор ове установе Ђорђе Ћапин одбио, уз образложење, да су чланови Завичајног музеја, изузети из свих претходних консултација, учествовали су археолог Предраг Лутовац, архитекте Срђан Марловић и Борис Илијанић, Милош Петричевић, студент археологије, а радовима су руководили представнице Завода за заштиту споменика културе, археолог Вилма Ковачевић и архитекта Зорица Чубровић.
Средства за реализацију овог пројекта, у висини од 4.000 еура, обезбиједила је Словенска Алијанса, а на основу резултата истраживања Завод је власнику требало да изда конзерваторске и урбанистичко техничке услове, за наставак радова на постојећем објекту, што досад није учинио.

Ивановићева презаузета

Током јучерашњег дана, покушали смо контактирати Ружицу Ивановић, директора Завода но, како нам је објашњено, она усљед презаузетости није могла да нам одговори на питања, везана за проблем са овим локалитетом.
- Директорка Ивановић ће сјутра имати више времена када ће јавност моћи да сазна нешто више о овом случају - речено нам је у телефонском разговору.