Почетна страница > Новости
Коментара (1) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Остале новости из рубрике »
Душан Обрадовић - МОДЕРАН КРАГУЈЕВАЦ ИМА ЕВРОПСКУ БУДУЋНОСТ
29.12.2011. год.
Душан Обрадовић - МОДЕРАН КРАГУЈЕВАЦ ИМА ЕВРОПСКУ БУДУЋНОСТ
Рођен је 4. јуна 1985. године у Крагујевцу.
Завршио је Прву крагујевачку гимназију. Један је од оснивача и први председник првог Ђачког парламента у Србији. Био је ангажован у Министарству просвете на промоцији Ђачког парламентаризма.
Као студент радио је у Народној канцеларији председника Републике Србије, бавио се хуманитарним радом и био један од организатора сајмова запошљавања.
Дипломирао је на Факултету политичих наука.
Члан Демократске странке постао је 2003. године.
Политиком се активно бави од 2008. године, када се из Београда вратио у родни Крагујевац.
На место потпредседника окружног одбора Демократске странке изабран је 2009. године, а у јуну 2011. и за председника Градског одбора Демократске странке у Крагујевцу.
Колико је Србија близу ЕУ?
У садашњем политичком и друштвеном тренутку у Србији, који нажалост поприма антиевропске тенденције, ми као локална заједница морамо да дамо свој допринос у борби против једне такве лоше тенденције, посебно у светлу спровођења великих и изузетно значајних пројеката као што је ФИАТ, као и низ других пројеката који су ослоњени на ЕУ. Најједноставније речено ми будућност града видимо искључиво као саставни део европски интегрисаних региона.
Свесни смо стварања атмосфере у којој се тема интеграције Републике Србије у ЕУ и савремене европске токове с једне стране релативизује, тако што се улива несигурност и страх код грађана због кризе која потреса ЕУ, а са друге стране се кроз наметнуту дилему “ЕУ или Косово” идеја компромитује од стране лажних патриота.
Пут ка пуноправном чланству је дуг пут и тражи храбре одлуке и велике реформе, али смо убеђени да ће Србија испунити неопходне услове и да ћемо ми као локална заједница учинити све да помогнемо да се што пре дође до циља.Оно што не смемо да дозволимо је да још једном изгубимо драгоцено време, јер свака изгубљена година тражиће најмање двоструко више времена да се надокнади изгубљено.Нове генерације више немају стрпљења да чекају на обећани живот.
На који начин грађани могу допринети реформама?
Развијено цивилно друштво је одлика модерних демократија. Постојање организација цивилног друштва пружа могућност грађанима да се удружују у циљу представљања и одбране својих интереса у јавном и политичком животу, па самим тим они могу активно да доприносе спровођењу потребних свеобухватних реформи друштвене заједнице.
Процес европских интеграција је пре свега процес транзиције и спровођења реформи друштва, који уз коришћење модела Европске уније воде измени правног, политичког и економског система. Овај процес јесте пре свега примена европских стандарда и концепт промене система вредности и зато мора бити подржан од грађана.
На локалном нивоу нужно је спровести реформу локалне самоуправе, која треба да постане ефикасан, јефтин и квалитетан сервис грађана, да створи услове за веће непосредно учешће грађана у процесу доношења одлука и њиховом спровођењу, да повећа утицај организација грађанског друштва, да ствара бољу инвестициону климу, да буде отворена према грађанима, а што би с друге стране омогућило јачање осећаја припадности грађана локалној заједници и веће одговорности према њој.
Како се изборити за бољи стандард грађана?
Борба за бољи стандард грађана подразумева један целовит план активности који је усмерен ка смањивању кључних узрока сиромаштва , и то тако што ће се створити материјални и други предуслови да сваки појединац има шансу и могућност да обезбеди егзистенцију себи и породици.
Град Крагујевац има довољно природних,матријалних и људских ресурса да у релативно кратком року, користећи сопствене ресурсе и уз подршку међународне заједнице уклони најизраженије облике сиромаштва код најугроженијих социјалних група, и тиме подигне стандард грађана.
Град Крагујевац, поред сличности са економском ситуацијом у Србији има и много специфичности, јер је Крагујевац као изразити индустријски град и центар ауто индустрије доживео можда најдраматичнији пад индустријске производње, а што је и довело до огромне незапослености и пада стандарда грађана.
Оно што су Влада Србије и компанија ФИАТ учинили за производњу аутомобила представља највећу подршку оживљавања индустријске производње, запошљавању пре свега младих и квалификованих кадрова, па самим тим и повећању стандард грађана.
Посебно је значајно да ће реализација пројекта ФАС омогућити довођење произвођача компонентистике, а такође даће могућност и нашим средњим, малим и великим предузећима да се укључе у развојне индустријске пројекте и користе инвестициона средства која ће им бити стављена на располагање. Запошљавање у овом сектору , као и низ других пројеката које планирамо, а приоритети су пре свега они из области енергије и пољопривреде, треба коначно да омогуће високу запосленост, па тиме и виши стандард грађана.
Колики је знацај мера за подстицај привреде у локалним срединама?
Локалне власти имају највећу улогу за развој локалне привреде. Пре свега кроз пружање подршке локалној привреди, развој инфраструктуре, давање подстицаја за отварање нових привредних субјеката, помоћи у осигуравању повољних финансијских средстава, пореских подстицаја, подршке на подручју образовања и оспособљавања радне снаге итд.
Локалне власти које контролишу низ регулативних механизама, треба да олакшају издавање разних дозвола пословним субјектима или помоћи код надлеж них органа виших нивоа итд.
Такође, локалне власти морају активно да учествују у организацији различитих локалних облика партнерстава, као и локалних организација цивилног друштва, а који су се показали као важни чиниоци развоја локалне демократије, пре свега кроз форму учешћа грађана и грађанских организација у дебатама о јавној политици, у пружању јавних услуга, као и њихов допринос бољем управљању јавним добрима.Овакве организације укључују синдикате, невладине организације, струковна удружења, политичке странке, организације младих, неформалне мреже итд.
Локални предузетници и њихова удружења представљају осовину локалног привредног развоја. Стога је њихове ставове потребно препознати и узети у обзир у припреми и спровођењу локалне стратегије развоја.
Који су модалитети у сарадњи измедју Србије и УСА?
УСАИД Пројекат одрживог локалног развоја за нас представља један од најважнијих модалитета сарадње, који има за циљ да подржи дугорочни економски и друштвени развој локалних заједница у Србији. У потпуности подржавамо основне активности овог пројекта које су усмерене на велике инфраструктурне и друге развојне пројекте од којих ће користи имати општина кроз побољшање управљања финансијама и имовином, затим директније учешће грађана у пословима локалне самоуправе, унапређење пословне климе, као и јачање конкурентности младих на тржишту рада.
Сматрамо да Крагујевац треба да нађе своје место у УСАИД-овом стратешком плану за Србију који обухвата период 2011-2015. године са општим стратешким циљем да подржи Србију у њеној визији да буде демократска, просперитетна и интегрисана у Евро-Атлантске институције.
Побољшање локалног економског развоја је важан циљ који може бити подржан,како развијањем међуопштинске сарадње, тако и са партнерством са цивилним и приватним сектором , а што све треба да побољша амбијент за локални бизнис и привуче инвестиције.
Рођен је 4. јуна 1985. године у Крагујевцу.
Завршио је Прву крагујевачку гимназију. Један је од оснивача и први председник првог Ђачког парламента у Србији. Био је ангажован у Министарству просвете на промоцији Ђачког парламентаризма.
Као студент радио је у Народној канцеларији председника Републике Србије, бавио се хуманитарним радом и био један од организатора сајмова запошљавања.
Дипломирао је на Факултету политичих наука.
Члан Демократске странке постао је 2003. године.
Политиком се активно бави од 2008. године, када се из Београда вратио у родни Крагујевац.
На место потпредседника окружног одбора Демократске странке изабран је 2009. године, а у јуну 2011. и за председника Градског одбора Демократске странке у Крагујевцу.
Колико је Србија близу ЕУ?
У садашњем политичком и друштвеном тренутку у Србији, који нажалост поприма антиевропске тенденције, ми као локална заједница морамо да дамо свој допринос у борби против једне такве лоше тенденције, посебно у светлу спровођења великих и изузетно значајних пројеката као што је ФИАТ, као и низ других пројеката који су ослоњени на ЕУ. Најједноставније речено ми будућност града видимо искључиво као саставни део европски интегрисаних региона.
Свесни смо стварања атмосфере у којој се тема интеграције Републике Србије у ЕУ и савремене европске токове с једне стране релативизује, тако што се улива несигурност и страх код грађана због кризе која потреса ЕУ, а са друге стране се кроз наметнуту дилему “ЕУ или Косово” идеја компромитује од стране лажних патриота.
Пут ка пуноправном чланству је дуг пут и тражи храбре одлуке и велике реформе, али смо убеђени да ће Србија испунити неопходне услове и да ћемо ми као локална заједница учинити све да помогнемо да се што пре дође до циља.Оно што не смемо да дозволимо је да још једном изгубимо драгоцено време, јер свака изгубљена година тражиће најмање двоструко више времена да се надокнади изгубљено.Нове генерације више немају стрпљења да чекају на обећани живот.
На који начин грађани могу допринети реформама?
Развијено цивилно друштво је одлика модерних демократија. Постојање организација цивилног друштва пружа могућност грађанима да се удружују у циљу представљања и одбране својих интереса у јавном и политичком животу, па самим тим они могу активно да доприносе спровођењу потребних свеобухватних реформи друштвене заједнице.
Процес европских интеграција је пре свега процес транзиције и спровођења реформи друштва, који уз коришћење модела Европске уније воде измени правног, политичког и економског система. Овај процес јесте пре свега примена европских стандарда и концепт промене система вредности и зато мора бити подржан од грађана.
На локалном нивоу нужно је спровести реформу локалне самоуправе, која треба да постане ефикасан, јефтин и квалитетан сервис грађана, да створи услове за веће непосредно учешће грађана у процесу доношења одлука и њиховом спровођењу, да повећа утицај организација грађанског друштва, да ствара бољу инвестициону климу, да буде отворена према грађанима, а што би с друге стране омогућило јачање осећаја припадности грађана локалној заједници и веће одговорности према њој.
Како се изборити за бољи стандард грађана?
Борба за бољи стандард грађана подразумева један целовит план активности који је усмерен ка смањивању кључних узрока сиромаштва , и то тако што ће се створити материјални и други предуслови да сваки појединац има шансу и могућност да обезбеди егзистенцију себи и породици.
Град Крагујевац има довољно природних,матријалних и људских ресурса да у релативно кратком року, користећи сопствене ресурсе и уз подршку међународне заједнице уклони најизраженије облике сиромаштва код најугроженијих социјалних група, и тиме подигне стандард грађана.
Град Крагујевац, поред сличности са економском ситуацијом у Србији има и много специфичности, јер је Крагујевац као изразити индустријски град и центар ауто индустрије доживео можда најдраматичнији пад индустријске производње, а што је и довело до огромне незапослености и пада стандарда грађана.
Оно што су Влада Србије и компанија ФИАТ учинили за производњу аутомобила представља највећу подршку оживљавања индустријске производње, запошљавању пре свега младих и квалификованих кадрова, па самим тим и повећању стандард грађана.
Посебно је значајно да ће реализација пројекта ФАС омогућити довођење произвођача компонентистике, а такође даће могућност и нашим средњим, малим и великим предузећима да се укључе у развојне индустријске пројекте и користе инвестициона средства која ће им бити стављена на располагање. Запошљавање у овом сектору , као и низ других пројеката које планирамо, а приоритети су пре свега они из области енергије и пољопривреде, треба коначно да омогуће високу запосленост, па тиме и виши стандард грађана.
Колики је знацај мера за подстицај привреде у локалним срединама?
Локалне власти имају највећу улогу за развој локалне привреде. Пре свега кроз пружање подршке локалној привреди, развој инфраструктуре, давање подстицаја за отварање нових привредних субјеката, помоћи у осигуравању повољних финансијских средстава, пореских подстицаја, подршке на подручју образовања и оспособљавања радне снаге итд.
Локалне власти које контролишу низ регулативних механизама, треба да олакшају издавање разних дозвола пословним субјектима или помоћи код надлеж них органа виших нивоа итд.
Такође, локалне власти морају активно да учествују у организацији различитих локалних облика партнерстава, као и локалних организација цивилног друштва, а који су се показали као важни чиниоци развоја локалне демократије, пре свега кроз форму учешћа грађана и грађанских организација у дебатама о јавној политици, у пружању јавних услуга, као и њихов допринос бољем управљању јавним добрима.Овакве организације укључују синдикате, невладине организације, струковна удружења, политичке странке, организације младих, неформалне мреже итд.
Локални предузетници и њихова удружења представљају осовину локалног привредног развоја. Стога је њихове ставове потребно препознати и узети у обзир у припреми и спровођењу локалне стратегије развоја.
Који су модалитети у сарадњи измедју Србије и УСА?
УСАИД Пројекат одрживог локалног развоја за нас представља један од најважнијих модалитета сарадње, који има за циљ да подржи дугорочни економски и друштвени развој локалних заједница у Србији. У потпуности подржавамо основне активности овог пројекта које су усмерене на велике инфраструктурне и друге развојне пројекте од којих ће користи имати општина кроз побољшање управљања финансијама и имовином, затим директније учешће грађана у пословима локалне самоуправе, унапређење пословне климе, као и јачање конкурентности младих на тржишту рада.
Сматрамо да Крагујевац треба да нађе своје место у УСАИД-овом стратешком плану за Србију који обухвата период 2011-2015. године са општим стратешким циљем да подржи Србију у њеној визији да буде демократска, просперитетна и интегрисана у Евро-Атлантске институције.
Побољшање локалног економског развоја је важан циљ који може бити подржан,како развијањем међуопштинске сарадње, тако и са партнерством са цивилним и приватним сектором , а што све треба да побољша амбијент за локални бизнис и привуче инвестиције.
- Извор
- 2011
Коментара (1) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Исхрана на радном месту је један од кључних фактора који утичу на продуктивност, здравље и опште задовољство запослених. Квалитетни оброци не само да пружају енергију неопходну за рад, већ...
Председник Александар Вучић изјавио је да му је потврђена вест да за неколико дана САД уводе комплетне санкције против Нафтне индустрије Србије (НИС) због руског власништва. Кад је нека...
Руске снаге извршиле су комбиновани удар на објекте енергетске и војне инфраструктуре на територији под контролом кијевског режима.
Остале новости из рубрике »